Tekst je izvorno preveden sa portala Gazeta insajderi.
Sumnjiva koruptivna šema, koja je imala za cilj otuđenje imovine vredne više miliona evra u najatraktivnijim zonama Prištine, dovela je do hapšenja visokih državnih zvaničnika. Za parcele u Čaglavici i Matičanu, Baškim Šaćiri, zamenik direktora Kosovske katastarske agencije, i Mejreme Bajraktari, službenica iste institucije, sumnjiče se da su zloupotrebili svoja ovlašćenja kako bi registrovali imovinu na ime privatnih lica, oslanjajući se na falsifikovana dokumenta iz 1966. godine.
U zahtevu tužilaštva za određivanje mere pritvora, koji je imao uvid portal Gazeta Insajderi, navodi se da su Šaćiri i Bajraktari postupali namerno i u saradnji kako bi drugim licima pribavili protivpravnu imovinsku korist.
Prema dosijeu, postupak je započeo zahtevom za registraciju imovine na ime predaka osumnjičenog Novice Kostića, koji se takođe vodi kao osumnjičeni.
Iako je Direkcija za katastar u Prištini dva puta odbila ovaj zahtev uz obrazloženje da nema dokaza da je ta imovina pripadala porodici Kostić, službenici KKA navodno su intervenisali kako bi promenili tok procesa.
„Okrivljeni Baškim Šaćiri i okrivljena Mejreme Bajrami (Bajraktari), najpre su ostvarili komunikaciju sa Opštinom Priština putem službenih dopisa… i pokrenuli procedure pred Opštinskim katastrom u Prištini, zahtevajući da se predmetne nekretnine prvo registruju na ime dede osumnjičenog, a potom da se, kroz ostavinski postupak, prenesu na ime okrivljenog Novice Kostića“, navodi se u dokumentu Tužilaštva.
Tužilaštvo tvrdi da su u toku istog dana, 4. aprila 2024. godine, donete dve suprotne odluke: jedna kojom se zahtev odbija i druga kojom se isti zahtev odobrava.
Ovaj sumnjivi potez otvorio je put osumnjičenima da parcele u Čaglavici budu prenete na ime privatnih lica, čime je oštećena Kosovska agencija za privatizaciju.
„Iako je Direkcija Opštinskog katastra u Prištini dva puta zaredom odbila zahtev za registraciju, uz obrazloženje da imovina u Matičanu, koja je navodno služila kao osnov za zamenu, nikada nije bila u vlasništvu lica Save Kostića, konstatujući tako potpuno neslaganje sa faktičkim i pravnim stanjem, uprkos tim odbijanjima, okrivljeni Baškim Šaćiri i Mejreme Bajrami (Bajraktari) najpre su ostvarili komunikaciju sa Opštinom Priština putem službenih dopisa tako što su, kroz jedan dopis, konstatovali da su odluke Opštinskog katastra u Prištini o odbijanju zahteva bile u skladu sa zakonom“, navelo je Tužilaštvo.
Tokom svog iskaza, Baškim Šaćiri se branio tvrdnjom da je njegov potpis bio samo „formalan i proceduralan akt“, insistirajući da je odgovornost za razmatranje predmeta pripadala službenici Mejreme Bajraktari.
On je negirao da je imao saznanja o postojanju dve kontradiktorne odluke sa istim brojem protokola.
Sa druge strane, osumnjičena Mejreme Bajraktari odlučila je da se brani ćutanjem.
Za ove radnje, dvojica službenika KKA terete se za krivično delo „Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja“ u saizvršilaštvu.
