Dezinformacije su u porastu poslednjih godina i one su deo brutalizacije međunarodnih odnosa i povećanje informatičkog rata, kazao je francuski ambasador na Kosovu Olivije Gero. Da dezinformacija i lažnih vesti ima na Kosovu, potvrđuju i novinari Tatjana Lazarević i Festim Rizanaj. Oni su ukazali na činjenicu da predstavnici vladajućih partija u Srbiji i na Kosovu tokom aktuelne izborne kampanje u svojim javnim nastupima promovišu određene političke stranke i na taj način manipulišu javnošću.
“Dezinformacije i lažne vesti u predizbornim kampanjama – kako zaštititi birače i sačuvati demokratski proces” tema je bila na današnjoj debati u Medija centru Čaglavica. Učesnici ovog panela su govorili o dezinformacijama i propagandi ne samo na Kosovu, već i u Evropi i svetu.
„Dezinformacije nisu neki ludaci koji dele šta god žele ili tinejdžeri koji prouzrokuju neke gluposti zarad toga – ne, u pitanju je veoma dobro organizovana kampanja, veoma dobro finansirana kampanja i deo su evolucije u kojoj nažalost snaga preovladava nad međunarodnim pravom i konfrontacije preovladavaju nad saradnjom. Ovo nije nešto što treba da prihvatimo, možemo se suočiti, usprotiviti ovoj evoluciji i priznavanje Palestinske države od strane Francuske i mnogih država je konkretan način ponovnog vraćanja saradnje bez naivnosti, protiv brutalnog rata“, kazao je francuski ambasador Olivije Gero. On ponovo Rusiju naveo kao primer za širenje dezinformacija i propagande.
Propaganda sveprisutna
Glavna i odgovorna urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević kaže da je propaganda sveprisutna, ali da su šanse da se lokalni srpski mediji bore protiv toga male, jer, kako dodaje, nemaju dovoljno ljudi u svojim redakcijama. „Kakve šanse imaju mali mediji i redakcije na srpskom da se bore protiv propagande i lažnih vesti ako se radi o malim, slobodnim ostrvcima ili čak pojedincima naših nekoliko redakcija koje počivaju na jednog, dva ili tri čoveka. Dakle, vrlo je teško boriti se protiv cenzure“. Međutim, naglasila je da na Kosovu i dalje postoji „živahna scena“ malih srpskih medija koji ne mogu da opstanu bez međunarodne podrške.
Osvrnuvši se na rad albanskih redakcija, Lazarevićeva je rekla da ne vidi razliku „između oluje propagande“ koja dolazi iz većinskog političkog sektora ili srpskog sektora iz Beograda. „Mi smo izloženi stravičnoj propagandi, stravičnoj cenzuri, glavna pretnja sa kojom mi imamo posla jeste ta intenzivnost propagandnih mašinerija, propagandističkih grupa, spinera, onih koji donose cenzuru, a sa druge strane novinari su umorni, redakcije slabe“, rekla je urednica KoSSeva.
Govoreći o aktuelnoj izbornoj kampanji, Lazarevićeva je rekla da među onima „koji se takmiče nedostaje najosnovnija medijska pismenost“. Oni ne razumeju šta znači komunikacija sa javnošću i kakav odno treba da bude prema medijima. To je jedno, rekla bih, pred demokratsko društvo, nego radi se o subjektima i pojedincima koji su ozbiljno medijski nepismeni“, kazala je ona.
Rizanaj: Uticaj srpskih političara da se glasa za Srpsku listu
Festim Rizanaj iz portala Hibrit info kazao je da su društveni mediji glavni izvor informacija, naročito u ovom periodu pred lokalne izbore na Kosovu. Rizanaj kaže da je monitoringom utvrđeno da se često koriste dezinformacije objavljene na Tik Toku. Samo tokom perioda parlamentarnih izbora 9. februara uočeno je deset netačnih informacija sa Tik Toka koje su, kaže postale viralne. Naglasio je i da se otvaraju lažni nalozi na društvenim mrežama koji se koriste za manipulaciju.
Govoreći o „spoljnom uticaju“ na kampanju za predstojeće lokalne izbore, odnosno uticaju na birače iz srpske zajednice, Rizanaj je izdvojio dva primera.
„Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke i savetnika za regionalna pitanja predsednika Srbije koji je rekao – „glasanje za Srpsku listu služi kako bi se pokazala legitimna snaga srpskog naroda i kako bi se pobile sve one laži koji žele Kosovo bez Srba“. Takođe, imamo i Arnoa Gujona, direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju koji se izrazio da Srbi trebaju da podrže Srpsku listu jer ta pobeta je garancija da glas srpskog naroda bude čut“. Dakle, to je taj uticaj srpskih političara i zvaničnika kako bi usmerili srpske glasove ka Srpskoj listi sa idejom da preko nje zavisi njihov život na Kosovu“, kazao je Rizanaj.
Lazarević: Hajde malo da krenemo od ovog našeg dvorišta
Tajtanja Lazarević je dodala da Vučević nije jedini srpski zvaničnik koji pokušava da utiče na volju birača na Kosovu, ali je upitala albanske kolege da li je neki medij, uključujući i Hibrid info primetio kako se visoki zvaničnici Kosova na neprimeren i nezakonit način uključuju u kampanju za lokalne izbore. „Da li mislite da je u redu da odlazeći kosovski premijer u video poruci na srpskom jeziku direktno utiče na volju birača kada najgorim rečima govori o Srpskoj listi a onda protežira drugog kandidata, odnosno njegovu stranku, pohvalno se izražavajući o Nenadu Rašiću? Da li mislite da je u redu da odlazeći kosovski premijer, prvo snimi video poruku na srpskom jeziku, u sred predizborne kampanje, pod jedan? Pod dva – šalje direktne predizborne poruke za lokalne izbore na Kosovu? Direktno spominje jednu političku stranku u najnegativnijem mogućem kontekstu koja je verifikovana u njegovim institucijama da se takmiči za izbore, a onda hvali zvaničnika koji predstavlja stranku koja se takođe takmiči. Za mene je to flagrantan primer, pre Miloša Vučevića, ja bih recimo prvo to primetila kada bih pratila kritičko mišljenje na Kosovu i kad bih pratila kampanju dezinformacija i uticaja na lokalne izbore“, naglasila je ona.
Navela je i drugi primer. „Mi smo imali jednog uticajnog ambasadora bitne države koji, što se mene tiče, bio na granici uključivanja u kampanju za lokalne izbore. Ne znam koliko je to etički. Šta god da je kazao. Nema potrebe da imenujem, zna se tačno šta je bilo prošle nedelje. On je bio na granici dobrog ukusa. Uključuje se ambasador strane države u predizbornu kampanju na ono što je rekla stranka koja se takmiči za lokalne izbore. Nema veze da li je rekla laž. Dakle, hajde malo da krenemo od ovog našeg dvorišta, da vidimo šta je ovde propaganda, šta je ovde spin, šta su ovde dezinformacije, pre nego da godinama pričamo o kancerogenom stranom uticaju, protiv čega nemam ništa protiv, ali bih volela u tom kritičkom razmišljanju budemo uravnoteženi i krenemo od onoga što se dešava ovde“, naglasila je ona.
Na pitanje o različitom pristupu, odnosno izveštavanju, srpskih i albanskih medija u vreme krize – posebno na severu Kosova, učesnici panela su istakli da je najveći problem nepoznavanje jezika i korišćenje isključivo zvaničnih izjava koje dolaze iz Prištine kada su u pitanju albanski mediji. Naglasili su da je neophodno učenje oba jezika kako bi se dubinski razumele zajednice. Upravo učenje jezika, ali i borba protiv dezinformacija, su deo projekta koji podržava Francuska ambasada a u koji je uključeno više medija koji izveštavaju na srpskom i albanskom jeziku.
