U Domu kulture u Gračanici sinoć je održana promocija knjige Milutina Stančića „Zapisi iz Makedonije“. Reč je o zbirci putopisa i reportaža koje je Milutin Stančić beležio godinama, obilazeći tragove i domove Srba na prostoru današnje Severne Makedonije.
Knjiga čiji je naslov prema rečima autora menjan više puta sadrži više od 40 tekstova i reportaža.
„U pripremi ove knjige postojalo je nekoliko varijanti. Ovo “Makedonija’ kao toponimska odrednica je zaista specifično i teško. Da li je ona “Severna Makedonija” ili “Vardarska Makedonija”? Ona bi, možda, najlogičnije bila “Stara Srbija”, kako je nekad bila nazivana ili “Maćedonija”, ali je ona ipak imala neku vrstu korektnosti da bi bila prihvaćena i uobličena da može da dođe do svakog od čitalaca. Jedan od podnaslova je bila i “Zaboravljena zemlja“, rekao je Stančić.
Stančić se uoči svog govora prisetio svog prvog boravka na Kosovu.
„Pokušavam da vratim prve stvari i slike svetlosti kada nisam znao te nesporazume, razmerice i nesuglasice. Punoća vremena i prostora i svetlost ljudi koji zapravo postoje, a postojati i živeti na Kosovu je zaista čudo. Ne treba nikakvo drugo čudo na svetu tražiti, nego se ono ogleda i vidi upravo u tim ljudima“, rekao je Stančić.
Direktor Doma kulture Gračanica i književnik Živojin Rakočević istakao je da je Stančićeva knjiga nastala u muci i da s mukom živi svoj život, te da ima svoju vrednost, vreme i budućnost.
„Važno je da se zna kada je knjiga “Zapisi iz Makedonije” u pitanju da ona ima nekoliko važnih i dubinskih nivoa. Prvi nivo je svedočanstvo koje dubinski zahvata naše postojanje u Makedoniji naše trajanje u Makedoniji i neumoljivu faktografsku sadašnjost. Ovaj prvi nivo našeg trajanja u Makedoniji je povezan sa mitskim srednjovekovnim periodom ropstva, okupacije i ovoga što se zove stvarnost“, rekao je Rakočević.
Na promociji knjige „Zapisi iz Makedonije“, govorio je i istoričar Aleksandar Gudžić.
„Čitajući ovu knjigu nameće se pitanje šta mi, zapravo, danas znamo o srpskom kulturnom nasleđu u Makedoniji? Šta znamo o herojskim bitkama koje su srpski četnici uoči Blakanskih ratova vodili bugarski komita regularne turke vlasti, ali i neregularnih albanskih odreda. Šta mi znamo o tim četnicima koji su oružjem u ruci branili srpski nacionalni identitet. Šta mi znamo o srpskim vojnicima koji su stradali na prostoru današnje Makedonije tokom prvog svetskog rata. Šta znamo o znamenitim Srbima u Makedoniji koji su obeležili jedan period naše istorije koji su ovom narodu dale značajne ličnosti iz oblasti prosvete, vojne istorije, sporta, kulture… Milutin Stančić nam u ovoj knjizi daje jednu galeriju likova i stiče se utisak, kada čitate tekstove, da vi prolazite tim krajevima i vidite te ljude. Ono što još Stančić radi u svojim tekstovima, on sprečava da budu zaboravljeni neki važni ljudi i neke važne oblasti“, rekao je Gudžić.
Prema rečima politikologa Stefana Filipovića, knjiga „Zapisi iz Makedonije” je “živi” svedok tragedije srpskog naroda između obale Egeja i obale Vardara.
“Napisana od strane čoveka koji nikako nije mogao da dopusti da se to zaboravi, ali napisana na jedan specifičan i za čitaoca pitak način. Nažalost, moram da kažem, čitajući ovu knjigu stekao sam utisak, iako se ona zove „Zapisi iz Makedonije” da slobodno može da se nazove i “Tragovi Srba u Makedoniji” jer nažalost mogu da kažem da danas između Egejskog mora i Vardara Srba ima samo u tragovima i demografski, i politički i kulturološki. Njihova materijalna kultura je pod zemljom, a nematerijalna je pokradena i falcifikovana”, rekao je Filipović.
Knjigu „Zapisi iz Makedonije“ objavio je Službeni glasnik 2023. godine. Milutin Stančić je rođen 1980. godine u Skoplju. Diplomirao je makedonsku i južnoslovensku književnost i srpski jezik na Univerzitetu Sveti Kiril i Metodije u Skoplju. Stančić je jedan od osnivača Kulturno – informativnog centra Srba u Makedoniji – „Spona“, u okviru kojeg uređuje istoimeni informativni portal i časopis „Slovo“.
