U Medija centar Čaglavica održana je debata na temu „Lokalni mediji na Kosovu između projektne zavisnosti i javnog interesa – da li donatorske politike stvaraju održive medije ili informativne pustinje?“.
Učesnici panela bili su Ilir Gaši, Isak Vorgučić i Ardita Zejnulahu, koji su ukazali na ključne izazove sa kojima se suočavaju lokalni i elektronski mediji na Kosovu.
Direktorka Asocijacija elektronskih medija na Kosovu Ardita Zejnulahu istakla je da je ekonomska nestabilnost najveći problem medijskog sektora, uprkos tome što regulativni okvir formalno postoji i usklađen je sa evropskim standardima. Kako je navela, problem leži u njegovoj primeni, dok dodatni pritisak stvaraju tržišni uslovi i jaka konkurencija, što dodatno pogoršava finansijsku situaciju medija. Ona je ocenila da su ovi izazovi povezani sa širim ekonomskim slabostima Kosova.
“Da bi se obezbedio stabilniji i nezavisniji medijski sektor, potrebne su dugoročnije politike finansiranja. To treba da omoguće država, vlada i regulator, poput Nezavisne komisije za medije, ali i viši nivo saradnje među samim medijima“, rekla je Zejnulahu.
Direktor KIM radija Isak Vorgučić ukazao je na kompleksan odnos medija i donatora, naglašavajući da donatori, posebno države, često imaju sopstvene interese. Istakao je da su nezavisni mediji ključni za razvoj demokratskog društva, ali da na Kosovu i dalje nedostaju osnovni uslovi za takav razvoj.
„Mediji koji imaju nezavisnu uređivačku politiku su potrebni u izgradnji jednog demokratskog ili demokratskijeg društva gde postoji pluralizam mišljenja, gde se neguje i poštuje sloboda govora i gde su prava manjinskih zajednica svetinja. Mi tu situaciju ovde nemamo, skoro pa u svim ovim aspektima je nekako logično postaviti pitanje zbog čega ne postoji interes da se tako nešto sprovede, podrži i sada tu naravno postoji niz mogućih odgovora, a jedan od onih koji je meni razmišljajući o tome svemu na pameti, da je mnogo vremena prošlo nakon ’99 godine, mi imamo 27 godina u kojima nismo uspeli kao društvo da postavimo neku bazu da možemo da radimo i funkcionišemo normalno”.
Posebno je naglasio da lokalni mediji nikada nisu imali značajne prihode od oglašavanja, između ostalog i zbog etničkih podela na tržištu.
“Mi oglašavanje nikada nismo imali, nikada nismo imali prihode od reklama zbog toga što još uvek postoji ta etnička podeljenost, a proizvodnja, prodaja, trgovina je u rukama većinske zajednice. Takvog biznisa među srbima nema tako da tu i nije za očekivati da će neko da se oglašava“, rekao je Vorgučić.
Vorgučić je dodao da su nezavisni mediji i novinari resurs koji se teško obnavlja, upozorivši da bi njihov nestanak imao dugoročne posledice.
“Decenije su utrošene da se edukuju i oblikuju novinari koji rade u redakcijama sa nezavisnom uređivačkom politikom. Ukoliko donatori misle da je bolje da nastave da funkcionišu samo mediji koje podržavaju države i njihova rukovodstva, i koji izveštavaju pristrasno i šire dezinformacije i propaganda, onda u redu. Mi smo svi mladi, zdravi i sposobni ljudi koji mogu da se bave i nekim drugim poslom“, rekao je Isak Vorgučić.
Koordinator Balkanske alijanse za lokalne medije Ilir Gaši ocenio je da je nemoguće graditi demokratiju bez lokalnih medija i upozorio na trend njihovog gašenja.
„Danas ih ima manje nego juče, sutra će ih biti manje nego danas“, rekao je Gaši, ističući da takav razvoj vodi ka slabljenju informisanosti građana.
Govoreći o pojmu „informativnih pustinja“, Gaši je objasnio da je reč o sredinama u kojima građani nemaju pristup nezavisnim informacijama.
„Kada je voda zagađena, oni nemaju od koga da čuju da je zagađena. Kada je vazduh zagađen, nemaju od koga da čuju da je zagađen. Kada ulicom leti suzavac, nemaju od koga da saznaju da li će uslediti i bombe. To je uloga nezavisnih, lokalnih i malih medija u zajednici“.
Gaši se osvrnuo i na praksu dodeljivanja grantova preko lokalnih posredničkih organizacija.
„Novac namenjen medijima često prolazi kroz niz posredničkih i konsultantskih slojeva, tako da do samih medija stigne veoma mali procenat. To je paradoks,jer strukture iznad medija dobijaju značajan deo sredstava namenjenih upravo njima“, naveo je Gaši.
Učesnici debate saglasili su se da bez dugoročno održivih modela finansiranja i veće podrške nezavisnom novinarstvu postoji rizik od daljeg gašenja lokalnih medija, što bi moglo dovesti do širenja „informativnih pustinja“ i smanjenja kvaliteta informisanja građana.
