Prvostepena presuda Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju predstavlja „važan korak ka odgovornosti“ za žrtve rata na Kosovu, ocenio je „Human Rights Watch“ (HRW). Ova organizacija poručuje da visoka funkcija, položaj ili ratna pripadnost ne smeju nikoga da zaštite od odgovornosti za teške zločine, kao i da pravda pripada svim žrtvama, bez obzira na njihovu etničku pripadnost ili na to ko je zločine počinio.
HRW je zvanično saopštenje objavio 17. septembra, dan nakon izricanja presude pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, pod naslovom „Kosovo: Presude za ratne zločine korak ka pravdi“, uz ocenu da su osuđujuće presude bivšim liderima donele dugo čekanu odgovornost.
Direktor HRW za Evropu i Centralnu Aziju Hju Vilijamson ocenio je da presuda žrtvama i njihovim porodicama šalje poruku da „ni moćni lideri nisu van domašaja pravde“. Prema njegovim rečima, odgovornost za teške ratne zločine mora da važi za sve, bez obzira na položaj ili pripadnost.
HRW podseća da su Specijalizovana veća Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija proglasila krivim za ratne zločine, uključujući ubistva, mučenje, surovo postupanje i proizvoljno pritvaranje, dok su oslobođeni optužbi za zločine protiv čovečnosti. Tači i Krasnići prvostepeno su osuđeni na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina.
Organizacija posebno ističe da su zločini za koje je utvrđena odgovornost počinjeni nad kosovskim Albancima, Srbima, Romima i drugim osobama tokom rata na Kosovu i u severnoj Albaniji.
Prema nalazima Pretresnog panela koje prenosi HRW, od aprila 1998. do 20. juna 1999. četvorica optuženih proglašena su krivično odgovornim za proizvoljno hapšenje i pritvaranje 385 osoba, mučenje 303, surovo postupanje prema 49 i ubistvo 96 ljudi. Među žrtvama su bili i kosovski Albanci smatrani političkim protivnicima ili saradnicima, kao i Srbi i Romi.
HRW: OVK nije bila na suđenju
Human Rights Watch posebno skreće pažnju na deo presude u kojem su sudije naglasile da OVK kao organizacija nije bila na suđenju.
Kako navodi HRW, predmet nije predstavljao ocenu legitimnosti rata OVK, niti se odnosio na zločine koje su srpske i jugoslovenske snage počinile nad kosovskim Albancima, niti je cilj postupka bio da se zločini jedne strane „izbalansiraju“ sa zločinima druge. Predmet se odnosio na individualnu krivičnu odgovornost četvorice optuženih za konkretna krivična dela nad Srbima, Romima i kosovskim Albancima.
HRW navodi i da je sud govorio o „klimi zastrašivanja svedoka“. Pojedini svedoci su, prema nalazima panela, menjali ranije iskaze ili pred sudom govorili drugačije, a strah za sopstvenu bezbednost mogao je da utiče na deo svedočenja.
„Pravda za sve žrtve“
Human Rights Watch presudu istovremeno stavlja u širi kontekst, navodeći da odgovornost za zločine počinjene tokom rata na Kosovu i dalje nije potpuna.
Organizacija podseća da je godinama dokumentovala sistematske i rasprostranjene zločine srpskih i jugoslovenskih snaga, uključujući ubistva, mučenje, silovanja i prisilna proterivanja kosovskih Albanaca. Navodi i procese pred Haškim tribunalom protiv visokih srpskih i jugoslovenskih zvaničnika, kao i činjenicu da je šest visokorangiranih zvaničnika pravosnažno osuđeno, dok je Slobodan Milošević preminuo tokom suđenja.
HRW navodi i da su sudovi u Srbiji pravosnažno osudili 17 osoba za ratne zločine povezane sa Kosovom, ali ocenjuje da su domaći procesi uglavnom bili usmereni na niže rangirane počinioce, dok za veliki broj ratnih zločina i dalje niko nije odgovarao. Presuda od 16. septembra, prema HRW-u, trebalo bi da podstakne nove napore za pravdu za sve žrtve rata.
„Za kosovske Albance, Srbe, Rome i druge koji su pretrpeli ove zločine, presuda donosi meru dugo odlagane pravde“, zaključuje Vilijamson, uz poruku da pravo na pravdu ne zavisi od etničke pripadnosti žrtve ili počinioca.
HRW podseća i da se protiv Tačija pred Specijalizovanim većima vodi odvojeni postupak zbog navodnog ometanja pravde, zajedno sa još četvoricom optuženih.
HRW nije jedina organizacija za ljudska prava i tranzicionu pravdu koja se oglasila nakon presude. Amnesty International je poručio da presude pokazuju da visoki zvaničnici nisu iznad zakona i da žrtvama daju nadu da će dočekati pravdu. Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo Kosovo i Mreža pomirenja REKOM u zajedničkoj reakciji naglasili su da činjenice utvrđene presudom – pritvaranja, mučenja, ubistva i nestanci – ne mogu biti poništene dominantnim narativom o oslobodilačkom ratu OVK, uz istovremenu kritiku gotovo potpunog izostanka procesuiranja visokorangiranih pripadnika srpskih i jugoslovenskih snaga za zločine nad kosovskim Albancima.
