Zamenica premijera i ministarka pravde Donika Gervala danas je na konferenciji za medije govorila o predlogu PDK za izmene Zakona o Specijalizovanim većima, prvostepenoj presudi četvorici bivših čelnika OVK, zahtevima za njenu ostavku i kritikama koje su usledile nakon presude. Negirala je da je ikada sarađivala sa Specijalizovanim većima, UNMIK-om ili Euleksom, navodeći da se ona i njen tim od prvog dana pripremaju za naredne pravne korake.
Gervala je rekla da Ministarstvo pravde analizira predlog Partije demokratskog Kosova (PDK) za izmene i dopune Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu i da će, nakon završetka analize, Vladi dostaviti svoje mišljenje.
„Izazovi sa kojima se suočavamo i ovih dana zahtevaju koordinaciju svih nas u vezi sa pitanjima koja se tiču države, ustavnosti, istorije i naše zajedničke budućnosti. Većina pitanja koja se odnose na Specijalizovana veća zahteva visok nivo stručnosti. Potrebno je biti veoma oprezan kako ne bismo pravili greške“, rekla je Gervala.
Ona je navela da stručnjaci Ministarstva pravde već analiziraju predlog PDK.
„Kada budemo završili analizu, Vladi ćemo dostaviti naše mišljenje. Nećemo odlagati, brzo ćemo ga poslati. Ali ne želimo ni da žurimo i da to platimo manjkom kvaliteta i neprihvatljivim greškama“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, u ovim pitanjima potrebni su saradnja, koordinacija, analiza i stručnost.
„Više nego reči, potrebni su nam saradnja i koordinacija, analiza i stručnost, sa ciljem da na kraju pobedi pravda“, rekla je Gervala.
Gervala negira bilo kakvu saradnju sa Specijalizovanim većima
Odgovarajući na pitanja novinara, Gervala je odbacila navode da je sarađivala sa Specijalizovanim većima, UNMIK-om ili Euleksom.
„Izjave koje me povezuju sa saradnjom već su postale otrcane, jer sam to nekoliko puta objasnila. Nema nikakve veze, ni sa UNMIK-om, ni sa Euleksom, ni sa Specijalizovanim sudom, nema nikakvog mog dodira, ni direktnog ni indirektnog“, rekla je Gervala.
Pozvala je na strpljenje do objavljivanja pune presude Specijalizovanih veća, navodeći da će tek tada biti moguće detaljnije sagledati činjenice i dalji razvoj događaja.
„Imam jednu nadu – da se oni koji su najviše vikali o ovom pitanju i koji su me najviše etiketirali, barem pred ogledalom zacrvene zbog toga što nisu saslušali činjenice, već su odlučili da ponavljaju laži koje su sami pustili u opticaj“, rekla je ona.
„Nisam ćutala“ – Gervala o pripremama za naredne pravne korake
Gervala je odbacila tvrdnje da je ćutala nakon izricanja prvostepene osuđujuće presude četvorici bivših čelnika OVK. Navela je da je premijer Aljbin Kurti reagovao u ime Vlade, dok se ona, kao ministarka pravde, zajedno sa svojim timom od prvog dana bavila pripremom za naredne pravne korake.
„Nisam ćutala, ja sam ministarka pravde. Premijer je dao izjavu u ime Vlade, a ja sam se zajedno sa timom od prvog dana posvetila poslu sa ciljem da se pripremimo za jednu bitku. Jer pitanje Specijalizovanih veća jeste pravna bitka, a ne izjava u medijima“, rekla je ona.
Dodala je da za narednu fazu treba da se pripreme „hladne glave“, profesionalno i uz visok nivo stručnosti. Gervala je navela i da kao ministarka pravde ne može da daje ocene presude koju još nije pročitala u celini i koja se nalazi u žalbenom postupku.
„Ne pripada mi da dam kvalifikaciju o odluci koju još nisam pročitala, a pre svega o odluci koja je u procesu žalbe. Moramo da sačuvamo institucionalnu ozbiljnost“, rekla je Gervala.
Dodala je da kao privatna osoba može imati stav o određenim pitanjima, ali da je njena obaveza kao ministarke da obavlja institucionalnu ulogu.
„Kao Ministarstvo pravde, moj posao je da odigram svoju institucionalnu ulogu kako bi pravda rekla svoju reč i u Specijalizovanim većima“, rekla je ona.
Za odbranu do sada izdvojeno više od 40 miliona evra
Gervala je tokom konferencije iznela i podatke o novcu koji je iz budžeta izdvojen za pravnu odbranu i druge obaveze povezane sa mehanizmom podrške optuženima pred Specijalizovanim većima.
Prema njenim navodima, do septembra 2026. godine iz budžeta Republike Kosovo ukupno je plaćeno 40.611.855 evra za odbranu i druge obaveze povezane sa ovim mehanizmom. Od tog iznosa, kako je rekla, oko 39.787.000 evra potrošeno je na pravnu odbranu.
Samo za četvoricu optuženih, kojima je presuda prvostepenog veća izrečena 16. septembra, prema podacima koje je iznela Gervala, ukupno je do sada plaćeno 28.407.000 evra. Ona je navela da Ministarstvo pravde trenutno nema neizmirene obaveze prema advokatima ili drugim korisnicima u okviru ovog programa.
Za 2026. godinu za ove namene je, prema njenim rečima, izdvojeno 8,5 miliona evra, dok je do perioda za koji su podaci obrađeni potrošeno nešto više od četiri miliona evra.
Gervala je naglasila da se finansijska podrška pruža kroz mehanizam utvrđen zakonom i podzakonskim aktima, uz posebne procedure za pokrivanje pravne odbrane, troškova članova porodica i drugih dozvoljenih izdataka.
„Ni u jednom trenutku nisam videla tendenciju, ni ranije u ovom ministarstvu ni danas dok vodim ovo ministarstvo, da finansijska sredstva budu prepreka da pravda bude ostvarena i da se zadovolji pravda“, rekla je ona.
Ostavku neće komentarisati
Gervala je upitana i o zahtevima za njenu ostavku koji su se čuli tokom protesta nakon presude. Rekla je da ih neće komentarisati, ali da svako ima pravo da traži ostavku ministra.
„To je pravo svakog građanina da traži ostavku bilo kog ministra. Na kraju, živimo u demokratskoj državi u kojoj svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje. Ne komentarišem zahteve za ostavku, ali nikome ne uskraćujem pravo da govori“, rekla je Gervala.
Dodala je da smatra da bi u javnosti trebalo izbegavati personalizovanje stavova članova Vlade.
„Personalizovanje reči, stavova ili izjava članova Vlade čini mi se potpuno nepotrebnim, jer smo kolektivno telo i do danas smo dokazali da delujemo kao takvi“, rekla je ona.
„Protesti su dostojanstveni“
Gervala je govorila i o protestima koji se održavaju nakon odluke Specijalizovanih veća. Rekla je da smatra da su protesti „dostojanstveni“ i da ih nose građani koji ne dozvoljavaju da budu politizovani ili provocirani.
„Bez obzira na razočaranje prvog dana, kada gledam proteste, vidim da su to dostojanstveni protesti građana Republike koji ne dozvoljavaju ni da budu politizovani ni provocirani“, rekla je Gervala.
Navela je da smatra da je važnije da obavlja svoj posao u Ministarstvu pravde nego da se lično pojavljuje na protestima kako bi menjala nečije mišljenje o sebi.
Ministarstvo priprema zakone iz reforme pravosuđa
Veći deo konferencije Gervala je posvetila radu Ministarstva pravde i zakonima koje je to ministarstvo pripremilo. Navela je da je tokom svog mandata u Vladi uputila šest zakona, koji su, kako je rekla, deo reforme pravosuđa.
Prema njenim rečima, reforma je usmerena na efikasnost, profesionalizam, integritet i odgovornost sudija i tužilaca i pripremana je u skladu sa preporukama Venecijanske komisije i mišljenjima Evropske unije.
Gervala je posebno govorila o zakonskim predlozima koji uređuju zapošljavanje, ocenjivanje rada i kontrolu integriteta sudija i tužilaca, kao i disciplinske postupke, rad Sudskog i Tužilačkog saveta i Akademije pravde.
Zakon o birou za verifikaciju i konfiskaciju imovine
Kao jedan od važnih predloga navela je i zakon o Državnom birou za verifikaciju i konfiskaciju neopravdano stečene imovine.
Gervala je rekla da je inicijativa za uspostavljanje ovog mehanizma pokrenuta još 2020. godine i da je predlog zakona prošao više faza izrade, revizije i javnih konsultacija, uključujući razmatranje pred Venecijanskom komisijom i Ustavnim sudom. Naglasila je da biro, prema predloženom zakonu, sam ne bi donosio konačnu odluku o konfiskaciji imovine.
„Ovaj zakon ne stvara krivični mehanizam i biro ne konfiskuje imovinu. Predlog zakona predviđa građanski postupak koji se vodi pred sudom, sa utvrđenim standardom dokazivanja i pravom na žalbu. Biro ima pripremnu i analitičku ulogu“, rekla je Gervala.
Prema njenom objašnjenju, biro bi prikupljao, analizirao i proveravao podatke i utvrđivao da li su ispunjeni zakonski uslovi da slučaj bude prosleđen sudu, dok bi konačnu odluku o konfiskaciji donosio sud.
Gornja Obra i referendum 1991. godine
Gervala je konferenciju započela osvrtom na 26. septembar, pomenuvši masakr nad članovima porodice Deliju u Gornjoj Obri i referendum o nezavisnosti Kosova iz 1991. godine.
„Dana 26. septembra 1998. godine, u Gornjoj Obri počinjen je jedan od najbrutalnijih masakara Srbije: genocidno ubistvo 23 člana porodice Deliju. To je nepobitna činjenica, kao što je nepobitna i naša istina o Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Nijedan od počinilaca zločina do danas nije osuđen za ovaj brutalni masakr“, rekla je Gervala.
Ona je navela da 26. septembar 1991. godine podseća na početak referenduma o nezavisnosti Kosova, koji je održan do 30. septembra. Prema njenim rečima, na referendumu je više od 90 odsto građana glasalo za proglašenje Kosova nezavisnim. Dodala je da je referendum održan i u Tirani, u jednoj kancelariji, gde su, kako je navela, hiljade građana Kosova glasale za nezavisnost.
„Veoma sam ponosna i privilegovana što sam učestvovala u zajedničkoj organizaciji i rukovođenju ovim važnim procesom. Danas je Republika Kosovo nezavisna i suverena država, međunarodno priznata“, zaključila je ona.
Gervala je danima na meti javnih kritika
Aktuelna ministarka pravde Donika Gervala danima je na udaru teških kritika i zahteva da bude smenjena, koji su počeli praktično odmah nakon prvostepene presude četvorici bivših čelnika OVK.
Već 17. septembra, dan nakon presude, na zidu Ministarstva pravde osvanuo je grafit „Gde si, špijunko?“ Gervala se do tada nije oglasila o presudi, što je već postalo predmet javnih kritika.
Dan kasnije, 18. septembra, predsednik Organizacije ratnih veterana OVK Hisni Gucati otišao je korak dalje i javno zatražio od premijera Aljbina Kurtija da Gervalu izbaci iz Vlade. „Umesto da Donika Gervala da izjavu o nepravdi koja je učinjena oslobodiocima, ona danas ćuti. Mi znamo da je Donika Gervala predala dokumenta u Hagu“, rekao je Gucati, istovremeno spominjući i ranije izjave Ljiburna Alijua. Za ljude za koje tvrdi da su na taj način sarađivali rekao je da „sarađuju sa neprijateljem“ i zatražio da ih Kurti udalji.
Gucati je od Gervale zatražio i izvinjenje, a od nje i Aljijua objašnjenje odakle im informacije o pojedinim ratnim i posleratnim ubistvima, poručujući da se „prst ne sme upirati u pripadnike OVK“. Zahtev za Gervalinu smenu potom je postao jedna od tema protesta i šireg pritiska veteranskih organizacija na Vladu.
Istog dana u njenu odbranu stao je lider stranke kojoj i pripada Gervala – Guxo, Faton Peci, tražeći da se zaustave, kako ih je nazvao, „stigmatizacija, demonizacija i linč“ Gervale. Peci je podsetio na političku istoriju njene porodice i činjenicu da je jedna brigada OVK nosila ime njenog oca Jusufa Gervale, poručujući da će se pokušajima njenog javnog linča oštro suprotstaviti.
Stari intervju ponovo u centru pažnje: šta je rekla o dokumentima
U središte sadašnjih optužbi ponovo je dospeo Gervalin intervju RTV Dukagjini iz 20. aprila 2016. godine, koji se poslednjih meseci i dana ponovo emituje i analizira u medijima na albanskom.
Gervala je tada rekla da poseduje pisane materijale koji, prema njenim tvrdnjama, povezuju Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i nekadašnji ŠIK sa kriminalom i političkim ubistvima.
„Imam dokaze, čak i pisane, u zatvorenim kovertama, koji su predstavljeni različitim organima, a imam ih i lično u svojoj kući u Bonu“, rekla je tada.
Na pitanje da li je materijale negde slala, odgovorila je da jeste – „tamo gde sam smatrala da treba da budu poslati“.
U istom razgovoru došlo je, međutim, do nejasnoće koja je danas jedan od glavnih predmeta spora. Na direktno pitanje voditelja da li je nešto poslato Specijalizovanim većima, najpre je odgovorila potvrdno – „nešto od toga, da“ – da bi potom objasnila da Specijalizovana veća tada još nisu bila institucija kojoj građani mogu jednostavno da dostave dokumentaciju i da govori o dokazima koje je prethodnih godina prosleđivala različitim međunarodnim institucijama radi istrage ubistava aktivista LDK.
Gervala je u tom intervjuu iznela i veoma teške političke optužbe na račun tadašnjeg kosovskog rukovodstva. Za Kadrija Veseljija rekla je da je bio „šef organizacije koja je počinila teške zločine protiv političkih protivnika“, dok je Tačija optuživala da je Kosovo pretvorio u, kako je tada rekla, „gnezdo organizovanog kriminala i korupcije“.
Gervala je ove godine tvrdila da su delovi tog starog intervjua koji kruže društvenim mrežama isečeni iz konteksta, posle čega je autor emisije Ermalj Panduri ponovo emitovao dužu verziju razgovora.
Dačić joj 2023. „zahvalio“, Gervala odgovorila da veruje u nevinost optuženih
Njene stare izjave postale su međunarodna politička tema i 27. aprila 2023. godine, na sednici Saveta bezbednosti UN.
Tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić pozvao se upravo na ranije Gervaline izjave i tvrdio da je ona prikupljala materijale protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija.
„Hvala vam što ste nam pomogli da optužimo Tačija i Veseljija za ratne zločine“, rekao je Dačić, koristeći njene stare izjave u polemici sa kosovskom ministarkom.
Gervala mu je odgovorila da ne čita samo novinske naslove i naglasila da su Specijalizovana veća osnovana odlukom kosovskog parlamenta radi istrage navoda o zločinima.
Na istoj sednici rekla je i da veruje u nevinost Tačija i ostalih tada optuženih: „Čvrsto verujem da će dokazati da su on i ostali nevini i da imaju sve argumente na svojoj strani“,
Tvrdnja da je Gervala bila svedok Specijalizovanih veća ili neposredno dostavljala dokaze protiv četvorice optuženih nastavila je da se pojavljuje i kasnije. U avgustu 2025. Gucati je ponovo tvrdio da je ona među ljudima iz kruga Samoopredeljenja koji su dostavljali dokumentaciju Hagu, najavljujući da će biti objavljena i druga imena.
Gervala je, međutim, u javnim nastupima negirala da je bila svedok u ovom predmetu i pozivala novinare da od advokata odbrane provere da li se njeno ime pojavljuje među svedocima ili u dokaznom materijalu.
Ponovo izvučene izjave o Redžepu Seljimiju
Posle presude ponovo se objavljuju i Gervaline ranije izjave o Redžepu Seljimiju, jednom od četvorice sada prvostepeno osuđenih.
Još 2020. godine ona ga je u političkim polemikama nazivala „diskreditovanom figurom kriminalnog sveta“, a kritikovala je i njegovo političko pozicioniranje u Samoopredeljenju.
Kada je kasnije upitana da li se kaje zbog onoga što je govorila o Seljimiju, Gervala je izbegla ponavljanje tih kvalifikacija, navodeći da zbog svoje funkcije ministarke ne želi da komentariše ljude kojima se sudi u Hagu.
Haradinaj i intervju za nemački radio
U javnost je ponovo vraćen i mnogo stariji intervju koji je Gervala 14. marta 2005. dala nemačkom Deutschlandfunku, nakon što se Ramuš Haradinaj predao Haškom tribunalu.
U delu sadašnjih političkih i medijskih reakcija taj intervju se predstavlja kao dokaz da je Gervala Haradinaja nazivala kriminalcem. Original je, međutim, nijansiraniji – ali istovremeno sadrži veoma teške ocene.
Na pitanje da li smatra Haradinaja krivim, Gervala je odgovorila da o tome može da odluči samo sud. Potom je rekla da Haradinaj „nije heroj Albanaca na Kosovu“ i da ga, prema njenoj oceni, mnogi doživljavaju kao pretnju.
Navela je i da ne može da isključi da su „iznuđivanje novca, krijumčarenje i naročito zastrašivanje svedoka“ bili trajni obrazac ponašanja Haradinaja i ljudi oko njega.
U nastavku razgovora, govoreći o njegovoj političkoj podršci, rekla je i da ga mnogi smatraju „običnim i primitivnim kriminalcem koji pritiskom i nasiljem deluje protiv stava većine svojih sunarodnika“.
Sukob mnogo stariji od sadašnje presude
Gervalin sukob sa delom nekadašnjeg rukovodstva OVK i političkim strukturama koje su iz njega proistekle nije počeo ni sadašnjom presudom ni osnivanjem Specijalizovanih veća.
Neposredno nakon što su u novembru 2020. potvrđene optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, Gervala je na Fejsbuku postavila fotografiju ubijenih pripadnika i aktivista LDK.
„Sa vama i, nažalost, mnogim, mnogim drugima poput vas! Sa porodicama! Juče. Danas. Sutra. Uvek! Nema kompromisa! Dok vaš poslednji ubica ne bude izveden pred lice pravde“, napisala je tada.
