U dvorištu Doma kulture u Gračanici, parastosom i polaganjem venaca ispred krsta podignutog u čast stradalim Srbima, obeležena je 26. godišnjica početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
Parastos su služili sveštenici Eparhije raško-prizrenske, nakon čega su vence položili predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog odbora, Privremenog organa grada Prištine i Opštine Gračanica.
„Nakon te antisrpske zločinačke agresije, više od 250.000 Srba moralo je da napusti svoja ognjišta, a najveći zločini nad srpskim narodom događali su se i dogodili nakon 10. juna 1999. godine – u prisustvu međunarodnih snaga. Mi smo herojskim otporom srpskog naroda, vojske i legendarnog Prištinskog korpusa Treće armije izborili Rezoluciju 1244, u kojoj jasno piše da moraju da se poštuju suverenitet i teritorijalni integritet na prostoru Kosova i Metohije. Danas je dan kada moramo da se sećamo svih onih koji su položili svoje živote – nevinih civila, nevino stradalih vojnika – koji su svoje živote položili na oltar otadžbine, i to nikada ne smemo da zaboravimo“, rekao je Miloš Terzić iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Pesnik Živojin Rakočević, poručio je da je bombardovanje 1999. godine zauvek promenilo živote ljudi na Kosovu, ali i tok svetske politike. Naglasio je da svako bombardovanje ima svoja lica i imena – stradale dece, i da za Srbe ni danas nema sigurnih mesta.
“Kad je prva bomba pala na nas, mi smo znali da u našim životima i u životima naših porodica nikad više ništa neće biti isto, ali je malo ko od nas znao da ni u svetu više ništa neće biti isto i da će ovo Kosovo i kosovski presedan početi da se širi kao infekcija u svetu. I on se i dan-danas širi i do dana današnjeg nije zaustavljen. Ono što moramo u ovakvim trenucima znati i nekako ispovedati jeste činjenica da bombardovanje ima svoja lica – naše bombardovanje ima lice Dragane Dimić, koja je imala četiri godine i koja je bila iz sela Staro Gracko; da ima lice Julije Brudar, koja je imala devet godina; da ima lice Olivere Maksimović, koja je imala trinaest godina, i koje su, i u jednom i u drugom slučaju, roditelji sklanjali na sigurnija mesta. Kad je bomba pala, mi smo naučili još jednu stvar – sigurnih mesta nije bilo, a za Srbe na Kosovu i Metohiji nema ih ni do dana današnjeg”, rekao je Rakočević.
Majda Popović iz Kulturno-prosvetne zajednice Kosova i Metohije kazala je da, uprkos pritiscima i pokušajima brisanja identiteta, Srbi na Kosovu opstaju, čuvajući veru, kulturu i jezik. Istakla je da sećanje na tragične dane mora biti izvor snage za borbu za pravedniju i sigurniju budućnost za sve.
„Naš narod se suočava sa svakodnevnim izazovima, pritiscima, progonima i pokušajima da se izbriše njegovo postojanje, ali i pored svega, Srbi na Kosovu i Metohiji opstaju, braneći svoja vekovna ognjišta, svoju veru i identitet. Sećanje na ove tragične dane nije samo podsećanje na nepravdu koja nam je nanesena, već i obaveza da učimo iz prošlosti, da jačamo našu zajednicu i borimo se za budućnost u kojoj će istina i pravda pobediti. Naš odgovor na nepravdu nije mržnja – naš odgovor je život, opstanak uprkos svemu. Pomirenje ne znači zaborav, već snagu da gradimo budućnost u kojoj će pravda, mir i sigurnost biti garantovani za sve“, rekla je Majda Popović iz Kulturno-prosvetne zajednice Kosova i Metohije.
Muzički deo programa obogatila je učenica Muzičke škole Helena Inić, izvođenjem himne „Bože pravde“.
Događaj su organizovali Eparhija raško-prizrenska, Privremeni organ opštine Priština, Kulturno-prosvetna zajednica Kosova i Metohije i Dom kulture Gračanica.
