Evropska komisija o Kosovu: Odnosi Vlade Kosova sa srpskom zajednicom ’’značajno pogoršani’’

Kosovo je postiglo „ograničen napredak“ u pravosuđu, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije za Kosovo.

Ovaj dokument, u koji Radio Slobodna Evropa ima uvid, Komisija će objaviti u sredu, 8. novembra.

U izveštaju se ocenjuje da su odnosi kosovske vlade sa srpskom zajednicom „značajno pogoršani“.

Sloboda medija je posebno zabrinjavajuća na severu Kosova, gde većinski živi stanovništvo srpske nacionalnosti.

Dijalog sa Srbijom ostaje ključan za napredak na evropskom putu.

Potvrđuje se da će kosovski građani uživati bezvizni režim od prvog januara naredne godine.

O Dijalogu sa Srbijom

Kosovo je ostalo angažovano na dijalogu o normalizaciji odnosa sa Srbijom, navodi se u izveštaju i dodaje da treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa sa Srbijom krenuo napred.

Od Kosova se traži da ispuni obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma i Sporazuma o putu normalizacije i njegovog Aneksa za implementaciju.

Kako od Kosova, tako i od Srbije, očekuje se da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka.

„Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka“, poručuje se ovim dokumentom.

Odnos sa srpskom zajednicom „pogoršan“

U odlomku koji je posvećen situaciji na severu Kosova se navodi da je na stanje u ovom delu uticalo nekoliko kriza različitog intenziteta o brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na Policiju Kosova 24. septembra 2023. godine u selu Banjska kod Zvečana. Prema oceni Evropske komisije, radi se o „najtežoj eskalaciji u poslednjih nekoliko godina“.

EU putem ovog dokumenta poručuje da očekuje da počinioci napada u Banjskoj budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu. Izveštaj takođe spominje da su ostale krize na severu tokom izveštajnog perioda koji obuhvata jesen 2022. do jeseni 2023. izazvali problemi vezani sa slobodom kretanja.

Osvrćući se na lokalne izbore koji su održani na severu Kosova, a koje je srpsko stanoviništvo bojkotovalo, u dokumentu se ocenjuje da oni ne nude dugoročno političko rešenje za ove opštine. Poručuje se da ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova.

Takođe se ističe potreba za održavanjem varednih lokalnih izbora u sve četiri opštine na severu Kosova uz bezuslovno učešće kosovskih Srba.

U izveštaju se spominju i mere koje je EU uvela protiv kosovske vlade u junu ove godine. Ocenjuje se da je ta odluka posledica nedostatka odlučnih koraka kako bi se smirile tenzije.

„Ove mere su privremene i potpuno promenjive, u zavisnosti od koraka koji se preduzmu da se smire tenzije na severu Kosova. Kosovo je preduzelo korake u pravom smeru, ali ima još da se radi“, poručuje se u godišnjem izveštaju za Kosovo.

U dokumentu se ocenjuje da su se odnosi između vlade i zajednice kosovskih Srba „značajno pogoršali“.

Poručuje se da prioritet za Kosovo i Srbiju treba da bude omogućavanje ekspeditivnog povratka kosovskih Srba u institucije na Kosovu. Od Kosova se traži da uloži dodatne napore da izgradi poverenje sa ovom zajednicom.

O zastojima u Parlamentu Kosova

Evropska komisija smatra da postoji ukupna politička stabilnost Kosova koja je omogućila vladi da sprovede reforme u vezi sa EU i usvoji zakone koji su kasnili. Ova stabilnost, kako se kaže, posledica je solidne većine koju ima partija na vlasti. Međutim, piše i da se kontinuirani nedostatak međustranačke saradnje i neslaganja unutar većine pokazao izazovnim za reforme.

Ocenjuje se da postoje duboka neslaganja između većine i opozicije, da parlament nije glasao o zakonskim predlozima zbog nedostatka kvoruma za donošenje odluka, uprkos tome što vlada ima većinu u Skupštini.

Bojkot poslanika Srpske liste, prema ovom dokumentu, onemogućio je donošenje zakona iz ključnih oblasti. Takođe se primećuje da i dalje nema političkog konsenzusa za neke od ključnih reformi i zakonodavnih procesa.

Od kosovske skupštine se traži da uvede uvede mere ili kazne kako bi osigurala da može da obavlja svoju ulogu.

Loše ocene pravosuđa

U izveštaju se ocenuje da je Kosovo još u ranoj fazi razvoja pravosudnog sistema koji bi dobro funkcionisao. Ocenjuje se da je ostvaren ograničen napredak, što u jeziku Evropske komisije predstavlja lošu ocenu.

Istu ocenu je Kosovo dobilo i u borbi protiv korupcije koja, kako piše u dokumentu, i dalje izaziva zabrinutost. Od Kosova se traži da pojača napore za proaktivnije istrage, konačne sudske odluke i konfiskaciju imovine.

„Kosovo je nastavilo da ulaže napore u svom dosadašnjem radu u istragama, krivičnom gonjenju i presudama u borbi protiv korupcije. Međutim, potrebno je više političke volje i resursa, posebno za borbu protiv korupcije na visokom nivou. Ovi napori treba da se nastave, a Evropska komisija će nastaviti da prati razvoj“, ističe se u dokumentu.

Kosovo je u ranoj fazi borbe protiv organizovanog kriminala, ocenjuje se u dokumentu. Ističe se da borba protiv organizovanog kriminala na severu Kosova i „dalje predstavlja izazov“.

Navodi se da je ograničen napredak ostvaren u istrazi i krivičnom gonjenju slučajeva organizovanog kriminala, te da su nastavljene operacije za sprovođenje zakona protiv organizovanog kriminala. Međutim, ocenjuje se da uprkos tome, moćni alati predviđeni Krivičnim zakonom i Zakonom o proširenim ovlašćenjima za oduzimanje tek treba da budu u potpunosti iskorišćeni.

Sloboda medija na severu Kosova zabrinjavajuća

U izveštaju se ocenjuje da je Kosovo postiglo ograničen napredak u adresiranju preporuka iz prošlogodišnjeg izveštaja.

Međutim, dodaje se da i dalje postoji zabrinutost u vezi sa fizičkim napadima i pretnjama, javnim kampanjama klevete i govorom mržnje. Posebnu zabrinost prema izveštaju, predstavlja medijska situacija na severu Kosova.

„Posebno je zabrinjavajuća sloboda izražavanja na severu Kosova, uključujući i autocenzuru i bezbednost novinara i medijskih profesionalaca“, navodi se u dokumentu.

Spominju se neredi na Kosovu kada je došlo do niza napada na medijske profesionalce i novinare koji izveštavaju na albanskom jeziku.

„Tokom maja i juna 2023. godine zabeležen je neviđeni broj napada na novinare i medijske profesionalce“, piše u dokumentu.

Kosovo sprovodi berlinske sprazume, ali blokira CEFTA-u

U dokumentu se ocenjuje da je Kosovo postiglo napredak u sprovođenju akcionog plana zajedničkog regionalnog tržišta, posebno ratifikacijom tri „sporazuma iz Berlinskog procesa“ o slobodnom kretanju i međusobnom priznavanju kvalifikacija.

Ali se i podvlači da vlada u Prištini nastavlja da blokira mehanizme donošenja odluka u okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) zbog neslaganja oko predstavljanja Kosova.

S tim u vezi se spominje da Kosovo nije ratifikovalo CEFTA protokole o olakšavanju trgovine i trgovini uslugama. Odluka kosovske vlade o blokiranju ulaska srpske robe i poštanskih paketa na Kosovo, prema navodima izveštaja nije u skladu sa obavezama države iz CEFTA-e.

Ova mera, dodaje se, takođe je protivna duhu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Vizna liberalizacija stupa na snagu u januaru 2024.

U godišnjem izveštaju o Kosovu se potvrđuje da zemlja nastavlja da ispunjava kriterije mape puta za liberalizaciju viznog režima. Potvrđuje se da će od 1. januara 2024. godine, nosioci pasoša sa Kosova moći da putuju u Evropsku uniju bez viza, te da su tokom procesa kosovske vlasti „pokazale posvećenost rešavanju svih pitanja koja je postavila EU“.

Izvor :
Radio Slobodna Evropa