Slučajevi porodičnog nasilja na Kosovu u kojima su žene žrtve je u porastu, kao i prijavljivanje istih, potvrđuju iz policije. Osim na nasilje, različita udruženja žena ukazuju i na problem femicida.
U periodu od aprila do avgusta ove godine ubijene su tri žene na Kosovu, u Uroševcu i Peći. Početkom avgusta dogodilo je još jedno ubistvo žene. Ubijena je Marija Živković iz Donje Gušterice u opštini Gračanica. Počinioci u sva tri slučaja su njihovi supružnici.
“To je zaista veliki problem zato što sistem ne prepoznaje femicid kao kao kategoriju. Dakle, ne postoji zakon koji kažnjava femicid zato što je to ubistvo žene sa namerom. To je veliki problem, ono što je takođe vrlo problematično jeste u kontekstu suđenja koja nisu transparentna i u kontekstu odluka koje se donose. Ja sam od nekih svojih izvora saznala da je jedan od supružnika, u sva tri slučaja su supružnici ubijali svoje žene, jedan od tih slučajeva se završio doživotnom kaznom a ja se nadam da će i ova druga dva završiti, ali mi nemamo pristup tim ifnormacijama. Nije transparentno šta se dešava. Ono što je takođe veliki problem je odgovornost donosioca odluka i onih koji su na tim pozicijama. Dakle, femicid nam se osuđuje na društvenim mrežama, što je strašno, od strane i predsednice i ministarki i tako dalje, ali nemamo konkretne reakcije kako da se to spreči”, kaže direktorka NVO “Pravo na pravo” Milica Stojanović Kostić.
Ona kaže da je poražavajuća činjenica da je kasnila reakcija nadležnih lokalnih institucija nakon ubistva meštanke opštine Gračanica.
“To je zaista gorući problem ali se njime nažalost institucije ne bave ozbiljno. Mi na čelu opštine imamo ženu a što je poražavajuća stvar ona se oglasila tri dana nakon što smo saznali da se takav slučaj dogodio i vrlo je poražavajuće što nakon toga nije želela, a mogla je gradonačelnica Gračanice da proglasi Dan žalosti, to je najmanje što je mogla da uradi, nakon toga više nije bilo reakcije, bila je neka sednica Skupštine koja je bila zaista potpuno čudna i organizovana naprečac i tako dalje, tu sve govori koliko su institucije zaista zainteresovane za taj problem još gore je što je na čelu žena. Što se društva samog tiče ja mogu da vam kažem da su meni ljudi govorili da su jako zabrinuti zbog te situacije, posebno su mi se javljale žene koje su veoma zabrinute da se tako nešto dešava u Gračanici”.
U porastu antirodni pokreti
Aktivistkinja za prava žena iz Prištine Zana Hodža kaže, međutim, da se Kosovo po pitanju problema nasilja nad ženama ne razlikuje od zemalja u okruženju, ali ističe da je na Kosovu ipak manji broj slučajeva ubistava.
“Tokom proteklih godina smo videli da se broj ubistava žena povećava, naročito među partnerima, među mladim ženama, i ženama koje ne pripadaju samo jednoj određenoj grupi, tako da to nisu samo žene koje dolaze iz ruralnih sredina ili gradskih sredina, već su iz raznih grupa. Na nesreću u porastu su antirodni pokreti i na Kosovu, ne samo u regionu, i vidimo da patrijarhalni mentalitet jača“, kaže ona.
U toku izrada zakona o femicidu
Na Kosovu je u poslednjih deset godina ubijeno 58 žena, podaci su iz Policije. Iako postoji veći broj prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama, što ukazuje na rast poverenja u institucije, udruženja žena smatraju da postoji problem u odnosu institucija prema ovom fenomenu, napominjući i to da femicid nije prepoznat kao posebno krivično delo, a da su sudski procesi netrasnparentni.
Pomaka, međutim, ima. Od 2019. godine nasilje u porodici je krivično delo, a u pripremi je i nacrt zakona o femicidu.
“Na Kosovu trenutno ne postoji nijedan zakon kojim bi se lex specijalis inkriminisao termin femicida. U toku je Nacrt zakona koji nažalost nije dostupan za javnost. Ono što znamo je da je zakon u pripremi od strane ministarstva pravde i određenih udruženja žena koje se bave ovim pitanjem i ovim zakonom bi trebalo da se reguliše pitanje ubistva žene zbog njenog rodnog identiteta zbog same činjenice da je žena”, kaže za Kim advokatica Jovana Filipović.
Kada su u pitanju ubistva žena, kosovsko pravosuđe se trenutno rukovodi Zakonom koji ga tretira kao oblik teškog ubistva.
“Mi imamo zakon na Kosovu od kojeg se štiti od nasilja u porodici, međutim ovim zakonom nije isključivo da je samo nasilje nad ženama gde su žrtve žene već bilo koji pripadnik porodice. Što se tiče zaprećenih kazni, iste se kreću od minimalne od 10 godina do kazne doživotnog zatvora i neka praksa na teritoriji Kosova jeste da se za ova dela izriče kazna od nekih 25 do 30 godina zatvora”, ističe Filipovićeva.
Raste broj prijavljenih slučajeva nasilja
Za udruženja koja se bore protiv nasilja nad ženama ohrabrujuća je činjenica da poslednjih godina raste broj prijavljenih slučajeva. Nadležne institucije raspolažu podatkom da je više od 1500 prijavljenih slučajeva, a da je sudovima dostavljeno 950 predmeta.
“Došlo je do podizanja svesti građana, sada imamo povećan broj prijava. Međutim, ovo je fenomen koji se dešava izeđu četiri zida, pa je jako teško da imamo i svedoke u ovim slučajevima“, kazala je nedavno na okruglom stolu povodom obeležavanja “16 dana aktivizma” Ljuljeta Ljimani iz Kosovske policije.
Da je broj prijavljenih slučajeva slaže se i Milica Stojanović Kostić.
“Po onome što možemo da vidimo definitivno da, ali se ne osnažuju od strane institucija. Nije zato što mnogo veruju policiji, niti zato što mnogo veruju opštini da će im pomoći nego zato što prosto kao žene da je ispravna stvar da izađu iz takve porodice i da je ispravna stvar da zaštite i decu i sebe. To je osnaživanje žena i kroz medije koji su jako bitni i koji sve češće govore o ovom problemu, što je jako važno, ali i osnaživanje kroz delovanje različitih organizacija”, kazala je ona.
Jedini način da se postigne pomak je promena svesti, kaže Jovana Filipović.
“Mi živimo u takvoj sredini u kakvoj živimo, nije to samo pitanje naše sredine na teritoriji Kosova, već smatram da je ceo Balkan pod jednom takvom istom sredinom, naravno sa izuzetkom onih koji žive u većim gradovima ali jedini način jeste promena svesti. Dakle, kroz nekih možda dvadesetak godina mi ćemo dostići neki nivo kada naše mame i bake ne budu tu više među nama nažalost, jer nam one daju neki svoj loš primer gde se ranije išlo na to da nešto “treba i da se prećuti i istrpi”, što naravno nije dobro, a naravno i sama činjenica da ti muškarci koji rastu u ovim okolnostima kada je prisutna opšta svest da je to zabranjeno, smatram da tek usled protoka određenog broja godina možemo doći do toga da se ovi zakoni koji su sada samo na papiru zaista poštuju i u praksi”, ističe ona.
Ono što je problematično, po mišljenju naših sagovornica, je činjenica da se na nasilje nad ženama ukazuje onda kada se dogodi tragedija ili tokom obležavanja određenih datuma u godini, poput kamapnje „16 dana aktivizma“, koja je završena juče na Međuanrodni dan ljudskih prava.
