„Ta mržnja sada je usmerena protiv sopstvenog naroda, protiv onih koji drugačije misle“, upozorio je predsednik ANEM-a Veran Matić, ocenjujući da govor mržnje u Srbiji danas „dolazi direktno iz vrha vlasti“, te da se društvo suočava sa atmosferom straha, targetiranja i nasilja, dok kao jedini odgovor vidi „ljubav, empatiju i solidarnost“ koje su, prema njegovim rečima, pokazali studentski protesti.
Predsednik ANEM-a i dugogodišnji novinar Veran Matić ocenio je da je govor mržnje na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije sistemski građen još od kraja osamdesetih godina, te da danas dolazi direktno „iz vrha vlasti“, upozoravajući da društvo tone u „mrak koji Evropa više ne poznaje“.
Matić je, govoreći o korenima govora mržnje, naveo da su negativni stereotipi i netrpeljivosti među narodima i političkim grupama postojali i ranije, ali da je njihova eskalacija počela sa razvojem totalitarne politike u Srbiji krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.
„Govor mržnje je produkt mržnje koja je proizvođena na našim prostorima naročito intenzivno krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Eskalacija mržnje počinje sa razvojem totalitarne politike u Srbiji, zasnovane, s jedne strane, na priči o ugroženosti sopstvenog naroda, a sa druge na stvaranju mržnje prema drugima“, rekao je Matić.
Prema njegovim rečima, upravo su mediji tokom devedesetih postali sredstvo za širenje takvog narativa.
„Kroz govor mržnje je to multiplikovano kroz medije koji su tada funkcionalizovani. Tako su počeli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije“, naveo je on.
Matić je podsetio da su ratovi devedesetih bili praćeni „užasavajućim zločinima“, posebno nad civilima, ženama i decom, ocenjujući da je govor mržnje bio „veliki generator brutalnosti“.
„Nekoliko godina je govor mržnje i laži, koja uz to ide, generisao te užasavajuće zločine“, kazao je.
Dodao je da nakon ratova nije postojala stvarna spremnost društva za suočavanje sa prošlošću, niti su uspostavljeni ozbiljni mehanizmi za sankcionisanje govora mržnje.
„Nije bilo apsolutne zainteresovanosti za ozbiljno suočavanje sa prošlošću, niti za stvaranje zakonskih i drugih mehanizama da govor mržnje bude sankcionisan“, rekao je Matić.
On smatra da se govor mržnje vremenom samo „selio iz teme u temu“.
„Kada je zabranjeno da se o Albancima govori kao o Šiptarima ili o Hrvatima kao o ustašama, mržnja je pronašla novu metu. Tako su stradali homoseksualci, a Prajd 2001. godine bio je užasavajuće krvav“, podsetio je.
Matić ocenjuje da se društvo danas suočava sa posledicama svih „izgubljenih ratova“, te da je mržnja sada usmerena prema sopstvenom narodu i političkim neistomišljenicima.
„Mi danas imamo rat koji se vratio tamo gde je počeo – u Srbiju. Ta mržnja je sada usmerena protiv svog naroda, protiv onih koji nisu deo vladajuće političke strukture, protiv onih koji drugačije misle“, rekao je.
Posebno je upozorio na, kako kaže, povezanost politike, nasilja i kriminalnih struktura.
„Da bi ta mržnja bila efikasna, angažovani su kriminalci, angažovane su ubice, i sada taj najgori deo društva radi na produžavanju političkog života ove vlasti“, naveo je Matić.
Dodao je da su u takvu atmosferu uključeni različiti segmenti društva, uključujući i deo Srpske pravoslavne crkve, što smatra posebno opasnim zbog multireligijskog karaktera regiona.
„Najdrastičnije u ovom trenutku jeste to što je ta mržnja komandovana iz vrha vlasti, direktno od predsednika Aleksandra Vučića, njegovih ‘klonova’, Ane Brnabić, ministara i poslanika vladajuće stranke. Najveća količina mržnje danas dolazi upravo iz parlamenta“, ocenio je.
Govoreći o aktuelnoj društvenoj atmosferi, Matić je rekao da građani danas žive sa osećajem straha i mogućnosti da budu napadnuti zbog političkog targetiranja.
„Kada imate strah da ćete biti napadnuti jer ste targetirani upravo odatle, onda je to zastrašujući podatak. Svet sada počinje da sagledava realnost i brutalnost tog režima“, rekao je.
Kao suprotnost takvoj atmosferi, Matić vidi studentske proteste i vrednosti koje oni promovišu.
„Najsubverzivniji deo, onaj kojeg se ovaj režim najviše plaši, upravo su ljubav, empatija i solidarnost koje su emitovane tokom studentskih protesta u proteklih godinu i po dana“, kazao je.
Prema njegovim rečima, zagovornici mržnje „ne znaju kako da se bore protiv toga osim ogoljenim nasiljem“.
„Nadam se da ćemo svi zajedno naći način da se tome suprotstavimo i zaštitimo živote svih koji su mete i ugroženi, i da će pobediti ljubav, solidarnost, empatija i mladost“, rekao je Matić.
On je posebno naglasio značaj uloge novinara u takvoj društvenoj atmosferi.
„Posebno je važna novinarska misija i hipersenzibilnost na govor mržnje. On mora uvek biti obeležen i kritikovan kako ne bi bio normalizovan, kao što danas izgleda da jeste“, zaključio je Veran Matić.
