Jedna od prvih zvaničnih reakcija iz Prištine na najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti promene toka Ibra stigla je kasno sinoć od vršiteljke dužnosti ministarke životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Fitore Pacoli.
Ona je Vučićeve izjave ocenila kao „duboko zabrinjavajuće i neprihvatljive“, poručujući da se vodni resursi ne mogu koristiti kao „instrument pretnje, pritiska ili destabilizacije“.
„Izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućnosti intervencije u vodnim resursima i infrastrukturi povezanoj sa sistemom Ibar-Lepenac duboko su zabrinjavajuće i neprihvatljive“, navela je Pacoli.
Ona se u reakciji pozvala na Helsinšku konvenciju, navodeći da države imaju obavezu da sarađuju u pravičnom i razumnom korišćenju prekograničnih voda, sprečavaju prekograničnu štetu i štite vodene ekosisteme.
„Vodni resursi ne mogu se koristiti kao instrument pretnje, pritiska ili destabilizacije prema drugoj državi“, poručila je.
Pacoli je dodala da će Kosovo „štititi svoje vodne resurse, kritičnu infrastrukturu i interese svojih građana, u skladu sa Ustavom, zakonima Republike Kosovo i principima međunarodnog prava“.
Njena reakcija usledila je nakon što je Vučić juče, govoreći o položaju Srba na Kosovu i mogućnostima Beograda da im pomogne, najavio da su već pozvani stručnjaci iz građevinskog i inženjerskog sektora kako bi se razmotrila mogućnost „promene vodotoka Ibra“.
„I uskoro, moram da vam najavim, mi smo već pozvali stručnjake koji se bave time, to je – građevinski sektor, inženjeri, svi ostali… Kad već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo, imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju“, kazao je Vučić.
Najavi je prethodila njegova ocena da rat sa NATO-om nije opcija za Srbiju.
Vučićeva izjava otvorila je i pitanje međunarodnopravnog režima Ibra kao prekograničnog vodotoka, odnosno mogućnosti jednostranih intervencija koje bi mogle da utiču na količinu ili tok vode nizvodno.
Ibar je od posebnog značaja za sistem Ibar-Lepenac i jezero Gazivode, odakle se vodom snabdeva značajan deo Kosova, dok sistem ima važnu ulogu i u proizvodnji električne energije, industriji i navodnjavanju.
Reakcija Pacoli dolazi i u trenutku pojačanih tenzija upravo oko vodnih resursa i sistema Ibar-Lepenac, nakon višenedeljnih akcija rušenja objekata na obalama Gazivoda. Te akcije izazvale su nezadovoljstvo lokalnih Srba i reakcije Beograda, ali i Evropske unije, koja je u julu zatražila hitnu obustavu rušenja.
Vučić je upravo u kontekstu položaja Srba na Kosovu i poteza prištinskih vlasti juče izneo najavu o mogućoj promeni toka Ibra, dok Pacoli sada odgovara da će Priština svoje vodne resurse i kritičnu infrastrukturu štititi pozivajući se i na „međunarodno pravo“.
Šta međunarodno pravo kaže o mogućem skretanju Ibra?
Ibar nije vodotok ograničen na jednu teritoriju: izvire u Crnoj Gori, protiče kroz Kosovo i jezero Gazivode, a potom ulazi u centralnu Srbiju.
Srbija i Crna Gora su ugovorne strane UNECE Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova, koja države obavezuje da sprečavaju značajne negativne prekogranične posledice, vode koriste na pravičan i razuman način i međusobno sarađuju.
Status Kosova komplikuje pitanje formalnih međudržavnih procedura – Srbija ga ne priznaje, dok ga Crna Gora priznaje. Međutim, to ne menja geografsku činjenicu da Ibar prelazi više teritorija, dok su Srbija i Crna Gora kao ugovorne strane UNECE Konvencije vezane obavezama koje iz nje proizlaze.
Zato bi pravna ocena eventualnog „skretanja Ibra“ zavisila pre svega od toga gde bi zahvat bio izveden, koliko bi promenio protok i kakve bi posledice proizveo nizvodno, a Vučić te detalje juče nije izneo.
