„To nije tuga zbog nesretne ljubavi, ni loše raspoloženje zbog neke gluposti. Depresija je potreba da izađeš iz svoje kože. Teški nemir. Nervoza i umor. Želja da pobegneš, da te nema. Depresija je razmišljanje kako bi svet bio bolje mesto bez tebe i kako bi ti bio sretniji bez sveta“.
Kada je novinar HRT-a Aleksandar Stanković objavio knjigu o svojoj borbi sa depresijom „Iz svoje kože“, upravo je ovako opisao taj osećaj kontinuirane patnje, nerazumevanja i iz nerazumevanja proisteklog neslaganja sa svetom.
Kako je prepoznati? Kako priznati sebi da imate problem, da to kroz šta prolazite, predugo traje, da je ne samo pametno, već nužno da potražite stručnu pomoć što pre…. Da najjednostavnije rečeno ne moramo da se mučimo, jer rešenje postoji.
U razgovoru sa specijalistom psihijatrije mitrovačkog KBC-a dr Igorom Milosavljevićem, ekipa Radio Mitrovica sever pokušala je da najpre definiše depresiju, kako je ne bismo pogrešno sebi pripisali ili sa druge strane negirali da ona postoji, da nas opterećuje i da nam značajno umanjuje kvalitet života.
Tuga ima kraj, depresija je konstantna i veoma surova
Kolega Stanković, sudeći prema rečima psihijatra, ispravno kaže – ne, depresija nije tuga zbog nesrećne ljubavi.
„Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja. Odlikuju je osećaj tuge i to jeste njeno osnovno obeležje, ali postoji još niz stvari koje ukazuju na to da osoba boluje od depresije“, upozorava dr Milosavljević i podvlači da je jako važno napraviti jasnu razliku izmeću tuge, kao normalnog osećanja koje ima vremensko ograničenje i depresije, koja je ozbiljno stanje i zahteva lečenje.
„Tuga je normalna reakcija čoveka na određeni životni događaj. Razlika između depresije i tuge je u intenzitetu. Depresija je konstantna, vrlo surova, vrlo iscrpljujuća. Ona ometa kognitivno i emotivno funkcionisanje osobe i njeno doživljavanje okoline i svakodnevno funkcionisanje“, kaže dr Milosavljević.
Sa druge strane tzv. fiziološka tuga je normalno stanje usled gubitka nekoga ili nečega što nam je od velike važnosti i traje od tri meseca, a prema nekim mišljenjima i do tri godine u zavisnosti od stepena važnosti izgubljenog. Ono što je međutim, glavna karakteristika fiziološke tuge, jeste da ona neminovno posustaje sa vremenom.
Kako je prepoznati?
Govoreći o signalima po kojima se depresija može prepoznati, dr Milosavljević izdvaja najpre fizičke znake – tužan i plačni izraz lica – plačne oči, spušteni uglovi usana, znak omege na čelu, dupliran očni kapak, skrušen stav pri sedenju.
„Te osobe su izgubile osećaj za radost, imaju osećaj da im ništa ne pričinjava zadovoljstvo, neodlučne su. Budu napete, nervozne, čak i agitirane. Misaoni tok im je produžen, sa produženim reakcionim vremenom – od postavljanja pitanja do odgovora, prođe izvesno vreme. Govore tihim, jedva čujnim glasom, koji prate pauze između reči i uzdasi“, kaže dr Milosavljević i dodaje da je govor najčešće „plačan“, naročito kod osoba koje teško zaplaču, što je tipičnije za mušku populaciju.
Dešava se i da osoba više nije u stanju da svoje emocije pokaže suzama. Tada govorimo o tzv. „suvoj depresiji“, što je znak da je osoba u ozbiljnoj depresivnoj krizi.
Krizu mogu da prate sumanute depresivne predstave o nekoj ličnoj krivici, grešnosti, bezvrednosti i bespomoćnosti.
„Prosto rečeno, osoba na jedan veoma crn, pesimističan način boji svoju prošlost, tako doživljava i sadašnjost, a budućnost kao da ne vidi“, objašnjava sagovornik Radio Mitrovice sever.
Pamćenje je kod depresije očuvano u potpunosti, ali se može desiti da neke događaje koje pamte, sada sagledavaju drugačije.
Nagonsko – voljna sfera je poremećena. Nagon za ishranom slabi ili se pak pojačava, pa se često dešava značajan pad telesne težine ili naprotiv – njen porast. Seksualni nagon slabi.
Javljaju se problemi sa snom, kaže psihijatar – sa uspavljivanjem, noćnim buđenjem ili preuranjenim ustajanjem izjutra.
„Rano jutarnje ustajanje znači da osoba počinje da se budi i ustaje dva sata pre nego što se to dešavalo ranije, ne može ponovo da se uspava, leži budna u krevetu a misli su ispunjene pesimističnim razmišljanjima“.
Voljno delovanje je redukovano ili pak potpuno ugašeno.
„To znači da osoba teško započinje bilo kakve obaveze i poslove, a teško ih i završava. Ima osećaj hroničnog umora. Takve osobe budu zavisne od drugih, a često se socijalno izoluju, što pojačava taj njihov osećaj bespomoćnosti. Žale se na odsustvo koncentracije a postaju i veoma neodlučne“, dodaje sagovornik Radio Mitrovice sever.
Veoma često, neke fizičke teskobe su znak depresije, pa osobe najpre krenu da traže pomoć kod drugih specijalista koje utvrde da je sa njima sve u redu, da bi se tek na kraju, kada su sve ostale opcije iscrpljene, javili i psihijatru. Jer, kako dr Milosavljević kaže duša ume da boli.
„To su razne vrste glavobolja, naročito u potiljačnom predelu, bolovi u vratnom delu kičme, u ramenom pojasu, osećaj toplote ili zatezanja duž kičme, zatezanje u ekstremitetima, cijanoza, hladni ekstremiteti, kod žena narušavanje ili potpuni prestanak menstrualnog ciklusa, bolovi u želucu ili problemi s plućima…. Sve to pokazuje koliko je depresija neprijatna i iscrpljujuća za osobu koja od nje pati“.
Ljudi često pogrešno depresiju stavljaju nasuprot anksioznosti – pa razmišljaju ili si depresivan ili si anksiozan. Ali ta dva stanja su isprepletana, često prate jedno drugo i podstiču međusobni razvoj, upozorava psihijatar.
Dobra stvar je da je svest kod depresivnih, sve vreme u potpunosti sačuvana, pa oni ubrzo postaju svesni promena u svom životu i najčešće se sami i obraćaju za pomoć.
Kada se to desi, što je ključno za oporavak, onda je na specijalisti da utvrdi o kojoj vrsti depresije je reč, a ona ima stotine lica…
Bolest sa jednim licem i stotinu naličja
Po intenzitetu, depresija može biti blaga, srednje teška i teška depresija. Ali postoji mnogo vrsta depresije. Dr Milosavljević nas upoznaje sa njenim najčešćim pojavnim oblicima.
Psihijatar na osnovu simptoma, razgovora sa pacijentom, utvrđuje o kojoj se vrsti depresije radi i u skladu sa tim propisuje terapiju i određuje kako će taj put oporavka izgledati. A to nije baš jednostavno jer pored lica, depresija ima mnoštvo naličja.
Najčešće se u praksi susreće distimija ili neurotična depresija – osoba široj okolini ne odaje utisak da joj se bilo šta dešava; zatim postpartalna ili postporođajna depresija; maskirana depresija koja se manifestuje telesnim tegobama (dr Milosavljević kaže pozivajući se na savremene studije, da se za čak 65% pacijenata koji se javljaju lekarima opšte prakse sa izvesnim telesnim tegobama, ispostavi da se radi o manifestacijama psihičkih tegoba). Pored ovih, česta je i sezonska depresija, tipična za skandinavske zemlje, ali i za naše krajeve u periodu od sredine oktobra, do sredine februara. Dr Milosavljević pominje i involutivnu melanholiju, tipičnu za zrelu životnu fazu, koja se kod žena javlja oko 45. a kod muškaraca oko 55. godine života. Vezana je za starenje i završetak reproduktivne faze, ali i gubitak roditelja ili partnera što se neretko dešava upravo u ovoj životnoj fazi.
Koliko naličja, toliko i uzročnika
Uzroci depresije su pored genetskog faktora, trauma ili postojanje neke druge bolesti poput karcinoma, sa kojom je depresija združena, i izloženost stresu koja je povezana sa uslovima života i događajima, usled čega je nivo kortizola u krvi konstantno povišen.
„U takvom stanju, smanjeno se luče transmiteri serotonin, noradrenalin i dopamin koji su prirodni antidepresivi. Životni događaji, poput razvoda, smrti bližnjih, gubitka posla, sve su to faktori koji uzročno – posledično mogu da dovedu do razvoja depresije“, kaže dr Milosavljević.
Čovek prirodno ima odbrambene mehanizme koji nas u ovakvim situacijama čuvaju od nekih psiho – patoloških ispada. Ali oni mogu da izgube na snazi usled dugoročne izloženosti stresu…
„Šta je izaziva?… Ne postoji jednostavan odgovor na to pitanje.. Vidite i sami koliko je ta bolest šarolika, sa mnogo simptoma i stvari koje ljudi najčešće ne prepoznaju kao depresivnu simptomatologiju. Teško je to prihvatiti, postoje tu i predrasude, gde osoba koja ima određene telesne simptome, neće da prihvati da je to posledica nekih dugoročnih patnji. I onda u tom jednom dugom nizu, kada smo iscrpeli sve dijagnostičke mogućnosti i ispitali sebe kod svih lekara i svi su rekli da je sa nama sve u redu i u skladu sa godinama, onda tek ćemo se javiti psihijatru jer ‘još kod vas nisam bio’ kako kažu najčešće pacijenti koji dođu kod mene“, kaže dr Milosavljević.
Suicid – kada depresija postaje smrtonosna
Depresija mora da se leči. Nema razloga da pacijent trpi i da se pati… Što je najvažnije, pravilno postavljena dijagnostika i dobro propisana terapija, sprečavaju da depresija eskalira u nešto što bi moglo da ugrozi život čoveka, a na šta dr Milosavljević naročito upozorava.
„I do 15% depresivnih osoba izvrši suicid. Suicid ili samoubistvo predstavlja specifičnu vrstu autoagresije. Postoje četiri stepena suicida – suicidalna misao, kada osoba razmišlja o besmislu života, zatim suicidalna ideja kada osoba već razmišlja o načinima izvršenja kao izlasku iz patnji, suicidalna namera– kada je osoba već donela odluku samo bira način na koji će to da uradi i na kraju imamo tentamen, odnosno neuspešno realizovano samoubistvo. Mi lekari ozbiljno shvatamo to stanje i uvek hospitalizujemo takve osobe“, posebno naglašava dr Milosavljević.
Tri noći nespavanja – vreme za razgovor sa stručnim licem
Nakon svega ovoga, postavlja se pitanje, kada je pravo vreme da se obratimo stručnjaku za pomoć…. Dr Milosavljević kaže – ako tri noći patite od nesanice, vreme je makar da porazgovarate sa psihologom ili psihijatrom.
„To nespavanje nije došlo samo od sebe. Ima to svoje razloge zašto i kako se javilo“, poručuje psihijatar.
Savetuje da poverujemo dragim ljudima kada nam dobronamerno skrenu pažnju da se sa nama nešto dešava. Nije rešenje kriti se i plakati u plakaru, kako ne bismo sekirali decu ili roditelje.
„Neću nikoga da sekiram, ja ću da trpim… To nije rešenje. Trpljenje nikada nije rešenje“.
Nema tu mesta bilo kakvoj filozofiji. Ako se ne osećate dobro, ako primećujete da ste izvesno vreme neuobičajeno bezvoljni, melanholični, ako vam najprostije rečeno nije dobro – zaboravite filozofiju palanke i javite se stručnjaku. Pomoći ima….
