Piše: Aleksandra Ničić, novinarka Medija centra Čaglavica
Borba protiv dezinformacija poslednjih godina postala je jedan od važnijih prioriteta dela međunarodnih donatora koji podržavaju medije i organizacije civilnog društva na Kosovu.
Kroz različite programe finansiraju se projekti čiji je cilj da građane i novinare osposobe za prepoznavanje lažnih vesti, proveru činjenica i razumevanje novih oblika manipulacije, posebno u vremenu brzog razvoja društvenih mreža i veštačke inteligencije.
Jedan od takvih projekata realizovao je i Medija centar Čaglavica. Kroz projekat „Uloga veštačke inteligencije i društvenih mreža u dezinformisanju javnosti“, usmeren na pitanja širenja dezinformacija, medijske pismenosti, uticaja društvenih mreža i sve veće uloge veštačke inteligencije u kreiranju i širenju sadržaja.
Projekat je podržan kroz šemu grantova projekta „Jačanje integriteta informacija u digitalnoj i eri veštačke inteligencije“, koji sprovodi Kosovo 2.0 u okviru projekta „Podrška civilnom društvu na Kosovu“, finansiranog od strane Velikog Vojvodstva Luksemburg, a koji sprovodi LuxDev.
Tokom realizacije projekta objavljeno je pet video-podkasta u kojima su novinari, urednici i eksperti govorili o različitim aspektima problema dezinformacija, od njihovog širenja tokom izbornih kampanja i načina provere informacija, do uticaja društvenih mreža, veštačke inteligencije i deepfake sadržaja.
Međutim, razgovori vođeni u tim podkastima otvorili su i pitanje koje prevazilazi samu borbu protiv lažnih vesti, a to je da li se dezinformacijama može uspešno suprotstaviti ako istovremeno ne postoji dovoljno snažno, profesionalno i održivo lokalno novinarstvo?
Upravo su urednici i novinari lokalnih medija, kao i stručnjaci sa kojima smo razgovarali, ukazali na svojevrsni paradoks.
Od malih lokalnih redakcija očekuje se da budu jedan od glavnih mehanizama zaštite građana od dezinformacija, da proveravaju informacije, razotkrivaju manipulacije i edukuju publiku, dok istovremeno rade sa malim brojem novinara i u uslovima dugogodišnje finansijske nestabilnosti.
Ako lokalni mediji nemaju dovoljno ljudi i resursa da svakodnevno prate događaje, proveravaju informacije i proizvode kvalitetan sadržaj, teško je očekivati da će upravo oni biti dugoročni odgovor na brojne dezinformacije.
Zato iskustvo ovog projekta pokazuje nešto šire od samih rezultata pet podkast epizoda.
Pokazuje da su medijska pismenost, provera činjenica i razumevanje veštačke inteligencije neophodni, ali da bez snažnog lokalnog novinarstva ostaju samo deo odgovora.
Šta zapravo predstavlja dezinformacija?
Tokom pet razgovora pokazalo se da dezinformacije na Kosovu nisu izolovan problem društvenih mreža. One se pojavljuju u političkim kampanjama, prate međuetničke tenzije, koriste se za političku manipulaciju, ali mogu nastati i kao posledica brzine kojom tradicionalni mediji pokušavaju da objave informaciju.
Novinarka Kim radija Tamara Marković govorila je u podkastu o lokalnim izborima održanim prošle godine i promeni načina političke komunikacije. Prema njenom iskustvu, kampanja se tada gotovo u potpunosti preselila na društvene mreže, čime su političari dobili mogućnost da direktno plasiraju poruke bez novinarskih pitanja i suočavanja sa činjenicama.
Za novinare je time postalo još teže da razdvoje politički PR od informacije. Društvene mreže omogućavaju da sadržaj bude pažljivo upakovan i privlačan za publiku, dok istovremeno ostaje bez provere i konteksta.
Facebook je, prema iskustvima naših sagovornika u podkastima i dalje jedan od ključnih kanala širenja dezinformacija, dok TikTok dobija sve veći značaj, posebno među mladima.
Provera činjenica postaje deo svakodnevnog novinarskog rada
Festim Rizanaj, istraživač platforme Hibrid.info, govorio je o tome kako se sumnjive informacije mogu proveravati i koji alati mogu biti dostupni ne samo novinarima već i građanima.
Manipulisane fotografije, montaže video-snimaka i klikbejt naslovi među najčešćim su oblicima dezinformacija. Rizanaj je ukazao na mogućnosti alata poput Google Lensa, koji omogućava proveru porekla fotografije, teksta na slici i pronalaženje drugih izvora. Međutim, upravo njegovo iskustvo pokazuje da tehnologija ne rešava problem sama po sebi. Građani moraju znati da informaciju provere, a novinari moraju imati vremena i kapaciteta da to urade pre objavljivanja. Drugim rečima, tehnološki alati mogu pomoći profesionalnom novinarstvu, ali ne mogu zameniti profesionalno novinarstvo.
Kada dezinformacija postane političko oružje
Izvršna direktorka Asocijacije nezavisnih elektrosnkih medija na Kosovu (AMPEK) Ardita Zejnulahu, navela je u podkastu da “poseban problem predstavljaju dezinformacije koje se odnose na međuetničke odnose”.
Ona je upozorila je da se na Kosovu često pojavljuju narativi koji jednu zajednicu predstavljaju kao pretnju drugoj, čime se dodatno produbljuju postojeće podele i otežava dijalog. U takvom okruženju profesionalni lokalni mediji imaju dodatnu odgovornost. Njihova uloga nije samo da prenesu ono što je neko objavio na društvenim mrežama, već da proveravaju informacije, daju kontekst i izbegavaju da neproverene tvrdnje dodatno proizvode tenzije. Zato je pitanje podrške lokalnim medijima istovremeno i pitanje borbe protiv dezinformacija.
AI menja pravila igre
Ekspert za digitalnu transformaciju Aleksandar Mastilović i Festim Rizanaj iz Hibrid.info, govorili su o tome da AI može biti koristan novinarski alat, od transkripcije intervjua i obrade podataka do pomoći u pripremi sadržaja. Međutim, ista tehnologija omogućava stvaranje sve uverljivijih fotografija i video-snimaka.
Prema njihovim rečima, novinar i građanin više ne mogu pretpostaviti da je nešto istinito samo zato što izgleda autentično. Zbog toga će sposobnost provere izvora i razumevanja načina nastanka sadržaja postajati sve važnija. AI može biti asistent novinaru, ali odgovornost za objavljenu informaciju i dalje ostaje na novinaru i redakciji.
Lokalni mediji kao prva linija odbrane
Možda najvažniji zaključak projekta dolazi upravo iz razgovora o položaju lokalnih medija. Ana Marija Ivković, urednica portala “Alternativna” upozorila je da male srpske redakcije na Kosovu često imaju svega nekoliko novinara, dok se od njih očekuje da prate svakodnevne događaje, visoku politiku, bezbednost, lokalne probleme, istražuju i dodatno proveravaju i demantuju dezinformacije. Takva očekivanja, prema njenim rečima, teško je ispuniti bez stabilnih finansijskih i kadrovskih uslova.
Ivković zato podršku profesionalnom novinarstvu vidi kao jedan od ključnih odgovora na dezinformacije, jer ako lokalni mediji imaju ljude, vreme i sredstva da svakodnevno proizvode kvalitetne informacije, građani imaju pouzdan izvor kojem mogu da veruju.
Ardita Zejnulahu takođe je upozorila na sličan problem. Istakla je da donatorski fokus na borbu protiv dezinformacija može biti važan, ali lokalnim medijima su potrebni i resursi za ono što je njihova osnovna funkcija, a to je informisanje građana o lokalnim temama.
Međutim, to ne znači da projekte posvećene dezinformacijama ne treba finansirati. Naprotiv. Potreba za njima je očigledna, ali iskustvo ovog projekta pokazuje da bi borba protiv dezinformacija možda trebalo da bude posmatrana šire, kao deo podrške celom medijskom sistemu, a ne samo kao posebna projektna oblast.
Šta ostaje nakon pet podkasta?
Medija centar Čaglavica je kroz projekat proizveo pet podkast epizoda i 15 kratkih promotivnih video sadržaja, distribuiranih putem društvenih mreža i partnerskih lokalnih televizija. Pet epizoda ostvarilo je blizu 100.000 pregleda na Facebooku, YouTubeu, Instagramu i TikToku. Ipak, najveća vrednost projekta nije samo u broju proizvedenih sadržaja ili njihovom dosegu. Ona je u pitanjima koja su razgovori otvorili.
Kako proveravati informaciju kada je moguće napraviti gotovo savršenu lažnu fotografiju? Kako zaštititi građane od manipulacija koje se šire brže nego što novinari mogu da ih provere? Kako sprečiti da dezinformacije dodatno produbljuju međuetničke podele? I, ono što je po nama najvažnije, kako očekivati od malih lokalnih redakcija da budu brana dezinformacijama ako nemaju dovoljno resursa za svoj osnovni novinarski rad?
Odgovor možda nije samo u novim alatima za proveru činjenica, niti samo u edukaciji publike. Jedan od odgovora nalazi se u jačanju onoga što već postoji – profesionalnog, lokalnog i odgovornog novinarstva koje građanima svakodnevno nudi proverene informacije. Jer što je više pouzdanih informacija dostupno građanima, manje prostora ostaje za one koji taj prostor žele da popune manipulacijom. Zato, borba protiv dezinformacija možda počinje tamo gde se o njoj najmanje govori, a to je u redakciji koja ima dovoljno novinara, dovoljno vremena da proveri informaciju i dovoljno poverenja publike da njen glas bude jači od anonimne objave na društvenim mrežama.
