Među strankama koje učestvuju na izborima je i pet partija iz redova srpske zajednice kao i one koje predstavljaju Bošnjake Rome, Aškalije, Egipćane i Turke a Centralna izborna komisija (CIK) potvrdila je 1.232 kandidature za poslanike novog saziva Skupštine Kosova.
Glavne teme kojima se bave sve albanske partije i koalicije su ekonomska i bezbednosna pitanja i dijalog s Beogradom ali se pristupi tim temama razlikuju od stranke do stranke.
Iako svi smatraju da su glavni problemi Kosova nezaposlenost, siromaštvo, ekonomski rast, obrazovanje i zdravstvo, postoje razlike u pristupima rešavanju tih pitanja.
I na ovim izborima sa svih strana stižu obećanja koja realno nije moguće ostvariti u četvorogodišnjem mandatu već je za to potrebno mnogo više vremena i drugačije društveno-ekonomsko stanje.
Među tim obećanjima su najava povećanja plata i penzija do 50 odsto, podela desetina miliona evra za studente i mnogo čega drugoga što je, imajući u vidu aktuelnu situaciju na Kosovu, trenutno nemoguće ostvariti.
Vlast koju predvodi Samoopredeljenje najviše je zakazala u oblasti kapitalnih investicija, pošto je ostvaren vrlo mali deo onoga što je obećano, piše Beta.
Sve stranke, pa i samo Samoopredeljenje obećavaju povećanje kapitalnih investicija, bolje uslove privređivanja, lakše procedure ostvarivanja zahteva građana i privrednih subjekata i drugo.
Po pitanju nastavka dijaloga sa Beogradom uz posredovanje Evropske unije, sve albanske partije zalažu se za značajno veću ulogu SAD u tom procesu.
Opozicioni Demokratski savez Kosova (DSK) danas kritikuje Sporazum o putu za normalizaciju odnosa i Ohridski aneks kao dokumente koji su „štetni“ za Kosovo ali su i u DSK i u Samopredeljenju svesni da to može biti samo izborni narativ i da će se angažovati da taj sporazum i aneks budu ostvareni ako dođu na vlast, jer drugog izbora nemaju ako žele napredak u evroatlanskim integracijama Kosova.
Slične su ocene i o formiranju Zajednice srpskih opština.
Ako pobedi na izborima i formira Vladu, premijer Aljbin Kurti će po ocenama analitičara, vrlo brzo preduzeti korake ka slanju sporazuma o ZSO na ocenu Ustavnom sudu Kosova, što je trenutni zahtev EU i država Kvinte.
Opozicija s druge strane, kritikuje Samoopredeljenje za probleme u odnosima s „tradicionalnim saveznicima“ Kosova, pre svega sa SAD i članicama EU dok su kaznene mere koje je EU preduzela prema Kosovu ocenjene kao „najvećim korak unazad“ u odnosima Kosova sa saveznicima.
Sve albanske stranke najavljuju jačanje tih odnosa i njihovo negovanje kao „preduslov napretka Kosova u međunarodnim odnosima“.
Iako još uvek zvanično nije počela predizborna kampanja ona je praktično u toku od trenutka kada je predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala izbore za 9. februar.
Retorika na skupovima je vrlo oštra u kritikama vladajuće stranke, ali i vladajuće stranke u odnosu na aktuelnu opoziciju, ali granice pristojnosti nisu pređene.
Ocenjuje se da će predizborni i izborni proces proći u relativnom miru, ne samo što se tiče retorike.
Kosovska policija i KFOR rade na konkretnim bezbednosnim procenama i preduzimanju mera da se onemoguće eventualni značajniji bezbednosni problemi, za šta imaju konkretne planove.
