Lažne vesti i dezinformacije sve više preplavljuju društvene mreže i medije, posebno u društvima sa složenim političkim i etničkim odnosima, poput Kosova. Kako ih prepoznati, proveriti i sprečiti širenje, bila je tema razgovora u podkastu Medija centra Čaglavica sa Festimom Rizanajem, istraživačem platforme Hibrid.info.
Hibrid.info je platforma za proveru činjenica koja je nastala 2020. godine kao odgovor na širenje lažnih vesti tokom pandemije COVID-19. Platforma svakodnevno prati medije, portale i naloge na društvenim mrežama, uključujući Fejsbuk, Instagram, TikTok i Telegram, kako bi identifikovala i demantovala lažne informacije i edukovala javnost o medijskoj pismenosti.
“Kada nađemo razne dezinformacije ili manipulisanje činjenica ili manipulaciju fotografija, onda to obradimo javnim, opštepoznatim činjenicama i postavljamo poveznicu na činjenicu kako bi javnost mogla da klikne i ustanovi zašto je određeni sadržaj dezinformacija. I, na neki način, pokušavamo da upoznamo javnost o dezinformacijama koje su u opticaju”, objasnio je Rizanaj.
Ekipa Hibrid.info broji pet članova, od kojih svako prati određeni segment informacija. Radni dan započinju praćenjem medija ujutru, a tokom popodneva proveravaju novonastale vesti i obrađuju dezinformacije.
Najčešći oblici lažnih vesti na Kosovu, prema Rizanaju, su manipulacije fotografijama, montaže video snimaka i klikbejt naslovi. Pored društvenih mreža, greške i neprovereni sadržaji mogu se pojaviti i na tradicionalnim portalima zbog pritiska brzine izveštavanja.
“Izdvojio bih jedan slučaj sa etničkim pitanjem. U pitanju je protest iz 2022. u Rudarima u Zvečanu, kada je srpska zajednica izašla na protest, a u medijima je predstavljeno zvanično saopštenje Kosovske policije o broju demonstranata. Oni su tvrdili da je bilo 1.500 osoba, dok je Petar Petković iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije objavio nekoliko fotografija sa protesta. On je tvrdio da je bilo 10.000 osoba. Kada smo proverili fotografije i tvrdnje obe strane, izgledalo je da je Policija predstavila manje, kao i da je Petar Petković preterao sa brojkama i pronašli smo jednu aplikaciju onlajn kako bi proverili koliko osoba može primiti taj prostor na kojem su demonstranti protestvovali. Tokom obračuna se je moglo videti da taj prostor može primiti 5.000-5.500 osoba, tako da obe strane na neki način nisu verifikovale pravu informaciju i nisu je predstavile u pravom obliku”.
Prema njegovim rečima Fejsbuk i dalje prednjači kao platforma za širenje dezinformacija, dok TikTok beleži rast, posebno među mladima.
“Isto smo primetili i tokom lokalnih izbora, Fejsbuk ostaje glavna platforma jer je sveobuhvatnija, dakle više je ljudi koristi. Međutim, ni TikTok ne zaostaje. Možda bi mogao da dodam, ako govorimo o etničkom aspektu, srpska zajednica koristi i Telegram, koji se ne praktikuje puno kod nas. Tu ima nekoliko programa i određenih grupa koji predstavljaju određene događaje, a veoma često neproverene i bez činjenica i to manje-više može uticati na srpsku zajednicu, posebno u razvoju u srpskim opštinama”.
Pored proveravanja činjenica, Hibrid.info organizuje obuke i treninge za novinare, srednjoškolce i nastavnike, kao i javne diskusije i edukativne emisije. Medijska pismenost je ključna jer se lažne vesti šire šest puta brže od istinitih, naglasio je Rizanaj.
“Zbog toga uvek insistiramo da se sama publika edukuje i sama prepozna i ne uzima zdravo za gotovo informacije sa raznih stranica, za koje se ne zna ko stoji iza. Da budu selektivniji i na neki način da prate samo one medije koji su verodostojni i koji imaju redakcije i tu se informišu jer često kada ih pitamo, gde ste videli ovu vest, oni odgovore na Fejsbuku, ne znajući ko ju je objavio. Ovo je problematično i naš je cilj da više edukujemo masu jer mi samo donekle možemo da uradimo nešto i nema odgovarajućeg efekta ako i sama masa nije upoznata sa prepoznavanjem ovih oblika”.
Rizanaj je kazao da postoje brojni digitalin alati koji omogućavaju proveru činjenica, a koje pored novinara mogu da koriste i sami građani.
“Ovde bih da spomenem npr. Gugl Lens, koji je veoma praktičan za korišćenje, kako za novinare tako i za javnost. Ukoliko vide fotografiju koja im je na izgled sumnjiva, mogu da provere preko Gugl Lens na Gugl platformi i ustanove da li je ta fotografija objavljena i negde druge, na nekom kredibilnom mediju, ili nije. Gugl Lens takođe omogućava da i ukoliko unutar fotografije postoji nekakav tekst, može se izabrati tekst i pretražiti automatski na Guglu, da li postoji nekakav drugi sadržaj s tim tekstom ili tvrdnjom koji je objavljen na kredibilnim medijima ili tačnim i istinitim izvorima, ili ne. Ako je na stranom jeziku, može se izabrati i prevesti automatski i pretražiti i na tom jeziku na kojem je objavljeno, kao i na prevodu, i pronađe gde je, da li postoje izvori u vezi date tvrdnje. Ovo je možda najpraktičnije, ali mogu i druge platforme da se koriste. No, većinom prevladava Gugl jer ima bolju i bogatiju bazu podataka za pronalaženje informacija”.
Rizanaj je govorio i o pozitivnim i negativnim stranama korišćenja veštačke inteligencije u novinarstvu, ali i generalno.
“Veštačka inteligencija se usavršava i razvijaju veoma realne slike, kao i video snimci uz pomoć veštačke inteligencije. Izgledaju veoma realni, zbog toga moramo biti pažljivi, kako mi, kako javnost uopšteno, tako i novinari da na određeni sadržaj na neki način gledaju kritičkim okom, kako ne bi bili žrtva. Pored ove negativne strane, postoji i pozitivna strana korišćenja veštačke inteligencije, posebno za novinare. Npr. za transkripciju intervjua, što im uveliko olakšava posao. Isto tako i za generisanje i stvaranje ilustrujućih fotografija za određene članke. Ovo im olakšava posao i istovremeno povećava kreativnost i na neki način povećava način komunikacije s javnošću na način da se bolje može razjasniti”, rekao je Festim Rizanaj.
Ovaj tekst nastao je uz podršku projekta „Podrška civilnom društvu na Kosovu“, koji finansira Veliko Vojvodstvo Luksemburg, a sprovodi LuxDev – Luksemburška agencija za razvojnu saradnju. Sadržaj teksta isključiva je odgovornost Medija centra Čaglavica i ni na koji način se ne može smatrati stavom Velikog Vojvodstva Luksemburg.
