Jedan od glavnih ekoloških problema na teritoriji opštine Klokot je zagađenost reke Binačke Morave koja prolazi kroz ovo mesto. Zbog bacanja raznog smeća, pa čak i uginulih životinja u ovoj reci proteklih godina došlo je do začepljenja rečnog korita, što je za posledicu imalo izlivanje reke zbog čega je došlo do velikih poplava i uništenja poljoprivrednih useva. Opština Klokot-Vrbovac je u nekoliko navrata čistila rečno korito, međutim nesavesni meštani još uvek koriste reku kao deponiju.
„Evo, na primer, ovde imamo jednu reku, ta reka povremeno teče bacaju flaše, neko kuče, neko mačku, voda slabo teče. To je zagađenje“, kaže Vlastimir Stojanović iz Klokota.
„Tamo dole je zagađena, to je ta stara Morava što se kaže Južna. Ona nije prokopana da se to pročisti, mislim da prođe, nego vidim da je tu malo pored same Južne Morave, mislim gde protiče, tu je malo prljavo”, rekao je Slavko Bogdanović iz Klokota.
Opština Klokot ima dobru saradnju sa centralnim institucijama, ali i međunarodnim donatorima. Rezultat te saradnje je da će uskoro početi ponovno rešavanje problema uklanjanja deponija iz rečnog korita.
„U toku 2018. godine opština je pokušavala na različite načine da reši problem sa kanalima u opštini i čišćenjem kanala da ne bi dolazilo do poplava. Znam da su projekti predati, a kako se nastavilo dalje i kada će doći do realizacije tih projekata zaista ne znam”, kaže Sanja Vuković iz NVO ,, Mreža za građanski aktivizam“.
„Mi smo u ovoj godini potpisali jedan memorandum. U tom memorandumu su potpisnici Nemačka Ambasada, Ministarstvo zaštite životne sredine i Opština Klokot. Opština Klokot je dobila 66 000 evra sredstava u kome je predviđeno da se određena korita na teritoriji opštine Klokot regulišu i da protok tih korita bude bolji i da tih deponija i tog smeća bude manje, to jest da ga nema uopšte, jer su stvarno ta korita koja su trenutno, danas, u lošem stanju dosta zagađena i dosta ima tog smeća, tih plastičnih flaša i kesa i sve nešto što ugrožava našu životnu sredinu. Tako da se nadam da ćemo ove godine kada budemo realizovali taj projekat, da će ta naša korita biti čistija i da će biti protok vode bolji i da će sva ta imanja koja su oko tog korita sigurno biti zaštićenija i da više tih poplava neće biti“, tvrdi Saša Mirković zamenik gradonačelnika Klokota.
Skupljanje i transport komunalnog otpada obezbeđeno je za sve meštane opštine Klokot. Meštani smeće odlažu u 250 kontejnera koje na regionalnoj deponiji u Gnjilanu odvozi opšstinski kamion, koji je donacija USAID-a.
„Pa momentalno sada bacamo u kontejner. To je opština sada organizovala i ide sve po planu, ali ipak ima nesavesnih ljudi, hoće negde malo i sa strane da bace, ali trudimo se da ih dovedemo u red da bi bila zdrava, čista sredina, da što više taj otpad, to smeće bacamo u kontejnere“, kaže Zoran Nojkić iz Klokota.
„Kada je u pitanju Klokot i Parteš tamo jeste loša situcija, to su sredine i opštine u kojima se vrlo malo ulaže. Koje do skoro nisu imale ni odgovarajuću infrastrukturu niti dovoljan broj kanti i kontejnera za odlaganje smeća. Takođe još jedan od velikih problema sa kojim se Kosovo i dan danas suočava jeste sa naplatom usluga, odnosno samoodrživost kompanija koje pružaju ovu uslugu, ljudi nemaju naviku da plaćaju naknadu za smeće”, rekla je zamenica ministra zaštite životne sredine i prostornog planiranja Milena Zdravković
Novčane kazane za neadekvatno odlaganje smeća u opštini Klokot postoje. Međutim zbog nedovoljnog broja inspektora rad je ograničen.
„Kapaciteti naše administracije nisu kao i u ostalim opštinama. Mi smo nova opština koja broji mnogo manje inspektora. Mi imamo dva inspektora na nivou cele opštine i to je nedovoljno da vi pokrijete celu teritoriju. Pokušavamo da sarađujemo sa matičnom opštinom Vitina koja nam pruža podršku u svemu, ali je nedovoljno”, kaže Saša Mirković.
Osim bacanja smeća u blizini reke i u samoj reci u Klokotu, iako je prošle godine uklonjeno 13 divljih deponija, postoji još nekoliko deponija na kojima se mogu videti bačene plastične flaše, kese, kante…
„U našoj opštini, to jest u opštini Klokot najveći problem trenutno, kada je u pitanju ekološka situacija predstavlja nemogućnost odlaganja uginulih životinja nakon uginuća ili nakon upotrebe, to jest klanja za sopstvene potrebe. Regionalno preduzeće naplaćuje velike kazne opštinskom preduzeću ukoliko se u kontejnerima pojave leševi uginulih životinja. Međutim na samom Kosovu i u Kosovskom Pomoravlju uopšte ne postoji legalan i ispravan način za sanitarno ispravno odlaganje leševa uginulih životinja. Pored toga postojanje i pojavljivanje novih divljih deponija na mestu starih koje su ranije bile uklonjene je još jedan od problema”, kazala je Sanja Vuković.
Rešenje ovog problema građani vide u podizanju svesti kod ljudi o važnosti očuvanja životne sredine i kažnjavanju za neprikladno odlaganje smeća.
„Mi trebamo da poradimo na tome da se poboljša svest ljudi da se smeće više ne baca na divljim deponijama, već u kontejnerima”, rekao je Slađan Dejanović.
„Koga uhvate da baca treba da se kazni, ja sam za to, pošto ima gde da se baci. Mi plaćamo kontejnere i u kontejner neka se baci”, kaže Bogdanović Slavko.
Opština Klokot nalazi se na pola puta između Uroševca i Gnjilana. Pored naseljenog mesta Klokot obuhvata sela Vrbovac, Grnčar i Mogilu.
Reportažu o zagađenoj reci i deponijama u opštini Klokot realizovao je Medija centar u Čaglavici u okviru projekta „Čistoća je zdravlje“ uz podršku EU, Balkan Green Fondacije (BGF) i Instituta za razvoj politika ( INDEP).