Specijalizovana veća Kosova u Hagu proglasila su Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija krivim za više ratnih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.
Hašim Tači proglašen je krivim za proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode 385 lica, surovo postupanje prema najmanje 49 osoba, mučenje najmanje 303 osobe i ubistvo 96 osoba.
Za proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode Tači je osuđen na 15 godina zatvora, za surovo postupanje na četiri godine, za mučenje na 20 godina, a za ubistvo na 23 godine. Izrečena mu je jedinstvena kazna od 25 godina zatvora, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru.
Tači je oslobođen optužbi za nekoliko slučajeva ratnih zločina, kao i optužbi za progon, zatvaranje, prisilne nestanke i zločine protiv čovečnosti.
Jakup Krasnići proglašen je krivim za proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode najmanje 385 lica, surovo postupanje prema 49 osoba, mučenje najmanje 303 osobe i ubistvo 96 osoba.
Krasnići je za proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode osuđen na 15 godina, za surovo postupanje na četiri godine, za mučenje na 20 godina, a za ubistvo na 23 godine zatvora.
Iz dostavljenih podataka proizlazi da je Krasnićiju izrečena jedinstvena kazna od 25 godina zatvora, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru. Oslobođen je optužbi za nekoliko slučajeva ratnih zločina jer, kako je navedeno, nisu dokazani, kao i pojedinih tačaka optužnice.
Kadri Veselji proglašen je krivim za proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode najmanje 385 lica, surovo postupanje prema 49 osoba, mučenje najmanje 303 osobe i ubistvo 96 osoba.
Seljimi je za proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode osuđen na šest godina, za surovo postupanje na dve godine, za mučenje na osam godina, a za ubistvo na 11 godina zatvora.
Izrečena mu je jedinstvena kazna od 13 godina zatvora, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru. Za pojedina dela oslobođen je zbog nedostatka dokaza.
Presuda se odnosi na postupke koji su pred Specijalizovanim većima Kosova vođeni protiv četvorice bivših čelnika OVK, a koji su uhapšeni u novembru 2020. godine i od tada se nalaze u pritvoru u Hagu. Sva četvorica su prisustvoala izricanju presude.
Sudija Smit: Više od 300 ljudi mučeno u objektima OVK, najmanje 96 ubijeno
Predsedavajući sudija Sepcijalizovanih veća u Hagu Čarls Smit rekao je da je suđenje bivšim čelnicima OVK vođeno uz neprestano zastrašivanje svedoka, zbog čega su brojni svedoci odustali od svedočenja, dok su neki, kako je naveo, ipak imali hrabrosti da svedoče pred sudom.
Govoreći o ratnim zločinima, Smit je naveo da su oni izvršeni nad više od 380 osoba, dok je više od 300 ljudi bilo podvrgnuto surovom mučenju u različitim zatočeničkim objektima na Kosovu i severu Albanije.
Prema njegovim rečima, zatvorenici su držani u nehumanim uslovima, u štalama, školama i podrumima koji su često bili premali za broj zatočenih. Mnogi su spavali na podovima prekrivenim ljudskim i životinjskim izmetom, a danima nisu dobijali hranu i vodu.
„Nije im pružena medicinska pomoć, nije im bilo dozvoljeno pranje i korišćenje toaleta. Morali su da vrše nuždu na podu, a kasnije su koristili kofu“, naveo je Smit.
Zatvorenici su, prema njegovim rečima, bili vezivani lancima ili lisicama. Jedan od njih je svedočio da su mu ruke bile vezane 20 dana.
Smit je naveo i da su pojedini pripadnici OVK redovno šutirali i brutalno premlaćivali zatvorenike kundacima, šipkama i električnim kablovima, kao i da su ih tukli dok su visili naglavačke. Neki su, kako je rekao, prebijani dok nisu mogli da dišu ili dok nisu izgubili svest, a pojedini su umrli od posledica teškog premlaćivanja.
Pored fizičkog, zatvorenici su bili izloženi i psihičkom mučenju. Smit je naveo primer svedoka iz Lapušnika koji je toliko brutalno pretučen pred ostalim zatvorenicima da su se oni rasplakali.
Neki zatvorenici su, prema njegovim rečima, bili primorani da sahranjuju ubijene. Govoreći o posledicama zlostavljanja, Smit je naveo čupanje noktiju, lomljenje rebara i kostiju, izbijanje zuba i trajne ožiljke, zbog čega neke žrtve i danas imaju bolove i probleme sa kretanjem.
Sudija je rekao da je panel zaključio da je način na koji su zatvorenici držani pokazao da su im pripadnici OVK, navedeni u presudi, nanosili teške duševne patnje.
Zatvorenici su, kako je naveo, bili podvrgavani grubim ispitivanjima i primoravani da pišu lažne izjave da su pripadnici Rugovinih snaga, OVK ili srpski kolaboracionisti.
Panel je zaključio da je Tužilaštvo dokazalo da su ratni zločini mučenja izvršeni nad najmanje 303 osobe, dok je ratni zločin surovog postupanja izvršen nad najmanje 49 osoba.
Kada je reč o ubistvima, Smit je naveo da su pripadnici OVK od aprila do juna izvršili radnje koje su izazvale smrt najmanje 96 osoba koje nisu učestvovale u neprijateljstvima. Žrtve su, kako je rekao, ubijane vatrenim oružjem ili nakon teškog premlaćivanja.
Prema zaključku panela, pripadnici OVK su između aprila 1998. i juna 1999. godine, na 12 lokacija na Kosovu i severu Albanije, prouzrokovali smrt 96 osoba koje nisu učestvovale u neprijateljstvima, čime je počinjen ratni zločin ubistva.
Ciljani napadi na protivnike
Smit je rekao da su sva četvorica optuženih težila nezavisnosti Kosova i da su smatrali da te ciljeve treba ostvariti vojnim i drugim sredstvima.
Panel je, prema njegovim rečima, zaključio da su četvorica optuženih delila stav da su ključni elementi za ostvarivanje tih ciljeva bili ciljani napadi i „neutralizovanje“ pojedinaca koje su smatrali preprekama za OVK.
Kako je navedeno, protivnici su bili meta lišavanja života, zlostavljanja, zastrašivanja i uznemiravanja, odnosno vođenja „specijalnog rata“ protiv njih.
Određeni pojedinci proglašavani su kolaboracionistima i pomagačima Srbije. OVK je, prema navodima iz obrazloženja, ciljano napadala različite kategorije ljudi, uključujući predstavnike drugih političkih i vojnih snaga, konkretno LDK i FARK-a, kao i pojedince za koje se smatralo da su povezani sa Srbijom, Rome i Srbe.
Smit je naveo da je tokom rata bilo ciljano napadanja Srba iz istih razloga.
Prema zaključku panela, obrazac postupanja obuhvatao je praćenje sumnjivih pojedinaca, uspostavljanje zatočeničkih objekata, potragu za pojedincima na osnovu spiskova kolaboracionista ili podataka obaveštajnog sektora, kao i postojanje opšte politike nekažnjavanja dela počinjenih prema protivnicima.
Odgovornost optuženih
Smit je rekao da je odgovornost optuženih individualna i lična, ali da su oni delovali zajedno u okviru zajedničkog kažnjivog cilja.
Prema njegovim rečima, uspostavili su sistem za ostvarivanje tog cilja, formirali specijalne jedinice, sebi i drugima dodelili uloge i položaje, zajedno imenovali druga lica na važne funkcije, izdavali saopštenja, napadali protivnike i preuzimali odgovornost za ubistva.
Smit je naveo i da su Fatmir Ljimaj i drugi zajedno sprovodili ciljeve koji su obuhvatali uspostavljanje zatočeničkih objekata, hapšenja i lišavanja slobode.
„Nijedan od optuženih nije sproveo mere da se spreči, ublaži ili umanji“ izvršenje tih dela, naveo je Smit.
„Sve je bilo posledica plana, a tokom sukoba oni su ga sprovodili lično ili u saradnji sa drugima“, rekao je predsedavajući sudija.
Tači imao ključnu ulogu, navodi Smit
Panel je zaključio da je Hašim Tači značajno doprineo zajedničkom cilju i imao ključnu ulogu u sprovođenju kažnjivog cilja.
Smit je rekao da je za političke odluke OVK bila zadužena njena direkcija, kao i da je Tači imenovao lojalne pojedince za koje je bio siguran da će sprovoditi planove.
Mnoga od tih lica su, prema njegovim rečima, izvršila krivična dela ili su znala da se krivična dela izvršavaju u okviru zajedničkog cilja.
Panel je, kako je naveo Smit, zaključio da je Tači učestvovao u krivičnim delima i dopuštao krivična dela nad protivnicima, kao i da je lično učestvovao u hapšenju, lišenju slobode i ubistvu Behajdina Alačija i još nekoliko osoba.
