O dešavanjima tokom 2023. godine, posebno se fokusirajući na briselski dijalog dao je svoj osvrt prvi potpredsednik Vlade Kosova, Besnik Bislimi u intervjuu za Radio Goraždevac.
Bisljimi je istakao da je 2023. godina počela sa optimizmom, ali da su se susreli sa izazovima tokom dijaloga. Francusko-nemački predlog koji je trebalo da reši nerešena pitanja nije potpisan zbog odbijanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Umesto potpisanog sporazuma, došlo je do dodatnih komplikacija, što je izazvalo tenzije i probleme.
Ipak, on je naglasio da su postignuti određeni pozitivni pomaci, posebno u vezi sa registarskim tablicama u četiri opštine na severu Kosova. Takođe, pomenuo je unapređenje u sektoru energetike, gde se očekuje da Elektrosever započne sa snabdevanjem i merenjem potrošnje električne energije u tim opštinama od 1. januara.
Na pitanje o implementaciji francusko-nemačkog predloga u 2024. godini, Bisljimi je naglasio da će izbori u Beogradu dodatno otežati proces, ali da veruje u mogućnost napretka ako postoji energija i volja s obe strane.
U vezi sa pitanjem o Zajednici srpskih opština (ZSO), izneo je informacije o postupku implementacije. On je naglasio da su obe strane, prema dokumentu potpisanom 27. februara 2023, obavezane da poštuju sve članove prethodnih sporazuma. Kada je reč o ustavnom sudu, Bislimi je istakao da je deo procesa o kojem će se pregovarati. Prema njegovim rečima, predlozi za redosled aktivnosti, koje kreira specijalni predstavnik EU, gospodin Lajčak, razmatraju se u pregovorima. Ključna faza u ovom procesu uključuje odobrenje nacrta statuta, odluku ustavnog suda, odluku Vlade, i na kraju, formiranje ZSO. Bislimi je jasno naveo da će Srbija morati ispuniti obaveze tokom ovog procesa, što će na kraju dovesti do de facto priznanja. Ovo izlaganje ukazuje na značajno mesto ustavnog suda u regulisanju implementacije ZSO i naglašava da će proces biti pažljivo nadgledan kako bi se postigao konačan dogovor između strana.
Na konstataciju novinara da se u slučaju ZSO vlasti pozivaju na odluke suda kao autoritativne i obavezujuće, dok u drugom slučaju, kada je reč o zemljištu Manastira Visoki Dečani, postoji očigledan otpor, priznao je da postoji određena doza konfuzije u pristupu ovim situacijama.
On je naglasio da Manastir Visoki Dečani nije deo dijaloga između Kosova i Srbije, i da se ova tema ne razmatra u tom kontekstu. Dodao je i da je ovo pitanje u nadležnosti Ustavnog suda, lokalnih vlasti i katastarske službe, te da se ne nalazi u okviru dijaloga. Ovakav pristup, kako je Bisljimi objasnio, proizlazi iz zabrinutosti zbog kvaliteta odluka koje donosi Ustavni sud, izražavajući sumnju u njihovu kompetentnost i kredibilitet.
Razgovarano je i o pitanju registarskih tablica, gde je naveo da će Kosovo doneti odluku nakon što Srbija potpuno sprovede sporazum.
Što se tiče situacije na severu, objasnio je da izgradnja baza ima cilj da obezbedi bezbedno okruženje, a da će smanjenje prisustva specijalne policije zavisiti od bezbednosnih uslova. Naglasio je važnost izgradnje poverenja i integracije kako bi se promenio narativ na severu.
Govoreći o situaciji na severu Kosova, opravdava izgradnju vojnih baza kao meru zaštite građana. Ipak, izbegao je da direktno odgovori na pitanje o dugoročnoj perspektivi tih baza, i stvarnim namerama Vlade, opravdavajući to prisustvom paramilitarnih grupa.
Na pitanje o mogućim vanrednim lokalnim izborima, on je istakao da je to u rukama civilnog društva, a peticija za opoziv gradonačelnika već je podneta.
Što se tiče Zajednice srpskih opština (ZSO), Bisljimi je objasnio da je proces implementacije u toku i da će redosled aktivnosti biti utvrđen pregovorima. Istakao je da će svaka faza uključivati ispunjenje obaveza od strane Srbije ka de fakto priznanju.
