Stručnjak za pravna pitanja i bivši sudija Ustavnog suda Kosova Kadri Krueziju je rekao da će čak i ako se ZSO formira, „to biti manja opština od prizrenske“ koja će, ako ne bude uspešna, posle nekoliko godina biti rasformirana.
„Napraviće se neka (organizacija) opština koja će biti manja od opštine Prizren i imaće neke nadležnosti, samostalne i proširene za pitanja opštinskog karaktera: biće uključeni pitanje zdravstva, obrazovanja, privrede, urbanizma itd. Smatram da Vlada Kosova treba da bude spremna da upravlja ovim. Inače je Asocijacija (ZSO) pilot projekat na dve plus tri godine i ako ne funkcioniše može da se raspusti“, rekao je Krueziju za Ekonomiju onlajn.
On je dodao da ako ne bude političkih promena ili novih izbora na Kosovu, 24. januara Vlada Kosova treba da pripremi nacrt statuta Zajednice (Asocijacije) opština sa većinski srpskim stanovništvom (ZSO) i uputi ga Ustavnom sudu.
Krueziju je rekao da na osnovu toga što je premijer Kosova Aljbin Kurti prihvatio ovaj sporazum, on ima nacionalnu i međunarodnu obavezu da ga primeni.
„Ne možemo navesti datum, ali smatram da će ovaj mesec verovatno biti poslednji, ako ne dođe do političkih promena, ako se ne održe izbori i tako dalje, 24. januara ovo mora biti pripremljeno i poslato Ustavnom sudu. Na osnovu toga, naš premijer je prihvatio ovaj sporazum u celini, njegova je nacionalna i međunarodna dužnost da primeni ovaj sporazum“, rekao je on.
Krueziju je dodao da u paketu koji je predložila Evropska unija ima 39 sporazuma, među kojima je i ZSO.
„Postoji 39 sporazuma, među njima je i Asocijacija. Neki sporazumi su tek počeli da se sprovode, oni su nižeg karaktera. Ovo ima politički karakter, dakle suštinski je. Moramo biti oprezniji, ali zapadni svet nam je dozvolio da odlučujemo, odnosno naše nacionalne institucije kao što su vlada i Ustavni sud će konačno odlučiti“, rekao je on.
Na pitanje o procedurama za slanje ovog sporazuma Ustavnom sudu, Krueziju je rekao da je procedura ista kao i za zakone.
„Ista je procedura zasnovana na zakonima. Ustavni sud ima nadležnost, pravo i dužnost, ako se smatra da je zakon u suprotnosti sa Ustavom, a mogu to dozvoliti u celini. Čak i statut, ako se smatra da je u suprotnosti sa Ustavom, može se odbaciti u celini, a ako ne, i delimično. Sada, smatram da postoji mogućnost da to delimično ne bude prihvaćeno jer postoje neki elementi koji nisu jasni i protivrečni su Ustavu“, zaključio je Krueziju.
