Urednik Radio Goraždevca upozorava na duboku polarizaciju društva, urušavanje medijskih standarda i generacije koje odrastaju u atmosferi radikalizacije.
„Nažalost, pravog razgovora je sve manje i to je možda jedan od glavnih uzroka govora mržnje.“
Ovako stanje u društvu danas vidi urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević, govoreći u podkastu KoSSeva o medijima, propagandi, društvenim mrežama i sve izraženijoj atmosferi netrpeljivosti na Kosovu i u Srbiji.
Kako ocenjuje, nestali su dijalog, razumevanje i spremnost da se čuje druga strana.
„Nema dijaloga, nema razgovora i što je najvažnije – nema razumevanja. Fokus je na jednom subjektu, bez sagledavanja pozicije i drugih“, kaže Dimitrijević.
Govoreći o današnjoj percepciji medija, upozorava da publika sve češće reaguje sa unapred formiranim nepoverenjem.
„Društvene mreže su generator govora mržnje“
Dimitrijević smatra da je veliki deo problema nastao sa dominacijom društvenih mreža, koje su, kako kaže, potisnule profesionalne standarde i odgovornost.
„Sve je manje ljudi koji prave razliku između društvenih mreža i medija, odnosno stranica bez impresuma i ozbiljnih redakcija. Ja društvene mreže ne smatram medijima.“
Prema njegovim rečima, logika klikova i zarade postala je važnija od odgovornosti.
„Cilj je marketing i zarada kroz broj klikova. Nema odgovornosti, pojavljuju se komentari i tako dolazi do govora mržnje.“
Dodaje da su društvene mreže postale glavni generator netrpeljivosti, ali da odgovornost više ne izbegavaju ni pojedini mediji.
„Društvene mreže su generator govora mržnje koje posle koriste i mediji. Imamo brojne kampanje koje šire govor mržnje iz Prištine i iz Beograda.“
Posebno upozorava na sadržaje koji imaju elemente otvorenog targetiranja.
„Sve što nije uz vlast – proglašava se izdajom“
Dimitrijević vidi ozbiljne sličnosti između političko-medijske klime u Srbiji i na Kosovu.
Za Srbiju kaže da se od dolaska Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka na vlast 2012. godine sistematski gradila atmosfera u kojoj su tabloidi postali glavni nosioci propagande.
„Sve što je bilo protiv vlasti bilo je izdajničko ili otpad društva. Za sve su bili krivi ili Hrvati ili Albanci.“
Sličan obrazac, smatra, danas postoji i na Kosovu.
„Na Kosovu imamo političku klimu u kojoj se sve što nije Samoopredeljenje i njihov narativ proglašava izdajom nacije.“
Ukazuje i na opasan trend komentarisanja sudskih odluka od strane političara, kao i na medijske sadržaje bez provere činjenica, naročito kada se izveštava o srpskoj zajednici i osetljivim temama.
„I Srbija i Kosovo jure unutrašnjeg neprijatelja“
Dimitrijević ocenjuje da i Beograd i Priština koriste isti mehanizam – proizvodnju „unutrašnjeg neprijatelja“ kroz medijske kampanje i govor mržnje.
Kao primer navodi nedavne medijske napise o navodnim „džakovima para iz Srbije“ namenjenim albanskim novinarima.
„To je samo otvorilo kapiju aktivistima Samoopredeljenja da mogu da targetiraju novinare kako njima odgovara.“
Prema njegovim rečima, profesionalno novinarstvo danas je u najtežoj poziciji do sada.
„Nikada mediji koji žele pristojno da rade nisu bili u goroj situaciji.“
Istovremeno, primećuje da vlasti i u Srbiji i na Kosovu favorizuju podobne medije.
„Sejanje govora mržnje uvod je u sukobe“
Dimitrijević upozorava da posledice dugotrajnog širenja netrpeljivosti već postaju vidljive, posebno među mladima.
„Obrazuju se nove generacije koje nisu bile deo ratova, ali su radikalizovane kao da očekuju novi rat.“
Kako kaže, to je direktna posledica medijskog sadržaja i društvenih mreža koje podstiču emocije, bes i neprijateljstvo.
„Ljudi danas traže sadržaj koji budi jaka osećanja, a ne onaj koji tera na razmišljanje.“
Dodaje da je posebno opasno što se izgubio osećaj za kritičko promišljanje i samokritiku.
„Bez promene sistema nema ni kraja govora mržnje“
Iako se govor mržnje često posmatra kao problem pojedinaca ili društvenih mreža, Dimitrijević smatra da je njegov koren mnogo dublji – u političkom sistemu i nekažnjivosti.
„Sejanje govora mržnje nije samo propaganda. To je uvod u sukobe i to je ono čega se plašim.“
Dodaje da bez ozbiljnih institucionalnih promena nema ni stvarnog suzbijanja mržnje u javnom prostoru.
„Bez uređivanja sistema i odgovornosti ne možemo da govorimo o tome da će govor mržnje stati.“
Na kraju upozorava da je istina danas često ostavljena „gerilcima“, dok velike medijske kuće sve češće promovišu podobno novinarstvo.
