Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Nenad Rašić ocenio je da bi promena vlasti u Srbiji mogla da otvori prostor za intenzivniji dijalog Beograda i Prištine, napredak u procesu normalizacije odnosa i konkretnije korake ka formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO). Istovremeno, najavio je bezuslovnu podršku Studentskoj listi, uz očekivanje da se preispita trošenje novca namenjenog Srbima na Kosovu.
Gostujući u podkastu Medija centra Čaglavica, Rašić je rekao da je optimističniji kada je reč o mogućnosti nastavka dijaloga i rešavanja otvorenih pitanja, pre svega zbog političkih promena u Srbiji, ali i, kako je naveo, odlučnosti Vlade Kosova da konkretnije radi na evropskom putu.
Naglasio je, međutim, da je reč o njegovoj ličnoj proceni, a ne o zvaničnom stavu Vlade Kosova.
„Posle dugogodišnjeg bavljenja politikom verujem da mogu ponekad da osetim momenat u kojem mogu da budem više optimističan, pogotovo kada se dese ovako temeljne promene kao što ih imamo u Srbiji. Mislim da je ovo pravi momenat“, rekao je Rašić.
On smatra da bi promena političkih okolnosti u Beogradu mogla da doprinese dinamičnijem dijalogu, posebno imajući u vidu da, prema njegovim rečima, brojni ranije postignuti sporazumi nisu sprovedeni.
Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Rašić je ponovio da smatra da postoji prostor za napredak, ali je ukazao da je neophodno pronaći rešenje koje će doprineti sigurnosti i stabilizaciji položaja Srba na Kosovu.
„Verujem da je Vlada spremnija da radi više i bolje na dijalogu i stabilizaciji odnosa nego što je to ranije bio slučaj, dok je SNS bio na vlasti“, kazao je Rašić.
Dodao je da formiranje ZSO ne bi trebalo posmatrati izolovano, već kao deo šireg procesa stabilizacije odnosa i evropskih integracija.
Bezuslovna podrška Studentskoj listi
Rašić je pozitivno ocenio nedavnu posetu predstavnika Studentske liste Kosovu, tokom koje su obišli Gračanicu, Visoke Dečane i Prizren. Smatra da je njihova poseta imala simboličnu poruku podrške Srbima, ali i da je činjenica da nisu razgovarali sa političkim strukturama pokazatelj njihove namere da ne favorizuju pojedine političke organizacije.
Govoreći o političkim porukama pojedinih predstavnika Studentske liste da je Kosovo deo Srbije, Rašić je rekao da takve stavove treba posmatrati kroz politički proces, a ne unapred ih postavljati kao prepreku razgovorima.
„Ne treba to postavljati kao svršen čin ili kao barikadu, nego treba iskoristiti kao proces. Siguran sam da će, kada dođe do samog procesa, mnoge stvari biti mnogo jasnije“, ocenio je.
Istakao je da je i pre izbora u Srbiji dao bezuslovnu podršku Studentskoj listi i da od tog stava ne odustaje.
„Naglasak je na onom bezuslovno. Smatram da imamo puno toga što možemo da im pružimo, kao političku logistiku, u smislu informacija koje možemo da im damo“, rekao je Rašić.
Prema njegovim rečima, saradnja bi mogla da obuhvati razmenu informacija i pomoć u ispitivanju projekata finansiranih novcem iz budžeta Srbije, namenjenim Srbima na Kosovu.
Rašić smatra da je neophodno utvrditi koliko je novca zaista stiglo na Kosovo, kome je isplaćivan i za šta je korišćen.
„Prva stvar koja je apsolutno u interesu svih nas, a najviše kosovskih Srba, jeste da jednom raščistimo koliko je para dolazilo ovde, ko ih je upotrebljavao i za šta“, istakao je.
Ukazao je na sumnje u postojanje projekata koji su finansirani, ali nikada nisu realizovani, kao i na moguće dupliranje projekata koje su finansirale različite institucije. Dodao je da je spreman da studentskoj listi pruži informacije i institucionalnu pomoć, uključujući saradnju sa kosovskim institucijama u proveri realizacije projekata.
Bez političke saradnje sa Srpskom listom
Rašić je podržao stav predstavnika studentske liste da ne žele političku saradnju sa Srpskom listom, koju smatra odgovornom za teško stanje u kojem se nalazi srpska zajednica na Kosovu.
„Apsolutno. Znate koliko su zla uspeli da nanesu u ovom periodu od 13-14 godina. Posledice njihove vladavine osećaćemo još dugo, psihološki, ekonomski i na bilo koji drugi način“, rekao je Rašić.
Kao jednu od najtežih posledica politike Srpske liste naveo je iseljavanje stanovništva.
„Otkad je Srpske liste, bukvalno od njenog nastajanja, mi smo izgubili jednu trećinu građana. Imamo faktički jednu trećinu manje građana (Srba) na Kosovu nego što smo imali ranije“, kazao je.
Ipak, naglasio je da političko neslaganje ne sme da bude prepreka institucionalnoj komunikaciji i rešavanju problema građana. Naveo je da je više puta pozvao gradonačelnike iz redova Srpske liste da konkurišu za projekte koje finansira Ministarstvo za zajednice i povratak.
„Ako gradonačelnici imaju drugačije mišljenje od mene, to ne treba da bude razlog da građani trpe zbog kanalizacije, asfalta i drugih uslova koje možemo da pružimo. Treba da dođu, podnesu zahtev, naprave projekat i mi ćemo ga podržati ukoliko je u skladu sa našim budžetskim mogućnostima“, istakao je.
Promena političkog narativa i normalizacija odnosa
Govoreći o očekivanjima od buduće vlasti u Beogradu i nastavka dijaloga sa Prištinom, Rašić je ocenio da je neophodno promeniti politički rečnik i prekinuti sa međusobnim optužbama koje dodatno podstiču strah i nepoverenje među građanima.
Smatra da bi predstavnici Beograda i Prištine trebalo da uspostave normalnu komunikaciju, čak i kada postoje duboka politička neslaganja.
„Smatram da je veoma bitno da se krećemo jedni prema drugima, iako se možda ne slažemo ili u nekim momentima ne želimo da se slažemo. Komunikacija treba da bude sasvim normalna i da podrazumeva poštovanje drugih ljudi koji su u drugom pregovaračkom procesu ili drugom timu“, rekao je.
Očekuje da bi već prvi susret predstavnika dve strane mogao da donese određene konkretne pomake, makar simbolične, koji bi pokazali spremnost za nastavak razgovora.
Posebno je ukazao na značaj uloge međunarodne zajednice, a pre svega Sjedinjenih Američkih Država, u procesu stabilizacije odnosa.
Budžet Ministarstva nije dovoljan, ostanak Srba zavisi od ekonomskog osnaživanja
Rašić je govorio i o svom učešću u Vladi Kosova, navodeći da njegov uticaj nije uvek onakav kakav bi želeo, ali da nastoji da probleme srpske i drugih nevećinskih zajednica otvara pred premijerom i drugim članovima vlade.
Kao jedan od primera naveo je budžet Ministarstva, kojim nije zadovoljan uprkos povećanju u odnosu na prethodnu godinu.
Prema njegovim rečima, predviđeni budžet iznosi 7,6 miliona evra, što smatra nedovoljnim za potrebe zajednica kojima se Ministarstvo bavi.
„Mi smo jedino ministarstvo koje se ekskluzivno bavi zajednicama. Smatram da je za zajednice, posebno nealbanske, potrebno mnogo više sredstava za razvoj“, rekao je.
Osvrćući se na rezultate rada Ministarstva tokom prethodne tri i po godine, naveo je da je uloženo 17 miliona evra, izgrađeno 140 kuća i podržano oko 1.150 projekata.
Dodao je da je više puta razmišljao o ostavci zbog neslaganja sa pojedinim odlukama i nemogućnosti da sprovede određene inicijative, ali da ga je od takve odluke odvraćala odgovornost prema građanima koji očekuju konkretnu pomoć.
Govoreći o budućnosti Srba na Kosovu u narednih pet godina, Rašić je istakao da je neophodno raditi na ekonomskom osnaživanju pojedinaca i porodica, razvoju poljoprivrede i stvaranju uslova za održivi povratak raseljenih.
Smatra da je posebno važno da se radna mesta i političke funkcije ne koncentrišu u rukama malog broja ljudi i pojedinih porodica, već da se otvori prostor za veće učešće građana u društvenom i političkom životu.
„Moramo da jačamo pojedince i porodice, da ojačamo tradicionalne delatnosti kod nas na Kosovu. Ima mnogo kapaciteta u poljoprivredi, mnogo radnih i vrednih ljudi koji žele da neko malo uloži u njih“, rekao je.
Kao posebno značajne naveo je poljoprivredne potencijale centralnog Kosova i Pomoravlja, ocenjujući da bi ulaganja u te oblasti mogla pozitivno da utiču i na druge privredne grane i doprinesu ostanku stanovništva.
Rašić smatra da bi, uz podršku buduće vlasti u Srbiji i saradnju sa institucijama Kosova, bilo moguće stvoriti temelje za održiviji povratak i ostanak Srba.
„Za pet godina možemo da dođemo u situaciju da konstatujemo da smo možda stvorili temelje za stabilniji ostanak. Ali to možemo samo ako budemo organizovani, bez pronevere sredstava, bez manipulacija i prevara“, zaključio je Rašić u podkastu Medija centra Čaglavica.
Ovaj sadržaj je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru projekta SMS Facility – Podrška malim medijima na Zapadnom Balkanu, koji sprovodi Medija centar Čaglavica. Za sadržaj su isključivo odgovorni Medija centar Čaglavica i autor, a on ne odražava nužno stavove, mišljenja ili vrednosti Evropske unije ili organizacije Kosovo 2.0.
