Danas se navršava 21 godina od ubistva Ivana Jovovića i Pantelije Dakića, dvojice dečaka iz Goraždevca kod Peći, koji su ubijeni dok su se kupali u reci Bistrici. Na njih i grupu srpske dece koja su se igrala u reci, nepoznati napadači su iz automatskog oružja 13. avgusta 2003. godine otvorili vatru, usmrtivši Ivana i Panteliju i ranivši Marka Bogićevića, Draganu Srbljak, Bogdana Bukumirića i Đorđa Ugrenovića.
Parastos stradalim dečacima danas je u crkvi Svetog proroka Jeremije služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije.
“Mi koji danas živimo na prostoru Kosova i Metohije svesni smo da to što smo opredeljeni da ostanemo ovde ima svoju cenu i spremni smo da platimo tu cenu. Ali, ta naša žrtva ima i svoju platu, ona nije u zlatu i srebru, u nečemu zemaljskom, već ono što je Gospod unapred odredio za pravedne, nevine i čiste duše, naročito za mučenike koje će on nastaniti u raju, carstvu nebeskom. To je naša uteha i nada i za Ivana i za Pantu, i za mnoge druge koji su nastradali, naročito dece, ne samo na Kosovu i Metohiji, već širom sveta. I dan danas deca strdaju širom sveta“, poručio je mitropolit Teodosije.
Milisav Dakić, otac ubijenog Pantelije, kaže da nakon 21 godine više ne očekuje da će pravda biti zadovoljena.
“Bilo je oko stotinak dece, ispaljeno je 87 metaka, to je zločin nad zločinima. To se nije desilo slučajno, kada sam kasnije otišao na mesto zločina, video sam da je bio utaban put, znači da su ubice ranije dolazile proveravale, gledale i izvršile zločin. Od ovih ovde ništa ne očekujem, ali se nadam da će to ipak da ispliva ja se držim i čuvam snagu da ostvarim svoj amanet”.
Pored lokalnih srpskih predstavnika, parastosu je prisustvovao i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Tajić.
“Deca su ubijena ne zato što su imali ikakvu krivicu, i ne zbog toga što su bilo kome učinili bilo šta nažao već zbog toga što su bili Srbi, što su rođeni kao Srbi na svojoj zemlji, na Kosovu i Metohiji. Oni su symbol mučeništva i stradalništva na Kosovu i Metohiji, pogaženog dostojanstva, prava na život i identitet. Zatvaajući istragu o stradanju naše dece i mučeništvu mnogih drugih mi se na taj način i ovom prilikom obraćamo međunarodnoj zajednici da sve što se desilo u Goraždevcu, i u svim drugim mestima stradanja srpskog naroda, sve što je do danas nekažnjeno, mora biti procesuirano. Istrage moraju biti nastavljene, i porodice moraju naći mir. Bezakonje i sistematsko nasilje nad Srbima koje je nastupilo nakon usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti 12 44 malo koga je tako pogodilo kao što je pogodilo porodice u Goraždevcu. Danas smo ovde da pokažemo da nas takvi zločini obavezuju da čuvamo i borimo se za naše postojanje i opstanak na Kosovu i Metohiji. Srbi u Goraždevcu su pokazali odlučnost da ostanu i opstanu na svojim ognjištima, ot je obaveza i države Srbije“, poručio je Tajić.
Ovaj zločin do danas nije rasvetljen. Uprkos obećanjima međunarodnih predstavnika da će pravda biti zadovoljena, istraga koju je EULEX prekinuo pre više od deset godina zbog nedostatka dokaza, nije donela rezultate.
