Sloboda medija na Kosovu ušla je u očigledan period pogoršanja, kao rezultat političkog mešanja, verbalnih napada na novinare i slabljenja nezavisnosti medijskih institucija, navodi se u izveštaju koji su 20. jula objavile partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara.
Izveštaj je sastavljen nakon međunarodne misije za utvrđivanje činjenica, koju su u Prištini od 24. do 26. marta ove godine sproveli predstavnici osam međunarodnih organizacija za slobodu medija, uključujući: Reportere bez granica (RSF), Međunarodni institut za štampu (IPI), Evropsku federaciju novinara (EFJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF) i Evropsku radiodifuznu uniju (EBU), uz podršku Udruženja novinara Kosova.
Delegacija je održala sastanke sa vršiocem dužnosti premijera, Aljbinom Kurtijem, novinarima, urednicima, predstavnicima RTK, Nezavisne medijske komisije, pravosudnog sistema, organizacijama civilnog društva i međunarodnim diplomatama.
Na kraju misije, organizacije ocenjuju da, iako Kosovo i dalje ima pluralistički medijski pejzaž, relativno nizak nivo fizičkih napada na novinare i pravni okvir koji je u velikoj meri usklađen sa evropskim standardima, ovi razvoji su zasenjeni sve problematičnijom klimom za slobodu medija.
Izveštaj identifikuje nekoliko glavnih razloga za ovu procenu: zakon o Nezavisnoj medijskoj komisiji, koji je kasnije proglašen neustavnim, probleme sa finansiranjem i nezavisnošću Radio-televizije Kosova (RTK) i povećanje verbalnih napada i diskreditacije novinara od strane političara, posebno od strane predstavnika vladajuće stranke.
Prema izveštaju, ovi događaji su takođe uticali na međunarodni plasman Kosova.
U Svetskom indeksu slobode štampe organizacije Reporteri bez granica za 2026. godinu, Kosovo je na 84. mestu od 180 zemalja, što je pad za 28 mesta u odnosu na 2023. godinu.
Organizacije upozoravaju da je ovo narušilo reputaciju Kosova kao jedne od najnaprednijih zemalja u regionu po pitanju slobode medija i pozivaju sledeću vladu da obnovi poverenje u demokratske institucije i proces reformi.
Radio Slobodna Evropa je zatražio komentar od kabineta premijera u vezi sa ovim nalazima i čeka odgovor.
Inače, značajan deo izveštaja posvećen je i bezbednosti novinara.
Prema autorima, iako su fizički napadi smanjeni u poređenju sa 2023. godinom, novinari se sve više suočavaju sa verbalnim pretnjama, kampanjama diskreditacije i onlajn uznemiravanjem, često potičući od visokorangiranih političkih ličnosti.
Samo tokom 2025. godine, Udruženje novinara Kosova zabeležilo je 69 slučajeva u kojima su učestvovali novinari i mediji, uključujući slučajeve javnog omalovažavanja, diskreditacije i onlajn napada.
U izveštaju se napominje da je značajan deo ovih slučajeva povezan sa izjavama ili postupcima javnih zvaničnika i političara.
Delegacija takođe izražava zabrinutost zbog retorike koja se koristi protiv novinara, navodeći slučajeve u kojima je premijer Kurti javno kritikovao medije ili novinare.
Prema izveštaju, organizacije su pozvale premijera i njegovu stranku da izbegavaju pogrdni jezik protiv novinara i daju primer za poštovaniju javnu debatu.
U izveštaju se navodi da tokom sastanka sa delegacijom, Kurti nije priznao ozbiljnost zabrinutosti u vezi sa bezbednošću novinara, dok je kasnije kabinet premijera, u pisanom odgovoru, rekao da ne podržava i ne toleriše verbalne napade na novinare i da on sam nije koristio uvredljiv jezik prema njima.
Izveštaj takođe izražava zabrinutost zbog situacije u javnom emiteru RTK.
Prema organizacijama, nedovoljno finansiranje, pravne nesigurnosti i navodi o političkom pritisku stvorili su situaciju koja ugrožava uređivačku nezavisnost javnog emitera.
Delegacija navodi svedočenja novinara o otpuštanjima iz emisija, disciplinskim postupcima i prekidima emitovanja, iako je rukovodstvo RTK negiralo ove navode.
Posebno poglavlje posvećeno je Nezavisnoj komisiji za medije.
U izveštaju se podseća da je zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, koji je usvojio Parlament 2024. godine, kasnije poništio Ustavni sud, koji je utvrdio da je on narušio nezavisnost institucije.
Organizacije izražavaju zabrinutost da je naknadni proces izbora novih članova IMK-a i upravnog odbora RTK takođe sproveden ubrzanim i netransparentnim procedurama, što izaziva sumnje u političko mešanje.
Izveštaj takođe kritikuje nivo transparentnosti javnih institucija.
Novinari su delegaciji rekli da je pristup zvaničnim informacijama i dalje otežan, da su konferencije za štampu retke i da je komunikacija sa zvaničnicima ograničena.
Organizacije takođe ukazuju na kontinuirani porast broja žalbi na uskraćivanje pristupa javnim dokumentima poslednjih godina.
Međutim, izveštaj ističe i neke pozitivne pomake.
Organizacije cene saradnju sa pravosudnim sistemom, navodeći brže rešavanje slučajeva vezanih za novinare i usvajanje Strategije Sudskog saveta Kosova za period 2026-2028, koja daje prioritet slučajevima vezanim za bezbednost novinara, klevetu i strateške tužbe protiv učešća javnosti.
