Ekološka pitanja na Kosovu ne nalaze se na listi prioriteta za kosovske institucije, što predstavlja ozbiljan izazov u efikasnom rešavanju problema zaštite životne sredine, rečeno je na debati “Uloga i efikasnost civilnog društva u podizanju svesti o ekološkim pitanjima i izazovima u sprovođenju postojećih ekoloških zakona i propisa”, koja je održana u Medija centru u Čaglavici. Učesnici debate istakli su i da je uloga civilnog društva ključna i kad je u pitanju podizanje svesti građana, ali i “pritisak” na institucije da doslednije sprovode ekološke zakone i propise.
Na debati je bilo reči i o preporukama koje su nastale kao rezultat radnih grupa Foruma Ujedinjenih nacija za izgradnju poverenja na Kosovu – Podrška zajedništvu za bolju budućnost u organizaciji UNMIK-a, koji je krajem prošle godine održan u Solunu, a na kome je učestvovalo oko 120 predstavnika civilnog društva, medija i institucija iz različitih zajednica na Kosovu.
Direktor NVO “Lets do it Kosova” Ljuan Hasani, koji je učestvovao na ovom forumu, rekao je da iako su kosovski zakoni dobrim delom harmonizovani sa evropskim standardima i na papiru skoro “savršeni” u praksi to međutim nije slučaj, a jedan od razloga je, kako kaže, nedostatak konsultacija sa civilnim društvom.
“Civilno društvo se malo konsultuje i smatram da u našoj zemlji imamo dosta organizacija, dovoljno profesionalaca iz ove oblasti čiji bi doprinos bio da se ove odluke posle sprovode. Na primer uputstvo za plastične kese se malo sprovodi, po mom mišljenju, jer nije dobro isplanirano i zato sprovođenje nije dobro. Da je bilo više različitih aktera uključeno, sprovođenje bi bilo bolje”, naveo je Hasanaj.
Da su zakoni „na papiru dobri“, ali da njihova praktična primena ostaje na niskom nivou rekla je i menadžerka programa Kancelarije Evropske unije na Kosovu iz oblasti životne sredine i klimatskih promena Teodora Andreeva,
„Iako imamo perfektno zakonodavstvo na papiru, to u stvari ne donosi nikakav rezultat za stanovništvo. Što se tiče sektora ekologije, postoji dobro zakonodavstvo, postoji puno dobrih strategija, ali što se tiče sprovođenja veoma su u ranom nivou. Što se tiče vladavine prava tu postoji problem u celini gde kada dođe do sprovođenja i kažnjavanja, tu su vlasti veoma ograničeni“, navela je Andreeva.
Direktorka Privatnog kulturnog centra Akvarijus Miljana Dunđerin, koja je takođe učestvovala na Forumu Ujedinjenih nacija za izgradnju poverenja na Kosovu, mišljenja je da su zbog stalne fokusiranosti na politiku i politička dešavanja, zapostavljene sve druge važne oblasti na Kosovu, a jedna od njih je i ekologija.
“Jedino što mislim da kao društvo možemo da radimo, s obzirom da non stop imamo tu politicku problematiku, presiju medijskih tema koje se tiču isključivo politike sve ostalo smo nekako zapostavili, kultura je takođe zapostavljena, svi ostali problemi su zapostavljeni i mislim da će to doći nama o glavu i da mislim da je to ozbiljan problem”, navela je Dunđerin.
Teodora Andreeva takođe je mišljenja da se ekološka pitanja za Vladu Kosova ne nalaze visoko na listi prioriteta
“Ekološko pitanje nije dovoljno prioriteno. Nemamo dovoljno kapaciteta ni na centralnom ni na lokalnom nivou za sprovođenje zakonodavstva. Implementacija zakona je na niskom nivou tako da uopšte nema motivacije da se zakon sprovodi i tako dolazimo do uloge civilnog društva da mi se “pozvoni” i da se kaže da se odrđeni zakoni ne sprovode, jer u stvari je to uloga civilnog društva. Jedna od uloga je da bude korektivni faktor i da budu ta veza između institucija s jedne i stanovništva sa druge strane”, rekla je Andreeva.
Da postoji nedostatak svesti i interesovanja Vlade Kosova za ekološka pitanja smatra i Ljuan Hasanaj. A to se, prema njegovim rečima, jasno ogleda u budžetskim izdvajanjima za ovu oblast.
“Budžet Vlade Kosova koji je utvrđen kada je ekologija u pitanju izdvaja se samo 2%, a trenutni budžet sa druge strane donatora koji su na Kosovu, odnosno fondovi koji su opredeljeni za aktivnosti ekologije su veoma mali što utiče na to da organizacije civilnog društva koje se bave ekološkim pitanjima ne budu toliko snažne, što u stvari ohrabruje na neki način institucije da ne sprovode zakonodavstvo i da čine promene koje se traže,“ naveo je Hasanaj.
Ljuan Hasanaj, koji se više od dve decenije bavi ekološkim temama, ukazao je na značaj civilnog društva kad je podizanje svesti građana ali i institucija u pitanju. Međutim, prema njegovim rečima organizacije civilnog društva koje se bave ovim pitanjima na Kosovu suočavaju se sa, kako navodi, brojnim problemima, a jedna od gorućih je nedostatak adekvatne finansijske podrške, što im onemogućava da rade punim kapacitetom.
„Civilno društvo je promoter svake aktivnosti i potencijalnih promena kad je u pitanju zaštita životne sredine na Kosovu, a da li se podržava dovoljno od strane institucija – ne, da li se podržava od drugih aktera ili donatora – ne”, kaže Hasanaj.
S njim se složila i Miljana Dunđerin. Međutim ona je kao još jedan od problema sa kojima se suočavaju nevladine organiazcije koje se bave ekološkim pitanja navela i nedostatak “kontrole zelenih projekata”.
“Veoma često organizacije koje se po prirodi ne bave tim problemima uzimaju eko projekte jer tu ima finansijska sredstva i onda ljudi koji prosto niti poznaju materiju, niti rade na tom polju rade taj posao, što ne bi trebalo tako da bude”, navodi Dunđerin.
Ona kao jedan od ključnih faktora u efikasnoj borbi za očuvanje prirode navodi i podizanje svesti građana.
„Da bi smo podigli svest potrebna je edukacija, ona je najača kada je u formalnom obrazovanju. Onog momenta kada bi se u školske klupe uvela ta dodatna edukacija ona bi jednostavno imala bolji uticaj za budućnost. To je do sada jedan od najbolji pokazatelja u celom svetu kao najbolji primer u praksi“, rekla je Dunđerin.
S druge strane, Ljuan Hasanaj smatra da građani itekako imaju svest o zaštiti životne sredine, navodeći kako je privatna svojina ljudi na Kosovu veoma uređena. Međutim, problem je što se stanovništvo, kako navodi, ne ophodi isto prema svojoj odnosno privatnoj svojini i javnim površinama.
„Mislim da tu trebamo da podignemo svest ljudima, da oni shvate da je i javni posed njihov. Potrebno je da javne institucije počnu da se ozbiljno bave javnim posedom, da ne tretiramo javni posed, posebno u urbanom delu da se samo gradi. Mi smo svedoci kakav urbanistički haos imamo u većini gradova, a veoma malo zelenila“, rekao je Hasanaj.
Međutim, panelisti su saglasni da iako na Kosovu postoje brojni ekološki izazovi, u poređenju sa prethodnim godinama ipak postoji određeni napredak.
“Ako smo pre godinu dana imali 1.000 kesa u jednoj prodavnici sada imamo 100, jer ih više ne drže na policama, nego ispod police pa samo onaj ko ih traži ih i dobije. Ipak je to značajan broj smanjenja. Tako da napredak defitivno postoji. Svaka primena zakona, čak i 10% od tog zakona da se primeni jeste pozitivna promena”, kazala je Miljana Dunđerin.
“Ako uporedimo sa pre 10, 15, ali i poslednjih četiri, pet godina ima napretka. Međutim postoje velike potrebe za menjanjem stvari i dalje. Na primer kad je upravljanje otpadom u pitanju. Tu treba da se urade neke drastične promene, jer postoji nekolih “sporih koraka” što se tiče tog puta za reciklažu i zatvranja deponija i, kako ih mi zovemo, “ilegalnih deponija”. To je ekološka bomba koja treba da se tretira hitno, jer je tu godinama deponovan otpad i već imamo situacije da neke deponije nemaju mogućnost više da prime otpad i to su glavni izazovi institucija u ovom slučaju vlade, ali I drugih aktera”, rekao je Ljuan Hasanaj.
Debatu na temu “Uloga i efikasnost civilnog društva u podizanju svesti o ekološkim pitanjima i izazovima u sprovođenju postojećih ekoloških zakona i propisa” organizovao je Medija centar Čaglavica u saradnji sa Novom društvenom inicijatovom, uz podršku Misije UNMIK-a na Kosovu.
Izvor: Medija centar Caglavica
