Povodom 20 godina od martovskog nasilja 2004 godine u Gračanici je danas otkriven spomenik posvećen žrtvama tog trodnevnog nasilja. Na kamenu su isklesana imena devet srpskih žrtava, a spomenik koji je delo vajara Branislava Ristića iz Štrpca, otkrio je Dejan Ristić direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu.
Otkrivanju spomen obležja, koje je postavljeno u dvorištu Doma kulture u Gračanici, prisustvovaolo je nekoliko stotina ljudi, vladika Teodosije sa sveštenstvom I monaštvom, kao i srpski politički predstavnici.
„Ovaj kamen sa srpske Šar planine simbol je snage, jačine i opstajanja srpskog naroda na ovim prostorima, simbol je snage našeg naroda da izdrži teška vremena i golgotu koju godinama prolazi, ali je i simbol nekažnjenog zločina već dvadeset godina“, rekla je zamenica direktora Kancelarije za KiM Dušica Nikolić.
Okupljenima se obratio i direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu Dejan Ristić.
„Danas se sećamo jednog od najdramatičnijih događaja čitave naše mnogovekovne nacionalne povesnice kada je otelotvorena mržnja tokom svega nekoliko sati oduzela živote nemalog broja naših nedužnih sunarodnika, prouzrokovala rane i povrede kod bezmalo njih hiljadu, proterala više od četiri hiljade njih, uništila nekoliko desetina naših staroslavnih svetinja i na stotine domova“, naveo je Ristić.
Cveće na spomenik žrtvama matovskog pogroma položio je Momčilo Trajković, ispred Srpskog nacionalnog veća i Srpskog nacionalnog foruma.
Prethodno je u manastiru Gračanica, povodom 20 godina od martovskog nasilja, episkop raško-prizrenski Teodosije uz sveštenstvo eparhije služio je parastos stradalima. Okupljeni su od manastira Gračanica prošetali do Doma kulture, gde su ispred instalacije “Missing”, na kojoj se nalaze fotografije i imena kidnapovanih i nestalih lica, položili bele ruže.
U Domu kulture Gračanica održana je i akademija pod nazivom „Nagrađeni zločin“.
Vladika raško prizrenski Teodosije rekao je da je cilj pogroma iz 2004. godine bio “da se preostalo srpsko stanovništvo zauvek protera sa svojih ognjišta”. On je rekao i da je „teško videti da uoči ove godišnjice oni koji danas drže vlast u Prištini ovaj zločin, koji je jasno i nedvosmisleno osudio čitav svet, karakterišu kao nasilje Srba nad mirnim albanskim demonstrantima, zloupotrebljavajući time nesrećno stradanje troje albanske dece u reci kao opravdanje za kasnije počinjena zlodela“.
„Takve neodgovorne izjave onih koji su u samom vrhu prištinskih vlasti ne samo da pokazuju suštinsko odsustvo ljudske svesti i savesti već su nova crtanja mete Srbima i novi poziv na etničku mržnju i nasilje. Naša crkva je osuđivala i otvoreno će biti protiv svakog etničkog nasilja, jer nas tako uči sveto jevanđelje“, rekao je vladika Teodosije.
Načelnik Kosovskog upravnog okruga, institucije koja na Kosovu radi u sistemu Republike Srbije Srđan Popović rekao je da 17.mart iz 2004 godine i dalje traje.
“S tim što se progon tada vršio ubijanjem, proterivanjem, paljem kuća, paljenjem svetinja, a danas se to radi sofisticiranije naprednije, preko institucija, tako što se podižu takse na srpske proizvode, zabranjuju se srpska roba, hapse se ljudi za navodne ratne zločine, ukida se dinar. Na svaki način se gleda da je što je moguće više zakomplikuje život Srbima ne bi li napustili Kosovo i Metohiju”, rekao je Srđan Popović, te za kraj poručio:
“Prolazili smo, braćo i sestre, kroz teške situacije i teške periode posle 25 godina, četvrt veka nisu uspeli da nas proteraju, to znači samo jedno – da smo jak narod. Ne smemo sada da se poklebamo koliko god bilo teško ne smemo da prodajemo svoja imanja, moramo da radimo sa mladima koji će sutra braniti naše interese i predstavljati nas na najbolji mogući način”, naveo je Popović.
Dragana Stanojević iz Kosova Polja i Novica Stolić iz Obilića preneli su svoje lične priče o progonu, kao i o dešavanjima tokom martovskog nasilja u mestima u kojima su tada živeli. I Stojanović i Stolić takođe su svojim komšijama i sunarodnicima poručili da „ma koliko god teško bilo, ne prodaju svoja imanja i kuće“.
Na akademiji su govorili i doktor KBC-a Priština sa sedištem u Gračanici Dragan Perić, predsednik Srpske liste Zlatan Elek, kao i Milena Parlić iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Akademiju je pratio i kultuno umetnički program na kome su učestvovali Prizrenski bogoslovi, članovi Ansambla „Venac“, hor Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ i baletska škola.
