Gotovo četiri od pet učesnika KoSSev ankete na društvenim mrežama protivi se otvaranju glavnog mosta preko Ibra za saobraćaj vozila. Od ukupno 627 glasova pristiglih u poslednja 24 sata na Instagramu, Fejsbuku i X-u, 496 odnosno oko 79 odsto odgovorilo je „ne“. Za otvaranje je bilo 75 učesnika, oko 12 odsto, dok 56, odnosno oko devet odsto, nema stav. Javna rasprava na Fejsbuku, međutim, pokazala je mnogo izraženiju polarizaciju – između onih koji most vide kao bezbednosnu barijeru i onih za koje njegovo zatvaranje ostaje simbol podele. U komentarima se, prema jeziku, pismu, simbolima i sadržaju poruka, jasno ocrtala i etnička linija podele u stavovima.
Pitanje glavnog mosta ponovo je u fokusu nakon što je KFOR ovog avgusta započeo postepenu tranziciju svog stalnog prisustva sa mosta. Evropska unija je u međuvremenu saopštila da su, nakon završetka radova, dodatnih procena i konsultacija, uslovi za njegovo otvaranje sada ispunjeni, da bi potom unekoliko promenila ton u jučerašnjim izjavama.
Kosovski zvaničnici podržavaju njegovo puštanje u saobraćaj, predstavljajući ga kao pitanje slobode kretanja i povezivanja grada, uz naglasak da se time „završava san Srbije“. Sa druge strane, predstavnici Srba sa severa upozoravaju na bezbednosne rizike, traže da se objasni na osnovu koje procene je zaključeno da su se uslovi promenili, ukazuju na neispunjen uslov – „konsultacije sa zajednicom“ i zahtevaju dodatne garancije pre otvaranja za vozila, dok će predsednik Srbije pisati i Marku Ruteu.
Upravo u takvoj situaciji KoSSev je tokom prethodna 24 sata pitao građane:
„Da li bi glavni most preko Ibra trebalo otvoriti i za saobraćaj vozila?“
Najviše odgovora stiglo je putem Instagram storija – 479. Od njih je 386, odnosno 81 odsto, bilo protiv otvaranja, 51 ili 11 odsto za, dok su 42 učesnika, osam odsto, odgovorila da nemaju stav.
Na Fejsbuk storiju glasalo je 98 korisnika. I tu je 81 odsto, odnosno 79 učesnika, bilo protiv. Devetoro, devet odsto, podržalo je otvaranje, a desetoro, deset odsto, nije imalo stav.
Najmanji odziv bio je na X-u – 50 glasova. Protiv otvaranja bio je 31 učesnik, odnosno 62 odsto, za njih 15 ili 30 odsto, dok su četiri učesnika, osam odsto, bila bez stava.
Ukupno je tako 496 od 627 učesnika odgovorilo da most ne bi trebalo otvoriti za vozila, 75 da bi trebalo, a 56 da nema stav.
Rezultati predstavljaju stav korisnika koji su odlučili da učestvuju u KoSSev anketi na društvenim mrežama i ne mogu se smatrati reprezentativnim istraživanjem javnog mnjenja.
Uz glasanje, na Fejsbuku smo građane pozvali i da obrazlože svoj odgovor: Napišite nam u komentarima šta mislite i zbog čega.“
Na to pitanje pristigla su 133 komentara i odgovora, a upravo je kvalitativni deo pokazao mnogo složeniju sliku od samog glasanja.
Dva gotovo suprotna pogleda na isti most
Ne može se pouzdano određivati nacionalnost korisnika samo na osnovu njihovih imena. Ipak, iz jezika, pisma, simbola i sadržaja komentara veoma jasno se uočavaju dva različita narativa, uključujući i kvantitativnu analizu.
Među korisnicima profila koji pišu na albanskom jeziku, ili koriste albanska imena, ili se otvoreno pozivaju na kosovsku državnost dominantno se zagovara otvaranje. Najčešći argumenti su da „mostovi spajaju“, da je njegova osnovna funkcija da omogući kretanje ljudi i vozila, da drugi mostovi preko Ibra već funkcionišu, kao i da zatvoren glavni most samo održava osećaj podele i tenzije.
Jedan od komentara to sažima rečenicom: „Mostovi spajaju.“ Drugi navodi: „Dok je zatvoren, uvek je takav osećaj da ima problema.“
Čest je i argument da su drugi mostovi već otvoreni i da se na njima nisu ostvarili bezbednosni scenariji kojih se deo Srba pribojava.
U jednoj od rasprava na tvrdnju da bi otvaranje moglo da olakša nasilni incident odgovoreno je: „Tri mosta su funkcionalna i niko ne uleće kolima da puca po građanima.“
U delu tih komentara pitanje otvaranja vezuje se i za suverenitet kosovskih institucija, dok se protivljenje često pripisuje Beogradu, Aleksandru Vučiću ili Srpskoj listi.
Nasuprot tome, među komentarima na srpskom jeziku koji otvoreno govore iz perspektive srpske zajednice sa severa, prisutno je protivljenje.
Tu je osnovni argument bezbednost – strah od mogućih incidenata, sećanje na ranije nasilje i nepoverenje prema kosovskim institucijama.
Jedan od najupečatljivijih odgovora glasi: „Ne bismo se osećali bezbedno.“ U nastavku tog komentara izražen je strah da bi vozila mogla da budu iskorišćena za nasilni ulazak na sever.
Za deo ovih komentatora most ima i širi politički i simbolički značaj. Njegovo otvaranje ne vide samo kao saobraćajnu meru, već kao još jedan korak ka uklanjanju razlike između severnog i južnog dela grada.
Tako se u komentarima zapravo sudaraju dva gotovo suprotna značenja istog objekta: za jedne je zatvoren most simbol podele koju treba ukloniti, ili „podsećanje na Srbiju“, za druge njegova zatvorenost ostaje makar simbolična bezbednosna barijera.
Rasprava se pritom vrlo brzo udaljavala od samog saobraćaja. U odgovorima na komentare spominjani su Kurti, Beograd, Vučić, Srpska lista, status Kosova, rat, ranija stradanja, istorija i identitetska pitanja, a bilo je i međusobnih uvreda i etničkih optužbi.
Zanimljiv je i raskorak između glasanja i javnog komentarisanja. Dok je na Fejsbuk storiju čak 81 odsto učesnika glasalo protiv otvaranja, među javnim komentarima mnogo su vidljiviji i glasovi za otvaranje, a među njima dominiraju čitaoci koji pišu albanskim jezikom, ili čiji profili sadrže albanske simbole.
Pre dve godine: Stavovi isti kod građana, ne i kod međunarodne zajednice
Pre gotovo tačno dve godine, 15. avgusta 2024, KoSSev je građane Severne Mitrovice pitao gotovo isto pitanje.
Tada je kontekst bio znatno drugačiji. Kosovske vlasti su intenzivno najavljivale otvaranje mosta, ali su se zemlje Kvinte, Evropska unija i KFOR tada usprotivili jednostranom potezu i insistirali na koordinaciji i rešavanju pitanja kroz briselski proces.
KFOR je tada upozoravao da će reagovati na svaki razvoj događaja koji može da ugrozi bezbednost, dok su SAD javno upozoravale da bi otvaranje u tom trenutku moglo da ugrozi i bezbednost američkih vojnika.
Na severu su se istovremeno održavali protesti protiv otvaranja, a grupa žena predala je KFOR-u peticiju sa više od 400 potpisa.
U takvom ambijentu, većina građana koji su pristali da govore za KoSSev vox pop protivila se otvaranju mosta, makar u tom trenutku. Govorili su da je pitanje ispolitizovano, da zbog tenzija „nije vreme“, kao i da iza saobraćajnog pitanja vide širi cilj povezivanja severnog i južnog dela grada.
I tadašnja KoSSev anketa na društvenim mrežama, sa gotovo hiljadu odgovora u roku od 24 sata, pokazala je ubedljivu većinu protiv otvaranja.
Dve godine kasnije međunarodni kontekst je znatno promenjen: EU sada poručuje da su uslovi ispunjeni, a KFOR postepeno menja svoje stalno prisustvo na mostu. Međutim, među učesnicima KoSSev ankete odgovor se suštinski nije promenio – velika većina i dalje kaže „ne“ otvaranju glavnog mosta za vozila.
