Dedaj negirao da mu je 1998. Tači pretio smrću

Former Kosovo president Hashim Thaci sits in court as he appears on charges of war crimes before the Kosovo Tribunal in The Hague on April 3, 2023. Former Kosovo president Hashim Thaci goes on trial at a Hague war crimes tribunal on April 3, accused of a bloody campaign of murder and torture in the 1998-1999 independence war with Serbia. The one-time guerrilla hero, who denies the charges, allegedly targeted perceived enemies of the ethnic Albanian Kosovo Liberation Army (KLA), including Serbs and Roma, as the rebels sought to seize power.,Image: 766894623, License: Rights-managed, Restrictions: Netherlands OUT, Model Release: no, Credit line: Koen van Weel / AFP / Profimedia

U nastavku iskaza na haškom suđenju bivšem komandantu OVK Hašimu Tačiju, optuženom za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, svedok Đerđ Dedaj je negirao da mu je Tači, u jesen 1998. pretio smrću, iako je to ranije sam izjavio tužiocima.

Dedaj je, kao i juče, negirao svoje ranije izjave da su, krajem septembra 1998. njega i petoricu poslanika samoproglašene Skupštine Kosova bliskih Ibrahimu Rugovi, pritvorili i „zverski“ pretukli pripadnici OVK na lokaciji u Drenici na kojoj su bili Tači i trećeoptuženi Redžep Seljimi.

Svedok je, međutim, potvrdio da je njega i poslanike koji su bili u humanitarnom obilasku albanskog stanovništva, Seljimi ispitivao pre, a Tači nakon što su ih pripadnici OVK, po optužnici prebili u selu Banjica kod Istoka, a što je on u sudnici nazvao „fizičkom prepirkom“.

Tači je tada, po optužnici i ranijoj izjavi svedoka, od Dedaja tražio da se odrekne Rugove kao „izdajnika“.

Tužioci su Dedaju predočili njegovu izjavu iz 2014. po kojoj mu je Tači pri oslobađanju 13 poslanika koje je OVK držala 48 sati tražio da po povratku u Prištinu podnese ostavku i kao potpredsednik samoproglašene skupštine i kao lider Liberalne partije.

Kad je Dedaj to odbio, Tači mu je, po ranijoj izjavi samog svedoka, rekao:

„Čak i kad te oslobodimo, možemo da te ubijemo u Prištini, imamo ljude tamo“.

U sudnici, Dedaj je danas tvrdio da „to nije tačno“, da se „ne seća“, te da su se on i Tači na rastanku samo „rukovali kao ljudi“.

Svedok se više puta „odricao“ svojih izjava iz 2001. i 2014, koje su teretile OVK i optužene, tvrdeći da ih je dao „u delikatnoj mentalnoj i psihološkoj situaciji“ izazvanoj gubitkom članova porodica.

Tužioce je Dedaj, dok su ga ispitivali, često optuživao da „dovode u opasnost“ njega i njegovu porodicu, „decu i unuke“.

Upitan da li je UNMIK-u 2001. rekao da je OVK poslanike „nezakonito lišila slobode i pritvorila“, svedok je odgovorio da u to vreme to jeste mislio, ali da je kasnije promenio stav.

Zastupnica optužbe Dedaju je citirala da je UNMIK-u rekao da, pošto su poslanici oslobođeni, na konferenciji za štampu u Prištini „nije govorio o nasilju zato što bi ga to izložilo opasnosti“.

„Nikada nisam bio u opasnosti od OVK. Naprotiv, OVK me je štitila… Bili smo ugroženi od Srba“, odgovorio je svedok.

Dedaj je, u ranijim izjavama kojih se u sudnici odricao, opisao da su mu vojnici OVK prebili desnu ruku koja je bila „crna do prstiju“, a da je poslanik Sokolj Bljakaj zadobio krvave povrede na licu.

U sudnici, tužioci su pustili snimak sa konferencije za štampu u Prištini na kojem su te povrede bile vidljive na Dedaju i Bljakaju.

Dedaj je, međutim, tvrdio da to ne vidi i da mu je ruka na snimku bila „potpuno normalna“.

On je ponovio da je 1998. povredu ruke zadobio kada je pao hodajući stazom na planini Čičavica, pošto je OVK pustila poslanike da se vrate u Prištinu.

Svedoka Dedaja, u nastavku suđenja, unakrsno ispituje Tačijev branilac Luka Mišetić.

Ratni zločini nad svima koje je OVK proglasila za protivnike, uključujući Rugovine pristalice, u srži su optužnice koja, pored Tačija i Seljimija, tereti Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija.

U 10 tačaka, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Žrtve su, po optužnici, bili Albanci koje je OVK smatrala „kolaborantima“ i „izdajnicima“, Srbi i Romi.

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Silja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji minista za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Svi optuženi, koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020. u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.

Izvor :
Kim, Beta