Tvrđava u Prizrenu privremeno je u potpunosti zatvorena za posetioce zbog izvođenja hitnih mera, saopštilo je Ministarstvo kulture u Prištini, a prenosi prištinska Koha. Zatvaranje će, prema najavi, trajati dve nedelje, dok će u međuvremenu biti izvođeni radovi na povećanju bezbednosti posetilaca i zaštiti lokaliteta.
Odluku je donela Jedinica za upravljanje Tvrđavom u Prizrenu, uz odobrenje Arheološkog instituta, a stupila je na snagu početkom radova – „Ministarstvo kulture i turizma obaveštava da se, sa početkom radova na sprovođenju hitnih mera u Tvrđavi Prizrena, pristup posetilaca ovom lokalitetu privremeno zatvara na period od dve nedelje, počev od danas”, navedeno je u saopštenju Ministarstva, a prenosi Koha.
Zatvaranju je prethodilo delimično ograničavanje pristupa pojedinim delovima tvrđave krajem aprila. Prema dokumentaciji na koju se poziva Koha, radovi su deo tendera pod nazivom „Hitne mere u Tvrđavi Prizrena i Tvrđavi Novo Brdo”. Na tender se prijavila jedna kompanija, kojoj je posao dodeljen za 110.820 evra. Više od 80.000 evra predviđeno je za radove u Tvrđavi Prizrena, dok su intervencije na tvrđavi Novo Brdo znatno manjeg obima.
U Prizrenu su predviđeni čišćenje terena, postavljanje zaštitnih ograda, unutrašnjih i spoljašnjih kamera, centra za nadzor i ozvučenja, uređenje pešačkih staza, obnova drvenih podova na stazama, postavljanje informativnih tabli, obnova stolica u amfiteatru, kao i izmeštanje toaleta iz prostora unutar zidina.
Međutim, kako navodi Koha, dokumentacija o stanju tvrđave ukazuje i na ozbiljnije probleme sa samom konstrukcijom zidina. Komisija koju su činili predstavnici Arheološkog instituta, Instituta za zaštitu spomenika i Regionalnog centra za kulturno nasleđe u Prizrenu utvrdila je da je vezivni malter na bazi kreča u velikoj meri izgubio stabilnost usled atmosferskih uticaja i prodora vode. Zabeležene su praznine u zidovima, gubitak materijala u njihovoj unutrašnjosti, kao i padanje kamenja na pojedinim mestima.
U izveštaju, zabeleženom 24. aprila, navodi se da je proces propadanja u toku i da stanje predstavlja neposredan rizik kako za integritet konstrukcije, tako i za bezbednost posetilaca. Komisija je preporučila privremeno podupiranje oslabljenih delova zidina, čišćenje i popunjavanje fuga, hitno ograničavanje pristupa zonama koje predstavljaju opasnost, postavljanje metalnih ograda, kamera za nadzor, osvetljenja i oznaka upozorenja, kao i izradu sveobuhvatnog programa konzervacije i restauracije.
Poseban problem predstavljaju i tuneli, gde je na gornjim delovima uočeno propadanje fuga, što, prema nalazima komisije, može dovesti do obrušavanja kamenja i ugroziti posetioce. Ministarstvo navodi da je Tvrđava Prizren sada u fazi izrade projektnog zadatka za pripremu projekta restauracije i konzervacije. Taj projekat trebalo bi da obuhvati čitav kompleks, a ne samo delove u kojima je trenutno potrebno hitno intervenisati.
„Budući da izrada, odobravanje i sprovođenje takvog projekta zahtevaju vreme i moraju biti u skladu sa profesionalnim standardima konzervacije kulturnog nasleđa, procenjeno je da je do njegove realizacije potrebno preduzeti privremene mere za povećanje bezbednosti posetilaca i poboljšanje uslova za posetu”, navodi Ministarstvo.
Tvrđava u Prizrenu je tokom 2014. godine dobila oko 700.000 dolara kroz Fond ambasadora SAD za očuvanje kulturnog nasleđa. Prema institucionalnim podacima, tokom letnjih meseci ovaj lokalitet dnevno poseti i do 5.000 ljudi. Prema podacima iz zakona o budžetskim izdvajanjima, u Tvrđavu Prizren do ove godine uloženo je ukupno 1,117 miliona evra.
Dok se tvrđava zatvara zbog bezbednosti, oštećenje crkve prošlo gotovo nezapaženo
Dok se Tvrđava Kaljaja zatvara za posetioce zbog procenjenog rizika po njihovu bezbednost i najavljuju mere zaštite i restauracije, prošle nedelje je gotovo neopaženo prošla vest o oštećenju crkve Svetog Spasa u neposrednoj blizini.
Policija je saopštila da je 19. avgusta oko ponoći u Ulici Marin Barleti oštećeno dvoja vrata i reflektori na crkvi, a da je osumnjičeni, koji je navodno bio pod dejstvom alkohola, identifikovan i saslušan dva dana kasnije. Po nalogu tužioca pušten je na slobodu, dok je slučaj evidentiran kao „uništavanje ili oštećenje imovine”.
Kako se ispostavilo, reč je o Hramu Hrista Spasa, koji se nalazi u podnožju Tvrđave. Iako se radi o zasebnom događaju, činjenica da je informacija o oštećenju ovog pravoslavnog hrama prošla bez veće pažnje javnosti posebno je uočljiva u trenutku kada se upravo u istom delu Prizrena govori o zaštiti i očuvanju kulturne baštine.
