Građani bošnjačke nacionalnosti na Kosovu danas obeležavaju Dan Bošnjaka. Ove, ali i prošle godine zbog pandemije koronavirusa nije bilo većih ceremonija povodom obeležavanja.
Mejdin Saliji direktor NVO “Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektualaca” iz Prizrena za Medija centar kaže da su problemi Bošnjaka na Kosovu „nagomilani i iz godine u godinu isti“.
„Bošnjaci kao ustavna kategorija ne mogu biti zadovoljni u potpusnosti sa svojim položajem jer imamo probleme pre svega sa zapoščjavanjem mladih, te je u poslednje vreme trend migracije mladih pogotovo mladih koji završe visoke škole, jer ne ogu sebi naći posao. Do danas nije sprovedena ni decentralizacija koja je bila obećana, gde bi i Bošnjaci dobili svoje lokalne samouprave, čime bi se zasigurno smanjila migracija. Obrazovanje na bosanskom jeziku koje se nesmetano odvija na svim nivoima ali ima problema jer učenici nemaju adekvatne udžbenika. Problem je i upotreba jezika koja se ne poštuje kako zakon predviđa, pogotovo u opštinama gde je bosanski jezik u službenoj upotrebi“, rekao je Saliji.
Saliji dodaje da su ove, kao i prethodne godine zbog pandemije koronavirusa izostale veće ceremonije i proslave.
„Zbog panedmije već dve godine se ne obeležava kao ranije Dan Bošnjaka, međutim pojedine nevladine organizacija koje se bave kulturom obeležavaju nekim kulturnim aktivnostima onalajn, gde građani mogu gledati preko društvenih mreža. Danas u Prizrenu, svako na svoji način ovaj dan obeležava skromno bez veće ceremonije. U svim školama danas je prvi čas bio posvećen Danu Bošnjaka, gde su se učenici bliže upoznali o značaju Dana Bošnjaka“.
Dan Bošnjaka Kosova se obeležava na osnovu Zakona o zvaničnim praznicima.
Bošnjačka zajednica je posle albanske i srpske, treća zajednica po brojnosti. Žive uglavnom u prizrenskom, pećkom i mitrovačkom regionu.
Na osnovu poslednjeg popisa iz 2011. na Kosovu živi oko 30.000 Bošnjaka.
Međunarodni Dan Bošnjaka obeležava se na dan kada je II Svebošnjački sabor, koji je održan 28. septembra 1993. godine u Sarajevu, doneo odluku o korišćenju termina „Bošnjak“ i „Bosanski jezik“, ili kako sami Bošnjaci ističu, „vraćanju svog nacionalnog imena Bošnjak“.
