Oko 130 šefova država i vlada sastaje se ove nedelje u Njujorku na Generalnoj debati 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) nakon godine koju je obeležilo zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini, kao i zabrinutost zbog kontrole veštačke inteligencije.
Među učesnicima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji danas putuje u Njujork, javila je Beta. On će se obratiti učesnicima 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u sredu, 23. septembra, saopšteno je danas iz njegovog kabineta. Među ključnim temama njegovog obraćanja biće Kosovo, energetska sigurnost i aktuelna geopolitička situacija.
U Njujork je već stigao lider Samoopredeljenja i premijer Kosova Aljbin Kurti i otpočeo prethodno zakazani niz sastanaka.
Kako je prenela britanska agencija Rojters (Reuters), drugu godinu zaredom, američki predsednik Donald Tramp će se obratiti Generalnoj skupštini UN, za razliku od svog kineskog kolege Si Đinpinga, koji će je preskočiti. Umesto toga će u četvrtak imati sastanak sa Trampom u Beloj kući.
Takav izbor kineskog predsednika će sigurno podstaći debatu o relevantnosti Ujedinjenih nacija u uslovima globalnih kriza i Trampovih napada na multilateralne institucije uspostavljene posle Drugog svetskog rata.
„Kriza bez predvidljivog kraja“
Američki predsednik je povukao SAD iz brojnih agencija UN i drastično smanjio finansijski doprinos Vašingtona.
„Više ne bismo rekli da su UN u slobodnom padu, već da su zaglavljene u krizi bez predvidljivog kraja“, ocenio je Ričard Gouvan iz Međunarodne krizne grupe.
On je rekao da UN možda „više nisu na intenzivnoj nezi kao prošle godine, ali izgleda da su osuđene da ostanu na odeljenju za hitne slučajeve zauvek“.
Da bi izbegli gubitak glasa u Generalnoj skupštini, Vašington je prošle nedelje u redovni budžet uplatio 725 miliona dolara, ali i dalje duguje organizaciji više od jedne milijarde dolara, dok zauzvrat nastavlja da zahteva reforme.
Takvoj moralnoj i finansijskoj krizi dodaju se pitanja oko naslednika generalnog sekretara Antonija Gutereša, čiji mandat ističe krajem godine. Još se nije pojavio jasan kandidat za njegovog naslednika.
Veštačka inteligencija glavna tema skupa
Bivši portugalski socijalistički premijer izjavio je da će veštačka inteligencija biti glavna tema na Generalnoj skupštini u narednim danima, jer je nekoliko poslovnih lidera u sektoru nedavno upozorilo na opasnosti koje nosi ta tehnologija.
Za Gutereša države treba da uspostave „zajedničke mere zaštite kako bi se izbegla trka koja bi jednog dana mogla dovesti do ogromne globalne katastrofe“.
Generalni sekretar se dugo zalaže za uspostavljanje globalnog upravljanja za veštačku inteligenciju. UN su 2023. godine osnovale savetodavno telo za ovu tehnologiju, sastavljeno od lidera industrije, predstavnika vlade i akademika.
Tramp je odbacio zabrinutost Gutereša, smatrajući rizike povezane sa veštačkom inteligencijom „prevarom“ tvrdeči da će Kina profitirati od sumnji koje se poseju oko njenog razvoja.
Bliski istok visoko na listi prioriteta
Bliski istok će biti još jedna važna tema razgovora, jer rat koji su krajem februara pokrenule SAD i Izrael protiv Irana nastavlja da podstiče globalnu inflaciju i destabilizuje region.
Pregovori između Irana i SAD su u zastoju, jer dve zemlje nastavljaju da razmenjuju vazdušne napade, a Tramp redovno preti velikim zaoštravanjem.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan trebalo bi da se obrati Generalnoj Skupštini u sredu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu, kojeg je Međunarodni krivični sud optužio za navodne ratne i zločine protiv čovečnosti u Pojasu Gaze, što su optužbe koje Izrael poriče, govoriće u četvrtak.
Drugu godinu zaredom, predsednik Palestine Mahmud Abas neće biti prisutan u Njujorku, jer su mu SAD odbile vizu, i učestvovaće putem video-linka.
Ostali ratovi na marginama, govoriće Zelenski i Lavrov
Očekuje se da će se sastanak na visokom nivou o ratu u Sudanu održati na marginama događaja, prema rečima diplomata, iako je diplomatski proboj malo verovatan.
Rat u Ukrajini će takođe podstaći debate, a očekuje se da će se Generalnoj Skupštini obratiti ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
