„Ti novinari žive u lokalnoj zajednici, kreću se u tim lokalnim sredinama. Sreću svoju publiku na terenu. Nemaju toliko luksuza da varaju ili da koriste nešto što nije istinito. Takvi mediji imaju prednost. Brojna istraživanja pokazuju da su određeni nezavisni mediji na srpskom jeziku čitani, slušani, gledani i poštovani i kada je u pitanju informativni program i poverenje u njih“, rekao je Darko Dimitrijević, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca u najnovijem podkastu Kim radija posvećenom dezinformacijama i lažnim vestima iz ugla novinara lokalnih medija.
Dimitrijević je naglasio da su lokalni mediji u specifičnoj poziciji upravo zato što su deo zajednice o kojoj izveštavaju.
„Mnogo je važna uloga lokalnih medija zato što su lokalni mediji ti koji se svakodnevno sreću sa svojom publikom“, rekao je on. Dodao je da novinari u manjim sredinama nemaju prostor za manipulaciju, jer ih građani koje informišu svakodnevno sreću i preispituju.
Govoreći o izveštavanju o Briselskom dijalogu, Dimitrijević je naveo da razlika između velikih i lokalnih medija leži u fokusu.
„Imamo te neke velike medijske kuće koje izveštavaju o pobedi od pet prema nula ili uspehu Kosova ili Srbije u tim pregovorima. Mi imamo medije poput ovih naših, koji u prvi plan stavljaju običnog čoveka i daju kontekst o tome kako će određeni sporazum uticati na život običnog građanina“, kazao je.
Dezinformacione kampanje sve prisutnije u javnom prostoru
Prema njegovim rečima, problem savremenog medijskog prostora nisu samo pojedinačne lažne vesti, već organizovane dezinformacione kampanje.
„Naravno, ima i određenih lažnih vesti, ima klikbejt naslova, ima svačega pomalo, ali najviše ima tih organizovanih kampanja“, upozorio je Dimitrijević. Pojasnio je da se određeni narativi često generišu na društvenim mrežama, a potom prenose u medijima bliskim centrima moći.
Kao primer naveo je slučaj nevladine organizacije Aktiv, čiji su izveštaji o institucionalnim propustima predstavljeni u negativnom kontekstu, uz pokušaje diskreditacije.
Dimitrijević je ocenio da su takve kampanje „mnogo opasnije od običnih dezinformacija“. One imaju za cilj targetiranje pojedinaca i organizacija, uz stvaranje atmosfere neprijateljstva.
Nedostatak dijaloga i suština profesije
Poseban problem, kako je naveo, predstavlja sve manji prostor za dijalog sa političarima.
„Danas novinari nemaju mnogo mogućnosti da pitaju političare i to je ono što je loše. Političari često koriste društvene mreže da bi kazali ono što imaju da kažu, a sa druge strane nemaju tu opasnost od postavljanja pitanja. Bukvalno se fingira javni dijalog, jer sve manje prave kulture dijaloga“, rekao je Dimitrijević.
On je upozorio i na pritiske sa kojima se novinari suočavaju kada postave „nezgodna pitanja“, u rasponu od targetiranja i vređanja do fizičkih napada.
Govoreći o odgovornosti, Dimitrijević je podvukao razliku između medija i društvenih mreža.
„Imate medije iza kojih stoje ljudi, imate urednika, imate impresum. Sa druge strane su društvene mreže, razne fantomske stranice gde ne leži odgovornost“, kazao je. Istakao je da društvene mreže jesu važno sredstvo masovne komunikacije, ali da nisu mediji u profesionalnom smislu te reči.
Urednička odgovornost, kako je naveo, podrazumeva ozbiljno planiranje i proizvodnju kvalitetnog sadržaja, ali i vraćanje fokusa na suštinu profesije.
„Mnogo je važnije da imamo čoveka u prvom planu“, kazao je Dimitrijević. On je poručio da mediji moraju istinito da izveštavaju, pružaju kontekst i uvažavaju sve strane. To je jedini način da se očuva poverenje publike.
Čovek u prvom planu
Dimitrijević smatra da treba da postoje sadržaji posvećeni medijskoj pismenosti „koji otvaraju oči publici“, ali ističe da oni nisu presudni.
„Ako mi samo pričamo o tome, a zanemarimo živote običnih ljudi i neka pitanja koja su od suštinskog značaja za nečiji život, mi nismo postigli cilj. Baveći se samo ovim edukativnim temama, mi smo zanemarili ono što zapravo jeste priroda medija. Da izveštavaju istinito, da budu objektivni, da uvažavaju sve strane, da pružaju kontekst i sve ono što je sastavni deo novinarskog posla. Mnogo je važnije da imamo čoveka u prvom planu“, zaključio je Dimitrijević.
