Brak i partnerski odnos: Važno je kako se volimo!

Tokom februara obeležavaju se dva važna datuma za one u braku i one zaljubljene – Nedelja braka i Dan zaljubljenih. Ispod površine promišljanja o dva datuma, mogućim poklonima i iznenađenjima – kriju se mnogo važnije teme i pitanja – kako sačuvati brak i partnerski odnos? Šta je važno za kvalitetan partnerski odnos? Koje su crvene linije?

Statistika

Delimičan odgovor daje statistika.

Prema podacima kosovske statističke agencije, tokom 2020. na Kosovu je registrovano 13,463 brakova. Iste godine registrovano je 1,614 razvoda.

Godinu dana ranije (2019), na Kosovu je venčano 17,577 bračnih parova, a prijavljeno je 815 razvedenih brakova.

Dakle, 2019. godine na Kosovu je bilo više brakova i manje razvoda. Prošle godine – manje brakova i više razvoda.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, 2020. u Republici Srbiji zaključeno je 23,599 brakova, što predstavlja pad od 33,6% u odnosu na prethodnu godinu. Iste godine razvedeno je 8,687 brakova, odnosno za 20,3% manje u odnosu na prethodnu godinu.

Znamo kako?

Drugi deo odgovora na pitanja s početka teksta dali su u anketi Radija Kontakt plus i sami građani.

„Za dobar brak potreban je sklad, razumevanje i donošenje zajedničkih odluka. Ukoliko partneri svako na svoju ruku donose odluke, tu već polako dolazi u razmimoilaženju stavova, i to je već prvi znak nesklada između dvoje partnera“, kazao je jedan od sagovornika ovog radija.

„Po meni, tajna dobrog braka je u međusobnom poštovanju, i u svakodnevnoj komunikaciji, rešavanju problema, a ne guranje istih pod tepih“.

„Ljubav, tolerancija i podrška između bračnih drugova“ – bili su komentari dve sagovornice.

„Međusobna tolerancija, kao i poštovanje. Onda, ako postoje svađe, ne bi trebalo te svađe da se vode ispred dece. Normalno, bilo kakvo pitanje u vezi sa decom da se rešava zajednički, a ne neusklađeno, da se samo jedan roditelj pita, da jedan popušta tamo gde drugi zateže i slično. Mislim da je to jedna od najvećih grešaka u brakovima, jer stalno dolazi do nesporazuma. Isto tako ljubav, mada ljubav prolazi, postaje navika, pa tu ostaje poštovanje“ – kazala je jedna od mlađih sugrađanki.

Kako volimo?

Ipak, najvažniji deo odgovora stigao je od Simone Đurović – supervizorke u Centru za socijalni rad u Zubinom Potoku, psihologa i porodične psihoterapeutkinje.

„Da bi jedan brak opstao, mora da postoji optimalan stepen povezanosti i slobode u odnosu. Mora da postoji i ‘mi’ u braku, ali ne sme da se izgubi ni ‘ja’. To znači da zadržite pravo da radite na sebi, da rastete, da se razvijate, bavite stvarima koje vas interesuju, da imate vreme za sebe, ali isto tako da to ne bude nauštrb zajedničkog vremena, vaše posvećenosti partneru, vašim zajedničkim aktivnostima, interesovanjima, intimnosti“ – objašnjava Đurović u razgovoru za Radio Kontakt Plus.

I ovo je samo deo vrednosti koji bi bračni partneri trebalo da imaju i razvijaju za zdrav i uspešan brak.

Nije dovoljna ljubav, a posebno ne zaljubljenost zbog koje najčešće mladi parovi brzo ulaze u brak.

„Tokom te prve faze, partneri idealizuju jedno drugo, prihvataju se samo u onom delu gde su vrline i daju maksimum od sebe. U suštini, ne prihvataju osobu onakvu kakva jeste, sa svim vrlinama i manama. Kako se upoznaju, dolazi naravno do otkrivanja prave strukture ličnosti i tada u stvari dolazi do onog što je bitno za održavanje jednog braka – razvijanje prave bračne ljubavi, prihvatiti svog partnera iako vam se neke njegove osobine ne sviđaju“ – dodaje ona.

Zato i ne čudi da prvobitna zaljubljenost koja je spojila dvoje u bračni odnos – bude razlog i razilaženja.

Da ne bi do toga došlo – važno je za svaki odnos, koji bi trebalo da traje, da partneri razviju međusobno poverenje, da se poštuju, da razumeju jedno drugo, da se podržavaju.

„Da definišemo to malo preciznije – nije važno da se volimo, nego je važno kako se volimo. U svojoj praksi rada imala sam mnogo primera gde su se dvoje i dalje voleli, ali su strašne stvari činili jedno drugom, i na kraju su svoj bračni odnos i završili razvodom. Bliskost, poverenje, podrška, poštovanje, međusobno uvažavanje su stvari kojima treba dati prioritet. Ne kažem da se u brak ulazi racionalno, ali je važno razviti takve vrednosti. I vrlo važna stvar – komunikacija“, dodaje Đurović.

Kada je komunikacija jasna, otvorena i kada podrazumeva jasnu verbalizaciju onog što partner oseća, želi, koje su mu potrebe, onda taj odnos opstaje, bogati se i razvija – ističe:

„Međutim, kada se stalno koriste dvosmislene poruke, prikrivene, to sigurno vodi jednom udaljavanju partnera. Vrlo često partneri ne umeju da slušaju jedno drugo. Dakle, i aktivno slušanje je veština koja se može i naučiti i usavršiti i podrazumeva da vi zaista slušate drugu osobu sa empatijom – ne samo da čujete, nego i da razumete šta vam govori“.

„Suprotnosti se privlače ali održivi su oni odnosi u kojima imamo dosta zajedničkih stvari, gde postignemo slaganja. Jako je važno da se oko nekih suštinskih, životno važnih pitanja postigne dogovor sa partnerom i da tu postoje slaganja. Neće opstati odnos u koji uđete sa željom da imate mnogo članova porodice, a vaš partner ne želi potomstvo. Te važne stvari, moraju biti dogovorene unapred. Takođe neće uspeti odnos u kojem osećate da vas taj brak guši, da nemate slobodu, ni prostor za svoje lično ispoljvanje, za svoja lična interesovanja“.

Očekivanja

Đurović ističe da je posebno za mlade bračne parove važno da na samom početku dobro definišu svoja očekivanja, uloge, granice koje će imati u bračnom odnosu.

„Granice koje će postaviti prema sredini i prema svojoj porodici porekla. Mladi često imaju problem da im se porodice porekla i dalje mešaju i to utiče loše na njihov odnos“, dodaje.

U tom kontekstu pominje i finansijsku nezavisnost bračnog para:

„Finansijska situacija je isto važna za brak zato što finansijska nezavisnost podrazumeva izvesnu slobodu. Znači, nezavisnost od finansijske podrške roditelja znači slobodu odlučivanja i to je naravno dobro za mladi bračni par“.

Crvene linije

Šta je ono preko čega partneri ne bi trebalo da prelaze? Koje su to crvene linije? U odgovoru na ova pitanja Đurović ističe da su „crvene linije“ individualne za svaki partnerski odnos, brak:

„Ono što je moja crvena linija, ne mora da znači da je i Vaša. Međutim, ono što je crvena linija za sve nas to je nasilnički odnos. Znači, ukoliko partner na bilo koji način urušava naš psihički, fizički integritet, pokušava da nas na neki način kontroliše, sputava, menja, omalovažava, fizički napada – to je crvena linija preko koje ne bi trebalo nijedna zrela osoba da pređe, da niko ne dozvoli sebi da bude u takvom odnosu koji vrlo često nazivam toksičnim“.

„Zabluda je da u nasilničkim odnosima nema ljubavi. Ima ljubavi, ali već sam rekla na početku – nije važno da li se volimo, nego kako se volimo. Ta ljubav, kada počinje od nasilja, bude povezana i sa posesivnošću, ljubomorom, pokušajem da partner apsolutno nema ličnog prostora, tako da na kraju partner istera osobu iz veze. Znači, ta ljubav na kraju i ubija i taj brak i taj partnerski odnos” – kaže Đurović, pojašnjavajući da je jedan od razloga zašto su nasilničke veze nepopravljive i to što nasilnici ne prolaze kroz tretman koji im je neophodan ili ukoliko su ga prošli, on uopšte nije bio delotvoran.

Razvod

Sudeći po statistici, mnogobrojni bračni partneri odlučuju se na razvod. U rasponu od nekoliko decenija naše društvo proputovalo je put od ugovorenih brakova do brakova gde se partneri razvode u roku od par meseci. Često se pominje i poslovica – bolje dobar razvod nego loš brak. Dok bi možda one starije generacije mogle da osude ovakav stav, iza ove rečenice, ipak, stoji istina.

Đurović objašnjava da je kroz dugogodišnje iskustvo rada, praksa pokazala da brakovi koji su ranije sklapani, uslovno rečeno, tradicionalni, duže traju, jer su, objašnjava, žene bile ranije u tom smislu i instruisane. Bilo je važno po svaku cenu sačuvati brak. Međutim, sada, kako su žene ekonomski nezavisnije, imaju i veću slobodu izbora.

Naravno, ne treba glavnog krivca tražiti u ženi. Glavni krivac za razvod jednog braka su sve ono što često nedostaje i u vezama partnera koji nisu u braku. Ovde podsećamo na prvobitni deo razgovora sa našom sagovornicom – dakle, nedostatak podrške, komunikacije, zajedničkog vremena i slobodnog vremena, neslušanje, nerazumevanje, nepoštovanje, nepostojanje granica, nezadovoljstvo ulogom…

Ali šta kada se bračni par razvodi, a ima decu? U lošem braku roditelja više je, ipak, štete, nego koristi za dete.

„Praksa je pokazala da mnogo više ispaštaju deca čiji su roditelji stalno u konfliktu, nego deca čiji su se roditelji razveli. I istraživanja su potvrdila – da deca imaju probleme i razvojne prirode i kasnije u ponašanju i izgradnji svojih odnosa. Znači, ukoliko su predugo bila izložena intenzivnom roditeljskom konfliktu više im to škodi i šteti, nego ukoliko im se roditelji razvedu“, dodaje Đurović.

Naš zaključak bi bio – iz zdravog bračnog odnosa – zdravo dete. Za zdrav bračni i partnerski odnos – ulaganje u zdrave partnerske vrednosti.

Izvor :
Radio Kontakt Plus