U Gračanici i Severnoj Mitrovici danas su održani skupovi podrške svim uhapšenim Srbima na Kosovu, sa kojih je pročitana i zajednička Vidovdanska deklaracija kojom se poziva na mir i formiranje Zajednice srpskih opština, a poručuje se i da će Srbi ukoliko nasilje nad njima ne prestane odgovoriti.
U Gračanici se okupilo nekoliko hiljada Srba iz ovog mesta i okolnih sela, kao i iz Štrpca i Kosovskog pomoravlja. Zajedničku Vidovdansku deklaraciju od pet tačaka u Gračanici je pročitao gradonačelnik Štrpca Dalibor Jevtić, a u Severnoj Mitrovici gde se okupilo oko hiljadu Srba, Dragiša Milović.
„Više od dve decenije, a posebno u proteklih nekoliko meseci, mi Srbi sa Kosova i Metohije od Štrpca do Leposavića suočeni smo sa nezapamćenim nasiljem koje, kako zbog motiva, tako i zbog načina kojim se sprovodi, ne možemo nazvati drugačije nego fašističkim. Od početka godine šestoro naših sunarodnika, među kojima i dvoje dece, ranjeno je u naletu etničke mržnje iz vatrenog oružja. Milun, Dušan, Nemanja, Dalibor, Uroš, Nenad stradaju po prištinskim kazamatima, bez krivice, samo zato što ne pristaju da srpsko ime na Kosovu i Metohiji nestane tiho i bez otpora. Srpska zemlja pradedovska konfiskuje se kako bi naši tamničari na njoj gradili svoje baze. Naše svetinje se skrnave kako bi se zatro svaki trag našeg postojanja na ovim prostorima. Naše opštine i gradove okupiraju sila i duge cevi, oni koji ni po dogovorima postignutim uz međunarodno posredovanje i garancije, ovde nemaju šta da traže. Pozivamo međunarodnu zajednicu da preduzme odlučujuće korake u cilju smirivanja tenzija, jer ovaj zulum više trpeti ne možemo“, navodi se u prvoj tački deklaracije.
U drugoj tački se navodi da je „narod veru u bolje sutra utkao je u Zajednicu srpskih opština koju je garandovala i međunarodna zajednica“.
„Deset godina čekamo na svoje pravo na život dostojan čoveka u 21. veku, na naš ostanak i opstanak na ovim prostorima. Kucnuo je čas da se istina istera na videlo i da se o ovom Vidovdanu jasno kaže – hoćemo li imati ZSO. U suprotnom, znamo šta nam je činiti“.
Četvrtka tačka deklaracije glasi: „Shvatajući da ono što se dogodi ovde, u državnoj i duhovnoj kolevci našega naroda, neminovno ima posledice po sve građane Srbije i po čitavo Srpstvo, obavezujemo se da ćemo svoju pravednu borbu za ostanak i opstanak na Kosovu i Metohiji nastaviti mudro i odgovorno, uvek ostavljajući razuman prostor za dijalog i kompromis. U toj legitimnoj borbi računamo na pomoć i podršku naše jedine države Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji nam je oduvek i bio najveća podrška“.
Dodaje se i da „srpski narod, posle dva svetska rata, u kojima je, boreći se na strani dobra a protiv svetskog zla, podneo neizrecive žrtve i došao na ivicu opstanka i nakon što je u novije vreme proganjan sa svojih ognjišta i bombardovan mimo svakog prava i zakona, nepokolebljivo je opredeljen za mir. Nažalost, svedoci smo da mir ugrožava onaj kojem je svakoga dana pred očima prolivena srpska krv. Zato poručujemo s ovoga mesta čitavom svezu da želimo da živimo u miru sa svojim komšijama Albancima i da gradimo zajedničku budućnost na humanim i demokratskim temeljima, jer se nikada na tuđoj nesreći ničija budućnost nije gradila. Živeći ovde i ne misleći nikome zlo, zahtevamo pravo na život i budućnost, i nećemo pristati da nam iko to pravo uskrati. Srbi nikada i ni po koju cenu neće napustiti ono što je po ljudskom i božjem pravu naša zemlja. Spremni smo da podnesemo i najveće žrtve, kakve može podneti samo neko ko se bori za goli opstanak“.
Peta tačka Deklaracije, kaže da, „uoči Vidovdana, kada se sve vidi, i kada svaka data reč postaje zavet, mi Srbi i Srpkinje sa severa Kosova i Metohije poručujemo da ćemo, ukoliko se zulum nad našim narodom nastavi, biti prinuđeni da odgovorimo svima onima koji nam žele zlo, koji sanjaju rat umesto mira, i bićemo ujedinjeni u svojoj pravednoj borbi za ostanak i opstanak na ovim prostorima i odbrani naših domova i porodica“.
Okupljenima se u ime zdravstvenih i prosvetnih radnika sa teritorije opštine Gračanica obratile direkorka Doma zdravlja Gračanica Mirjana Dimitrijević i direktorka Ekonomske škole Dragica Mitić.
„U navečerje Vidovdana sabiramo se u jedinstvu jer je to bilo i ostaće najveća snaga našeg naroda. I danas moramo zajednički, molitveno, poslati jasnu poruku međunarodnoj zajednici – prestanite da svesno učestvujete u nestajanju srpskog naroda sa prostora Kosova i Metohije. Sabrani danas ovde pitamo međunarodnu zajednicu da li vas je sramota vašeg nečinjenja? Prištinskim institucijama i njenim vođama želim sa ovog mesta da poručim da ne snimaju lica ljudi na ovim protestima, jer se ne plašimo vašeg zuluma, već pogledate naše jedinstvo, i naučite od srpskog naroda kako se čuva i brani dostojanstvo“, poručila je Mirjana Dimitrijević, direktorka Doma zdravlja Gračanica.
„Želim da poručim da mi kao narod nemamo prvo da odustanemo od borbe za slobodu i pravdu, a ta borba je sastavljena od mnogo pojedinačnih apela za pravdu i istinu. Nažalost svedoci smo teških momenata za srpski narod. Nevini ljudi se hapse, progone, nabeđuju i lažno optužuju pred očima međunarodne zajendice, koja se plaši kao i malo dete. Želim da im poručim da nemaju čega da se plaše, jer istina je put u mir i normalizaciju, a to je jedini put“, rekla je Mitić.
Mitić i Dimitrijević govorile su i o nedavno uhapšenom Dragiši Milenkoviću, zbog čijeg hapšenja su proteklih dana održana tri protesta u Gračanici. Današnjem skupu prisustvovala je i supruga i ćerka Milenkovića.
„Uhapšen je porodičan čovek, domaćn, suprug i otac, uhapšen je zato što je Srbin, računa se da iza njega nema ko da stane, ali ima, staćemo svi. Dragi braćo i sestre, stojeći iza Dragiše Milenkovića, stajemo u odbranu čitavog srpskog naroda na KiM, jer meta nije Dragiša Milenković već čitav srpski narod, a cilj je da se slomi kičma srpskom narodu“, navela je Dragica Mitić.
U ime ljudi iz Kosovskog Pomoravlja koji su danas došli u Gračanicu, obratila se profesorka srpskog jezika i književnosti Milica Stanojević iz Šilova, koja je između ostalog ponovila i zahteve Srba sa severa koji već mesec dana protestuju.
„Da li naši uhapšeni sunarodnici imaju pravo da se brane? Mogu li se odbarniti? Znaju li bar zbog čega su krivi? Zlatan Arsić, Milovan Božović, Nenad Arsić, Duško Arsić, Milorad Đoković, Goran Stanišić, Zoran Đokić, Gavrilo Milosavljević, Dragiša Milenković. Spisak je podugačak, tragedija je što nije konačan. Sutra to može biti još neko. Sutra to može biti nečiji brat, suprug, otac. Spisak uhapšenih nije konačan, spisak nestalih je beskonačan, nikada se nisu vratili, neće se ni vratiti. Pripadnici specijalne policije svakog dana hapse pripadnike srpskog naroda – zahtevamo da se uhapšeni oslobode, da albanski gradonačlenici podnesu ostavke i povuku se iz opština na severu, a da isto to učine i specijalne snage kosovske policije. Pustite ljude na slobodu. Svi imamo pravo na život u miru“, rekla je ona.
Tokom trajanja skupa put kroz Gračanicu, odnosno magistralni put Priština-Gnjilane bio je blokiran za saobaćaj. Skup je protekao mirno, a obezbeđivala ga je kosovska policija.
Okupljeni u Gračanci nosili su transparente sa porukama: „Od Pomoravlja do Leposavića mi smo jedna porodica“, „Pravda za sve uhapšene Srbe“, „Pomoravlje veruje samo predsedniku Vučiću“, „Pravda za Zlatana Arsića iz Ajnovca“.
Među okupljenima bili su gradonačelnici šest opština južno od Ibra koje funkcionišu u kosovskom sistemu, kao i predstavnici privremenih organa, zatim predstavnici zdravstva i obrazovnih ustanova.
Na skupu u Severnoj Mitrovici, pored bivšeg gradonačlenika Zvečana Dragiše Milovića, koji je pročitao deklaraciju govorile su i dekanica Ekonomskog fakulteta u Mitrovici Tanja Vujović i sestra Dušana Obrenovića Selma Muratović.
„Dok svakodnevno nemoćno posmatram kako blindirana vozila i do zuba naoružani policajci upadaju u grad i naočigled svih nas hvataju, vuku i tuku naše sugrađane, uguravaju ih u vozila i odvoze u zatvore, u meni se pre svega budi neverica da u 21. veku civilizovana međunarodna zajednica na tlu Evrope dopušta razvoj događaja koji očigledno vode ka eskalaciji sukoba i totalnog poniženja jednog ponosnog i nepokornog naroda. Onda strah, strah za našu decu i omladinu koja je navikla na opasnost i zvuke sirena i koja ne pokazuje strah ni u ovim najužasnijim trenutcima za srpski narod“, rekla je dekanica Ekonomskoh fakulteta Tanja Vujović.
„Za dva dana bice tačno mesec dana kako su mi brata oteli, kako čekam da se vratim. Uzeli su mi ga zato što je mirno sedeo na protestu, zato što je bio uz svoje sugrađane, zato što se nije složio sa silom i nepravdom. Moj brat nije kriminalac već pošten momak koji svaku koru hleba sa mukom zaradi. On nikog nije povredio ni uvredio, a njega su brutalno pretukli. Zašto, pitam Evropu, zašto su ga mučili, da li on ima ljudska prava, da li je on ljudsko biće za vas? Suze setre vas mole, vratite mi mog Dušana, vratite nam uhapšene sugrađane, vratite nam našu braću“, rekla je sestra Dušana Obrenovića, koji je uhapšen u Zvečanu 29.maja Selma Muratović.
I na ovom skupu okupljeni građani su nosili transparente: „Dosta čekanja, hoćemo Zajednicu srpskih opština“, „Nema povlačenja, nema predaje“, „Oslobodite nam uhapšenu braću”.
