Advokat Arijanit Koci, koji je poslednjih godina uključen u odbranu više Albanaca sa Kosova uhapšenih u Srbiji, tvrdi da su srpske vlasti počele da vrše „ozbiljan pritisak“ i na njega i da je tri puta zaustavljan čak i dok je putovao diplomatskim vozilom sa šefom Kancelarije Kosova u Beogradu. Istovremeno kritikuje kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova, kojem je, kako kaže, ponudio besplatnu pomoć za pravnu zaštitu uhapšenih, ali je naišao na „nemar i nedostatak interesovanja“. Koci iznosi i ocenu da Srbija hapšenjima reaguje kada se na Kosovu otkriju masovne grobnice ili novi dokazi o zločinima srpskih snaga, pokušavajući, kako tvrdi, da stvori narativ da su „zločine činile obe strane“.
Koci se sinoć opširno oglasio povodom hapšenja građana Kosova u Srbiji, navodeći da se dugo uzdržavao od javnog istupanja, ali da sada smatra da mora da govori.
On je prethodno bio uključen u više slučajeva Albanaca sa Kosova koje su srpske vlasti hapsile ili zadržavale, uključujući predmete u kojima su osumnjičeni za ratne zločine.
KoSSev je u julu izvestio i da je preuzeo slučaj Avdija Memčaja, Albanca sa Kosova koji se, prema Kocijevim navodima, nalazi u pritvoru u Srbiji od 20. maja zbog sumnje za izazivanje mržnje putem društvenih mreža.
Ranije je bio uključen i u slučaj bivšeg pripadnika OVK Mithata Ljožanija, čije je puštanje iz pritvora u Beogradu Koci objavio krajem aprila.
„Tri puta sam zaustavljen“
Koci sada tvrdi da se odnos srpskih vlasti prema njegovom angažovanju promenio.
„Srpske vlasti počele su da me ometaju i vrše ozbiljan pritisak na mene. Tri puta sam zaustavljan čak i dok sam putovao diplomatskim vozilom, u prisustvu šefa Kancelarije Kosova u Beogradu“, naveo je.
„Smeta im moj angažman. Ne plašim se. Ali u ovim okolnostima taj angažman mora da bude koordinisan sa državom“, dodao je, misleći na kosovske vlasti.
Koci nije naveo kada i gde su se dogodila ova tri zaustavljanja, niti detalje postupanja srpskih vlasti prema njemu.
Povezuje hapšenja sa istragama ratnih zločina na Kosovu
Koci je izneo i ocenu da postoji obrazac između istraga ratnih zločina na Kosovu i hapšenja kosovskih građana u Srbiji.
Kaže da je, prateći ove slučajeve tokom godina i učestvujući u odbrani više uhapšenih, stekao utisak da Srbija reaguje hapšenjima kada se na Kosovu otkrije masovna grobnica ili pojave novi dokazi o zločinima srpskih snaga.
Prema njegovom tumačenju, time se pokušava stvoriti narativ da su „zločine činile obe strane“.
Koci za ovu tvrdnju u objavi nije izneo konkretne dokaze koji bi potvrđivali uzročno-posledičnu vezu između tih događaja.
Njegova izjava dolazi u vreme intenzivnih istražnih aktivnosti u Zubinom Potoku, gde su tokom proteklih nedelja vrše, i dalje – vrše ekshumacije na više lokacija, ali i nakon novih slučajeva hapšenja i zadržavanja kosovskih građana u Srbiji.
Ministarstvu u Prištini ponudio besplatnu pomoć, tvrdi da je naišao na „nemar“
Koci navodi da kao advokat sa Kosova ne može da obavlja advokatsku delatnost u Srbiji, ali da može da učestvuje u koordinaciji odbrane.
„Mogu da koordiniram odbranu, savetujem tamošnje advokate i pomažem dokazima i argumentima. Veoma dobro poznajem kontekst i okolnosti rata“, naveo je.
Tvrdi i da su u mnogim slučajevima u kojima je bio uključen uhapšeni kasnije pušteni.
Zbog povećanog broja hapšenja i problema koje, kako tvrdi, sada i sam ima sa srpskim vlastima, obratio se kosovskom Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore.
„Ministarstvu spoljnih poslova i dijaspore ponudio sam besplatne usluge i konkretne predloge za pravnu zaštitu“, naveo je Koci.
Međutim, tvrdi da je umesto koordinacije naišao na „nemar, nedostatak interesovanja i prebacivanje odgovornosti“.
Navodi i da su pojedini njegovi predlozi neformalno odbijeni kao pravno neutemeljeni, i to, prema njegovim rečima, od osoba koje nisu pravnici.
Kritike i zbog odnosa prema porodicama
Koci kritikuje kosovske institucije i zbog odnosa prema porodicama uhapšenih.
Prema njegovim tvrdnjama, porodice neretko moraju više puta da odlaze u Ministarstvo, dok se institucionalno interesovanje povećava tek nakon njihovog obraćanja medijima.
Smatra da bi ministar u Prištini trebalo lično da prima porodice, sasluša njihove probleme i informiše ih o tome šta institucije preduzimaju.
Istovremeno je izdvojio šefa Kancelarije Kosova u Beogradu Jetiša Jašarija, za kojeg kaže da „radi veliki posao sa ograničenim mogućnostima“.
Koci tvrdi da Jašari u Kancelariji radi sam, iako sporazum predviđa dvojicu diplomata, kao i da službeno vozilo ima oko 700.000 pređenih kilometara.
„Ovo je jedna od naših najtežih i najvažnijih diplomatskih tačaka. Zato se takvo zanemarivanje te kancelarije ne sme događati“, poručio je.
Poslednji slučajevi
Kocijeva kritika dolazi nakon više slučajeva hapšenja kosovskih građana u Srbiji.
Kosovsko Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore poslednje se javno oglasilo povodom slučaja Dukađina Mažunija (Dukagjin Maxhuni), kojem je u Beogradu određen pritvor do 30 dana zbog sumnji za ratne zločine iz 1999. godine.
Ministarstvo je tada saopštilo da je preko Kancelarije za vezu Kosova u Srbiji obavestilo Delegaciju Evropske unije u Srbiji i poslalo verbalnu notu diplomatskim misijama zemalja Kvinte, tražeći angažovanje međunarodnih partnera u zaštiti njegovih prava i bezbednosti.
Koci, međutim, smatra da institucionalni odgovor mora da bude sistematičniji i snažniji.
Posebno je kritikovao i ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivicu Dačića zbog javnog iznošenja tvrdnji o uhapšenima pre sudskih odluka, ocenjujući da se time narušava pretpostavka nevinosti i vrši pritisak na pravosuđe.
„Ako oni reaguju, moramo da reagujemo i mi“, poručio je Koci.
„Cela ova situacija veća je od sudbine jednog uhapšenog građanina“, zaključio je.
Koci je i ranije bio uključen u odbranu Albanaca sa Kosova uhapšenih u Srbiji. Među njima je Mithat Ložani, uhapšen početkom februara i pušten krajem aprila, posle gotovo tri meseca pritvora. Povodom njegovog slučaja, EU je tada za KoSSev ocenila da je Srbija prekršila obaveze iz Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine, navodeći da Beograd ne bi trebalo da istražuje i procesuira navodne ratne zločine počinjene na Kosovu bez zahteva kosovskih vlasti. Koci je potom preuzeo i slučaj Avdija Memčaja, uhapšenog 20. maja na Merdaru, dok su tokom leta usledila nova hapšenja zbog sumnji za ratne zločine. U međuvremenu bilo je i više drugih hapšenja, kao i poslednje prošle nedelje Dukađina Mađunija iz sela Bec kod Đakovice, kojeg srpske vlasti sada terete za ratne zločine.
