Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja Srpska pravoslavna crkva obeležava danas, 11. septembra, odnosno 29. avgusta po julijanskom kalendaru. Praznik je posvećen sećanju na mučeničku smrt Svetog Jovana, koji je pogubljen po naredbi Iroda Antipe.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja se u crkvenim tekstovima često naziva i „Malim Velikim petkom“.
Sveti Jovan je u pravoslavnoj tradiciji istovremeno prorok, Preteča i Krstitelj Hristov, ali i mučenik koji je postradao zbog istine.
Simbol borbe za istinu i pravdu
Sveti Jovan Krstitelj je stradao braneći moralne vrednosti i javno kritikujući vladara Iroda Antipu zbog nezakonitog braka sa Irodijadom, suprugom svog brata Filipa.
Prema predanju, Irod je zatvorio Jovana u tamnicu, ali se plašio da ga ubije zbog velikog poštovanja koje je narod imao prema njemu.
Međutim, tokom proslave Irodovog rođendana, Irodijadina kći Saloma je svojim plesom očarala prisutne, a vladar je obećao da će joj ispuniti bilo koju želju.
Na nagovor majke, zatražila je glavu Svetog Jovana na tanjiru. Irod je poslao dželata u tamnicu i pogubio proroka.
Ovaj događaj je u hrišćanstvu zapamćen kao simbol nesalomive borbe za istinu i pravdu.
Jovanovi učenici su tajno tokom noći uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva je zakopana posebno.
Kasnije je najpre preneta u Jerusalim. U vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja uvek se obeležava 11. septembra jer je 29. avgusta po starom kalendaru osvećena crkva koju su na grobu Svetog Jovana u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Verovanja i običaji
Svetom Jovanu Krstitelju u crkvenom kalendaru posvećeno je šest praznika tokom godine. Obeležava se i 20. januara, u znak poštovanja prema svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista.
Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovom. Posti se, a način posta zavisi od crkvenog pravila i dana u koji praznik pada. U narodu se ovaj dan tradicionalno vezuje za naročito strogo uzdržanje.
Prema tradiciji, treba da protekne u miru, molitvi i potpunom uzdržanju od slavlja, pevanja ili bilo kakvog veselja.
Posebno su upečatljiva narodna verovanja u vezi sa crvenom bojom i sečivima – da na ovaj dan ne treba jesti crvenu hranu i voće, poput paradajza, crvenog grožđa i jabuka, niti piti crveno vino. Ovaj običaj simbolično se povezuje sa krvlju Svetog Jovana.
Iz kuća se tradicionalno sklanjaju noževi, sečiva i makaze. Hleb i hrana se ne seku, već isključivo lome rukama.
U narodu se praznik naziva i Jovan Glavosek, Jovan Sekovan ili jesenji Sveti Jovan.
U tradiciji našeg naroda, Usekovanje je imalo i posebnu društvenu ulogu, jer se smatralo najsvečanijim danom za sklapanje pobratimstava i kumstava po Bogu i Svetom Jovanu.
Uz zimski Jovanjdan i letnji Ivanjdan, današnji praznik zaokružuje tri velika godišnja spomena posvećena Krstitelju.
Dan Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se i kao krsna i hramovna slava.
Na Kosovu je posebno svečano u hramovima posvećenim ovom prazniku u Peći, Uroševcu, Velikom Rudaru kod Zvečana i u manastiru Sočanica.
