Da se novinarstvu vrati epitet sedme sile

Izvor :
UNS

„Trudila sam se koliko sam mogla da uradim svoj novinarski posao. Nažalost, mislim da nisam mnogo uspela. Rezultati nisu veliki, nisam mogla da pomerim ništa u ovom društvu, nijednu jedinu meru da izvojevam i na taj načim spasim život više“, rekla je Sandra Petrušić, novinarka NiN-a primajući nagradu „Aleksandar Tijanić“ za borbenost u novinarskom izražavanju i za originalan novinarski potez.

Ona se zahvalila UNS-u što je nagradu dodelio nekome ko se bavi pandemijom u trenutku kada korona zanima samo bolesne, njihove porodice i lekare, dok je javnost zaokupljena “kako ćemo proslaviti Novu godinu”.

Dodala je da se za dve godine kako se bavi pandemijom zalagala za vakcine, za epidemiološke mere i za pomoć zdravstvu, ali nije uspela da dobije nijedan odgovor ni od Vlade ni od  Ministarstva zdravlja, ni od Batuta, ako to nije bilo po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Navela je da se nada da će ono što je uradila biti od pomoći u pravljenju revizije odgovornosti o vremenima borbe sa Kovidom 19.

Ksenija Pavkov, novinarka N1 televizije i dobitnica nagrade „Laza Kostić“ za vest i izveštaj svojim prilogom “Vijetnamski radnici iz Linglonga“ uspela je da napravi neke pomake i pomogne da se poboljšaju uslovi u kojima su radnici živeli.

Primajući nagradu zahvalila se snimatelju Aleksandru Milanoviću koji je zaslužan što je javnost prvi put videla užasne uslove u kojima su živeli radnici iz Vijetnama..

„Hvala žiriju koji je prepoznao zašto je ta priča velika i važna. Ne samo što smo kao novinari otkrili da na nekih 80 kilometara od ove sale postoji nešto što bi se moglo opisati kao moderno robovlasništvo. Važno je i da ti ljudi sada žive u mnogo boljim uslovima nego u novembru“, rekla je Ksenija Pavkov, dodavši da su upravo ovakve priče razlog što novinarska profesija ima pomalo zaboravljeni epitet sedma sila.

Ninoslav Miljkoviću glavni i odgovorni urednik Radio Aleksinca i mesečnika Novosti juga dobitnik Zlatne povelje za rad i doprinos novinarstvu i razvoju novinarske organizacije osvrnuo se na težak profesionalni položaj većine novinara na lokalu.

„Sloboda izražavanja je veoma značajna, ali mislim da esnafska udruženja poklanjaju malo pažnje profesionalnom položaju novinara. Mnoge kolege teško žive i nemaju regulisan status. Osnovna prava naših medijskih radnika nisu regulisana, sve zavisi od gazde. Kao vlasnik medija mogu i nepismenog čoveka da postavim za urednika, ne treba mu nikakva licenca. U Beogradu imate neko tržište rada, dok u lokalu vrlo kvalitetne kolege rade za minimalac, što je nedopustivo“, rekao je Miljković primajući nagradu.

On je dodao i da bi trebalo više pažnje poklanjati kolegama na zaršetku karijere koji su dali veliki dorinos svojim sredinama, a čiji rad je zaboravljen. Istakao je da treba pomoći kolegama koji rade na Kosovu i Metohiji, jer su oni čuvari srpskog jezika na tim prostorima. Pozvao je i starije kolege da uče mlade novinare da budu aktivni učesnici života u svojim sredinama, a ne službenici nekog političara, grupacije ili kapitala.

Zoran Strika, urednik portala 021 primajući nagradu koja nosi ime Dimitrija Davidovića, za najbolji godišnji uređivački koncept podsetio je da je Davidović, između ostalog, bio pisac Ustava koji je shvaćen olako.

„Možemo to staviti u današnji kontekst, da novinari danas jesu ustavobranitelji. Mislim da je važno da imamo svest da društvo ne može da ide napred bez novinara koji donose potpune i kvalitetne informacije. Može samo unazad, kada bude normalno da u Ustavu stoji član da je „lice knjaza srpskog sveto i neprikosnoveno“, rekao je Strika, zahvaljujući svojoj redakciji na nagradi jer su „držali liniju pristojnosti koja nam danas nedostaje“.

Anđelka Mali, dobitnica nagrade za životno delo sledećeg maja proslaviće 55 godina pred  mikrofonom. Kako je navela, tokom karijere radila je u mnogim redakcijama, ali kultura je bila njen izbor.

„Kakav je odnos prema kulturi u ovoj zemlji najbolje znaju oni koji od toga žive, pa onda novinari. U kulturi ljudi govore – nema dovoljno navca, nema ovog, ni onog. Ali, niko zapravo da zagrize, naročito u loklanim sredinama da nešto menja. Možda je mali doprinos koji sam davala, da se bar u opštinskom budžetu nešto promeni, neke pomake smo pravili“, rekla je Anđelka Mali, zahvaljujući UNS-u zbog podrške koju i ovom nagradom daje lokalnim medijima.

Đorđe Jevtić, takođe dobitnik nagrade za životno delo podsetio je da se ove godine slavi ne samo 140 godina UNS-a, već i 150 godina od pojavljivanja “Prizrena”, prvih novina na srpskom jeziku u ondašnjem kosovskom vilajetu, koje je Vuk Karadžić nazavao “Starom Srbijom”. Novine su  izlazile na srpskom i turskom jeziku, ali su imale srpsku redakciju. A još ranije, u 16. veku u manastiru Gračanica radila je štamparija koju je osnovao mitropolit novobrdski Nikanor.

“Od onog što smo imali u srednjem veku, došli smo, nažalost, da danas na Kosovu nemamo ni štampariju, ni dnevni list, ni radio, ni televiziju koji bi u punoj meri odražavali srpske nacionalne interese. Oni koji danas tamo vladaju ne samo da nas vraćaju u srednji vek, već bi bili srećni da nas nema”, rekao je Jevtić, dodajući da je, posle agresije i okupacije, deo medijskih radnika koji su utočište našli u Gračanici i Čaglavici, pokrenuo radio stanice i TV produkcije.

Dodao je da se uprkos uslovima u kojima rade “retko čuju kosovskometohijski srpski medijski delatnici da žale i jadikuju”.

Specijalna nagrada  Žika M. Jovanović za teorijske radove o novinarstvu i publicističko delo uručena je docentu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, dr Marku Nedeljkoviću za prvo istraživanje o transformaciji medija u digitalnom dobu. Nedeljković je rekao da je ovom disertacijom pokušao da da smernice redakcijama štampanih medija kako da prežive digitalno doba i izrazio nadu da će kolegama biti od praktične pomoći.

Nagrada „Laza Kostić“ u kategoriji reportaža dodeljena je Goranu Sivačkom za reportažu „U olupini Bigza“ objavljenoj na portalu 24sedam.

Nagrada „Laza Kostić“ u kategoriji karikatura i novinska satira pripala je Vladislavu Filipoviću, karikaturisti portala Kosovo onlajn.

Živojim Rakočević, predsednik UNS-a čestitao je svima 140 godina postojanja Udruženja, podsećajući na jednog od najvećih umova i genija kojeg smo imali, Lazu Kostića, prvog predsednik UNS-a.

„Osnovao je mnogo toga i počeo sa mnogim poslovima u društvu ondašnje Srbije, ali je u ovom udruženju pronašao slobodu profesije, slobodu etike, slobodu zaštite, slobodu svih onih prava koja će se razvijati do dana današnjeg. Mi smo danas tu, da na tragu jednog genija omogućimo zaštitu profesije, zaštitu sloboda, zaštitu svega onoga što se vidi kao novinarska profesija“, zaključio je Rakočević.