Specijalni izaslanik SAD i evropski posrednik za Zapadni Balkan i istovremeno dijalog Beograda i Prištine, Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak, završili su dvodnevnu posetu Prištini. U Beograd idu vidno razočarani ishodom razgovora sa Kurtijem.
Iako su u zgusnutom rasporedu imali sastanke sa najvišim zvaničnicima, premijerom, predsednicom, opozicijom, Srpskom listom, civilnim društvom, te medijima, najzabrinutiji su zbog toga što nisu uspeli da od kosovskog premijera dobiju pozitivan odgovor na zahteve koje ponavljaju još od prošlog petka.
U rešavanju najnovije krize na Severu, od kosovskog premijera Aljbina Kurtija, najviši predstavnici zapadnih partnerskih zemalja ponavljaju zahteve: da hitno deeskalira krizu na Severu i da potom prione na sprovođenje Ohridskog sporazuma, odnoso formiranje ZSO. Deeskalacija podrazumeva povlačenje policijskih snaga iz opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, da gradonačelnici svoj, kako ističu, „administrativni“ mandat nastave da sprovode sa alternativnih lokacija i da se raspišu lokalni izbori uz osigurano učešće Srpske liste.
Američko-evropski dvojac ponavlja danas da se već mesecima bave kriznim menadžmentom umesto sprovođenjem postignutih sporazuma.
Jednu od zamerki američki diplomata izneo je na račun toga što se tokom razgovora sa kosovskim zvaničnicima nastoji da se razgovara samo o Srbiji.
„Smatram da Kosovo ne bi trebalo da se definiše Srbijom, već da se definiše sopstvenim vrednostima“, naglasio je američki izaslanik u zasebnom razgovoru sa medijima.
„Odnosom ne prema šest miliona ljudi u Srbiji, već prema sedamsto miliona ljudi evroatlantske zajednice – to je ono što želimo. Želimo da se tako definišete“, kazao je.
„Ipak, kad god razgovaramo sa premijerom i njegovim zamenikom“, nastavio je dalje, „oni žele da razgovaraju samo o Srbiji“.
„Želimo da razgovaramo o većoj integraciji. Sa Zajednicom, oformljenom po evropskim uslovima, sa zaštitom manjinskih prava, imam platformu pod kojom mogu da odem u druge evropske zemlje i kažem: ‘uradili su sve što je traženo od njih, tako da treba da krenemo dalje sa drugim pogodnostima za Kosovo.’ A to ne mogu da uradim dok Kosovo ne ispuni svoj deo sporazuma“, naglasio je Gabrijel Eskobar.
Takođe, Eskobar je, na više pitanja medija iz Prištine, o uticaju Srbije, odnosno predsednika Vučića na Srbe sa Kosova, kazao da Zajednica predstavlja upravo način da se ukloni kontrola koju Srbija ima nad Severom i da se on stavi pod kontrolu Kosova.
ZSO je način da se ukloni kontrola koju Srbija ima na Severu Kosova
Zajednica predstavlja način da se ukloni kontrola koju Srbija ima nad Severom i da se on stavi pod kontrolu Kosova, kazao je danas u Prištini Gabrijel Eskobar.
„Pod vaš ustav, pod vašu pravnu strukturu. Smatram da je to prilika da se ide napred, ne razumem zašto bi to bilo ko drugačije shvatio jer Zajednica, na kraju krajeva, iako je pregovarana između Srbije i Kosova, nije nužno ustupak Srbiji. To je priznanje potrebe manjinske zajednice“, rekao je visoki američki diplomata.
U pokušaju da deeskaliraju tenzije na Severu koje su izbile 26. maja kada se kosovski premijer oglušio o neslaganje međunarodne zajednice i kada su specijalne policijske jedinice zauzele tri opštinske zgrade, Eskobar i njegov evropski kolega Miroslav Lajčak boravili su juče i danas u Prištini. Trenutno su na putu za Beograd, gde će o istoj temi razgovarati sa srpskim predsednikom.
U rešavanju najnovije krize na Severu, od kosovskog premijera Aljbina Kurtija, najviši predstavnici zapadnih partnerskih zemalja ponavljaju zahteve: da hitno deeskalira krizu na Severu i da potom prione na sprovođenje Ohridskog sporazuma, odnosno formiranje ZSO.
Deeskalacija podrazumeva povlačenje policijskih snaga iz opštinskih zgrada u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, da gradonačelnici svoj, kako ističu, „administrativni“ mandat nastave da sprovode sa alternativnih lokacija i da se raspišu lokalni izbori uz osigurano učešće Srpske liste.
Američko-evropski dvojac ponavlja danas da se već mesecima bave kriznim menadžmentom umesto sprovođenjem postignutih sporazuma.
Stav SAD-a je: Potrebno je odmah sprovesti dogovor.
Zajednica je jedino što Kosovo treba da uradi i ona ne može da se zanemari, naglasio je Eskobar, podsećajući: „Ona je u Briselskom sporazumu, Ohridskom sporazumu i zaključcima Evropskog saveta“.
Eskobar nema sumnju da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana, samo je pitanje, „ko“ će to učiniti, te da se za jedan dan to može učiniti.
Danas je u razgovoru sa medijima ukazao na model koji on „želeo“ na Kosovu da vidi, kada je u pitanju Zajednica.
„Ja sam donekle korisnik nečeg poput Zajednice. Moja majka glasa na španskom, ima vozačku dozvolu na španskom, dobija zdravstvenu negu na španskom i to ne ugrožava ustavnost Sjedinjenih Država. To je model koji bih voleo da vidim za Zajednicu. Reč je o pružanju opštinskih usluga ljudima na njihovom jeziku, na način koji oni razumeju“.
Inače, Eskobar je više puta do sada naglašavao da srpska zajednica na Kosovu ima svoje „legitimne zabrinutosti“, da kao „dvojni državljani“ Srbije i Kosova, oni imaju pravo da učestvuju u društvenom i političkom životu, kako Kosova, tako i Srbije.
„Postoje ljudi koji su već odlučili da ostanu na Kosovu, iako su mogli da odu. A ipak se bore da se njihov glas čuje. To je suštinski izazov za multietničku građansku demokratiju. Ne možete reći da su svi Srbi za nas ili protiv nas, od pomoći ili da nisu od pomoći. U toj zajednici ima mnogo glasova koje treba čuti“, poručio je zvaničnik SAD.
