Politički pritisci, onlajn kampanje, fizički napadi i sve agresivniji javni diskurs ostaju svakodnevica za novinare na Kosovu, upozorila je Asocijacija novinara Kosova (AGK) predstavljajući tri nova izveštaja o stanju medijskih sloboda. Samo tokom 2025. godine registrovano je 69 napada na novinare, dok najnoviji podaci pokazuju i rast govora mržnje, posebno u političkoj sferi.
Asocijacija novinara Kosova (AGK) predstavila je danas tri nova izveštaja o stanju medijskih sloboda, bezbednosti novinara i govoru mržnje, upozoravajući da se novinari i medijski radnici i dalje suočavaju sa pritiscima, napadima i sve izraženijom neprijateljskom retorikom u javnom prostoru.
Predsednik Upravnog odbora AGK-a Džemailj Redža (Xhemajl Rexha) ocenio je da izveštaji kroz statističke podatke i konkretne slučajeve pokazuju sa kakvim se izazovima suočavaju novinari na Kosovu.
„Ovi izveštaji pokazuju kroz statistiku i stvarna dešavanja situacije sa kojima se novinari na Kosovu suočavaju, uz kontinuirane onlajn napade koji često dolaze iz politike, ali i sa stvarnim fizičkim napadima koji su posledica otežanih uslova za bavljenje novinarstvom“, naveo je Redža.
On je dodao da izveštaji sadrže preporuke institucijama i drugim akterima da prestanu sa praksama koje ometaju rad novinara, kao i da pravosudni organi napade na novinare tretiraju prioritetno.
Na predstavljanju izveštaja govorio je i šef Kancelarije za ljudska prava UNMIK-a i predstavnik Visokog komesara UN za ljudska prava na Kosovu Žerom Bužu (Jerome Bouyjou), koji je naglasio značaj ovakvih analiza za praćenje trendova u oblasti slobode izražavanja i medija.
Pozvao je na brže istrage slučajeva napada na novinare i snažniju posvećenost zaštiti medijskih sloboda, bezbednosti novinara i ljudskih prava.
Zakoni postoje, problem je njihova primena
Prvi izveštaj, koji se odnosi na pokazatelje nivoa medijskih sloboda i Indeks bezbednosti novinara za 2025. godinu, zaključuje da Kosovo raspolaže relativno razvijenim zakonskim okvirom za zaštitu slobode izražavanja i novinarskog rada, uključujući dekriminalizaciju klevete i propise o pristupu javnim dokumentima.
Međutim, autori navode da najveći problem ostaje primena postojećih zakona i nedovoljna efikasnost institucija.
Kao glavni izazovi izdvojeni su kašnjenja u pristupu informacijama od javnog značaja, politički uticaj na regulatorne institucije, slabi mehanizmi odgovornosti, nepostojanje zaštite od zloupotrebljenih tužbi protiv javnog učešća (SLAPP), kao i politički i ekonomski pritisci na medije.
U izveštaju se navodi i da mnogi novinari rade u nesigurnim uslovima, sa nestabilnim ugovorima i pod stalnim pritiskom političkih i drugih aktera.
Tokom 2025. godine registrovano je ukupno 69 slučajeva napada na novinare, uz povećanje govora mržnje i retorike kojom se novinari delegitimišu od strane javnih i političkih ličnosti.
Politička polarizacija dominira govorom mržnje
Drugi izveštaj, koji se bavi praćenjem govora mržnje u periodu od marta do maja 2026. godine, evidentirao je 138 slučajeva govora mržnje i štetnog govora u medijima i na društvenim mrežama.
Prema nalazima, čak 71,7 odsto slučajeva odnosi se na neprijateljski i polarizujući politički diskurs, u kojem se politički protivnici često predstavljaju kao „izdajnici“, „neprijatelji“ ili „nacionalna pretnja“.
Većina registrovanih slučajeva, odnosno 77,5 odsto, zabeležena je u medijima na albanskom jeziku, dok je 22,5 odsto slučajeva evidentirano u medijima na srpskom.
Autori navode da veliki deo sadržaja ne predstavlja direktno podsticanje mržnje, već različite oblike stigmatizacije, delegitimizacije i demonizacije, koje dodatno pojačavaju društvene mreže.
Izveštaj takođe beleži rast retorike usmerene protiv novinara, širenje teorija zavere i sve veći uticaj digitalnih platformi na društvenu polarizaciju.
Napadi na novinare traju godinama
Treći izveštaj, koji analizira bezbednost novinara i slobodu medija u periodu od 2021. do 2026. godine, pokazuje da problem napada i pritisaka na novinare traje godinama.
Prema podacima iz izveštaja, 2021. godine zabeleženo je 18 slučajeva napada ili pritisaka na novinare, 2022. godine 20, tokom 2023. godine 33, a 2024. godine 26 slučajeva. U prvih pet meseci ove godine registrovano je još devet slučajeva.
Izveštaj navodi da napadi uključuju fizičko nasilje, direktne pretnje, ometanje novinarskog rada, onlajn kampanje i govor mržnje, ali i rodno zasnovane napade na novinarke.
Posebno se ukazuje na slučajeve pritisaka i pretnji prema istraživačkim novinarima i medijskim ekipama na terenu.
Kao jedan od ključnih problema označena je i neefikasnost pravosudnog sistema, budući da samo mali broj prijavljenih slučajeva rezultira podizanjem optužnica.
Autori zaključuju da bezbednost novinara ostaje sistemski problem koji direktno utiče na slobodu medija i pravo građana da budu informisani.
Napredak na indeksu, ali nove polemike oko regulatora
Iako je Kosovo ove godine na Indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica napredovalo za 15 mesta – sa 99. na 84. poziciju – medijski stručnjaci i organizacije za zaštitu slobode medija ocenjuju da je poboljšanje prvenstveno posledica odluke Ustavnog suda da zaustavi primenu spornog Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije (NKM).
Novi zakon, usvojen prošle godine, izazvao je snažne reakcije novinarskih udruženja, medijskih organizacija i dela civilnog društva, koji su upozoravali da regulatornom telu daje prevelika ovlašćenja nad medijima. Nakon što je zakon osporen pred Ustavnim sudom, njegova primena je najpre suspendovana, a potom je utvrđeno da pojedine odredbe nisu u skladu sa Ustavom.
I u obrazloženju ovogodišnjeg indeksa Reportera bez granica upravo je odluka Ustavnog suda navedena kao jedan od ključnih razloga za poboljšanje pozicije Kosova.
Međutim, sporovi između medijske zajednice i regulatora nisu prestali.
Jedna od trenutno najaktuelnijih medijskih polemika na Kosovu tiče se upravo rada Nezavisne komisije za medije. Nakon sednice održane 10. juna, na kojoj su četiri televizije dobile upozorenja zbog sadržaja emitovanog tokom predizborne kampanje, posebne reakcije izazvala je izjava potpredsednice NKM-a Drite Morine da bi, ukoliko se slični prekršaji ponove, moglo da se razmatra i gašenje emisije „Debata Plus“ na RTV Dukađini.
Takve poruke osudili su Asocijacija novinara Kosova, Savet za štampu Kosova, Kosovski demokratski institut i više medijskih stručnjaka, ocenjujući da regulator izlazi iz okvira svojih nadležnosti i zadire u uređivačku autonomiju medija. Kritičari upozoravaju da NKM ne može da sankcioniše medije zbog izjava gostiju u debatnim emisijama niti da preuzima ulogu sudova u proceni da li je neka izjava uvredljiva ili klevetnička.
Inače, od dolaska Pokreta Samoopredeljenje na vlast, uočljiv je pritisak na medije koji nisu pod kontrolom vladajuće stranke ili su kritički nastrojeni prema vlasti.
Na taj pritisak u kontinuitetu upozorava Asocijacija novinara Kosova (AGK), kroz konkretne primere političkog etiketiranja, verbalnih napada i kampanja diskreditacije novinara i redakcija, te drugih pokušaja uspostavljanje kontrole i ograničavanja medijskih sloboda.
U svojim reakcijama AGK ukazuje da se ne radi samo o izolovanim incidentima, već o obrascu u kojem se odnos vlasti prema medijima oblikuje kroz javne optužbe i političke kvalifikacije koje novinare guraju u negativan politički i bezbednosni kontekst.
Kao problem se posebno ističe činjenica da se novinarski rad ne osporava samo profesionalno, već se dovodi u vezu sa političkim lojalnostima i navodnim „spoljnim uticajima“.
Kritike se pre svega odnose na izjave predstavnika Samoopredeljenja, uključujući premijera i poslanike, u kojima se pojedini mediji i novinari demonizuju dovođenjem u vezu sa uticajem iz Srbije, odnosno „neprijateljskim strukturama“ ili navodnim finansiranjem odatle.
Tako je sam Aljbin Kurti ranije ove godine u skupštini pojedine novinare označavao kao navodne saradnike Srbije koji primaju „vreće para“, pošto je prethodno ‘teren pripremljen’ preko, kako je predstavljeno na jednoj od televizija, istraživačkog novinarstva – o navodnom uticaju Milana Radoičića i „vreća novca“.
Takođe, aktuelni gradonačelnik Južne Mitrovice, Faton Peci, je još u oktobru prošle godine, u tadašnjoj izbornoj kampanji za lokalne izbore, prozvao upravo televiziju Dukađini, kao „centar neprijateljskog delovanja protiv Kosova“.
