Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović rekao je u emisiji Slobodno srpski da je veoma važno što je Skupština Evropske federacije novinara krajem prošlog meseca u Prištini usvojila rezoluciju o formiranju Međunarodne komisije za istragu ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005. godine. Brajović je naglasio da, iako su slične rezolucije već usvojene 2018. i 2021. u Lisabonu i Zagrebu, nije bilo napretka u njihovoj realizaciji.
“To je bio jedan od razloga da mi tražimo treću rezoluciju, da podsetimo da mi od toga ne odustajemo. Rezolucije, ne obavezuju onoga na koga vi apelujete da nešto uradi, ali u svakom slučaju podsećaju sve faktore koji su bitni da treba da rade svoj posao”.
Dodao je da će Udruženje novinara Srbije biti aktivnije u praćenju realizacije ove treće rezolucije o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu.
“Sada imamo mnogo razloga, za sve ono što se dešavalo u poslednjih pet godina, usvajanje dve rezolucije i nepostupanje po njima, da tražimo da se formira komisija i da razgovaramo sa svim akterima. Dakle, i sa EULEKS-om i sa UNMIK-om i da počnu neke svoje arhive da pretresaju, da obaveštavaju tužilaštvo, i da koordiniramo taj posao, koliko god možemo. Uzeli smo u ovoj poslednjoj rezoluciji i primer Komisije za istraživanje ubistava novinara koja je formirana u Beogradu i koju i dalje vodi Veran Matić, koja je dala rezultat. Ona je dala rezultat koji je malo ko očekivao, a to je bilo podizanje optužnice za ubistvo Slavka Ćuruvije. Nažalost mi pravosudni epilog toga nemamo, ali je rezultat rada te Komisije podizanje optužnice iza koje apsolutno stoje novinari u Srbiji”.
Prema tekstu rezolucije, u rad Komisije za istraživanje ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu trebalo bi da se uključe predstavnici UNMIK-a, EULEKS-a, novinarskih udruženja, sudije i tužioci iz Beograda i Prištine. Brajović je istakao da zbog političkih napetosti između Beograda i Prištine može biti teško postići bližu saradnju srpskih i kosovskih tužilaštava, ali očekuje da će se to rešiti kroz dijalog.
“Između Beograda i Prištine sledi dijalog, pre ili kasnije. U okviru tog dijaloga, potrebno je formiranje Zajednice srpskih opština i među ostalim pitanjima koje treba rešavati kroz dijalog je svakako i ovo pitanje. Mi ćemo ga kandidovati, i mislim da je ono jako važno za taj dijalog. Da bi oko nečega gde smo mi već dosta prikupili materijala, gde mi imamo dosta činjenica, mogla tužilaštva da sarađuju uz dobre usluge UNMIK-a i EULEKS-a, koji bi mogli tu da posreduju i da stvaraju neku atmosferu poverenja između Beograda i Prištine, kada je reč o ubijenim i nestalim novinarima”.
Govoreći o izveštavanju beogradskih medija o dešavanjima na Kosovu, Brajović je primetio da se najviše pažnje posvećuje ekcesima i incidentima, a malo drugim životnim pitanjima.
“Mnoge stvari ja ovde saznajem kada dođem fizički. Primetim neku divlju gradnju, primetim čitava nova naselja koja niknu. To je loša uređivačka orijentacija, to je loša procena značaja onoga što se negde dešava za javnost u Srbiji. S druge strane, vi istovremeno imate te političke incidente koji se visoko koriste, visoko eksploatišu i verovatno odgovaraju političkim elitama, ali to ne znači da odgovaraju građanima”.
Brajović smatra da ni izveštavanje beogradskih medija o radu i problemima Srba na Kosovu nije ništa bolje.
“Ovde je ta crno-bela slika, Srbi su žrtve ovi, drugi su agresori. Mislim da taj život mora da ima više dimenzija i nijansi kao što je i realno ima. Srbi naravno iz svega ovoga što se dešavalo poslednjih meseci jesu žrtve, ali oni trebaju da imaju i prava da govore, da li su dovoljno zaštićeni od svoje države i kako su zaštićeni od svoje države. To je nešto što treba da čujemo upravo od njih. Da bi ih čuli, moramo da ih oslobodimo, i njih i medije da je u njima to moguće reći, a da to može da prođe bez ikakvih posledica. I to je ono što u stvari posao medija, da omoguće, da stvore atmosferu da ljudi veruju njima i da u njima mogu da govore o svojim problemima i da ih ti posle mediji štite da nemaju posledica od onoga što su govorili. Ne mogu mediji da ih bezgranično štite, ali uvek mogu da ih pozivu i pitaju da li su imali neke problem zbog nečega što su rekli, ili da se oni njima sami jave i da kažu da su imali probleme ili da nisu”, rekao je Brajović gostujući u emisiji Slobodno srpski.