Opština Obilić naložila je pre oko dve nedelje srpskim porodicama u ovom mestu da napuste dve stambene zgrade za koje tvrdi da su u vlasništvu lokalne samouprave. U pitanju su ukupno četiri porodice – po dve u svakoj zgradi. Rok za iseljenje istekao je 18. maja 2026. godine.
U zahtevu koji je stanarima uputio predsednik Opštine Obilić Halil Tači navodi se da se “objekat u ulici „30. mart“, koji je u vlasništvu Opštine Obilić, trenutno koristi bez pravnog osnova od strane nekoliko građana”.
„Uzimajući u obzir da je zimski period prošao i da objekat nije u vašem vlasništvu, zahtevamo da se objekat u ulici “30. mart”, vlasništvo Opštine Obilić, oslobodi najkasnije do dana 18.05.2026. godine. U slučaju da navedeni objekat ne bude oslobođen u navedenom roku, Opština Obilić biće prinuđena da preduzme druge zakonom predviđene mere“, navodi se u zahtevu.
Jasmina Radanović, koja sa tročlanom porodicom živi u jednoj od tih zgrada, kaže za Medija centar Čaglavica da se u stanu nalazi još od 1996. godine i tvrdi da porodica poseduje urednu dokumentaciju za korišćenje stana.
„Imamo urednu dokumentaciju. Nad nama se sprovodi neviđena tortura. Mi smo poslednji preostali srpski živalj u gradu Obiliću. Bili smo i žrtve martovskog pogroma, kada je zgrada bila zapaljena. Tada smo dobili kontejnere dok se zgrada renovirala i potom smo se vratili. Renoviranje je finansirala Vlada Kosova. Ne mogu jedni da priznaju naše pravo, a drugi da jednim aktom ponište 30 godina našeg kontinuiranog života ovde“, kaže Radanović.
Prema njenim rečima, predstavnici Opštine Obilić još u januaru su usmeno tražili od stanara da napuste zgrade, dok je pisani zahtev uručen 7. maja.
„U ponedeljak, kada je istekao rok, došli su iz Opštine i hteli da uđu u zgradu. Međutim, mi zaključavamo zgradu iz bezbednosnih razloga i jedan od službenika je na silu ušao, ali je potom izašao. Ponovo su nam rekli da napustimo zgradu. Juče su takođe dolazili i tražili da uklonimo kamion koji se nalazi ispred naše zgrade. Očekujem da danas ponovo dođu“, navodi ona.
Prema njenim rečima, u njihovoj zgradi trenutno žive samo njena porodica i jedna starija žena, iako zgrada ima ukupno 24 stana.
„Ostali stanovi su prazni, ali ima ljudi koji dolaze povremeno“, dodaje ona.
Radanović smatra da je čitav slučaj povezan sa predizbornom kampanjom.
„Imali su predizborno obećanje da će to osloboditi od srpskih uzurpatora iz Hrvatske. Preko nekih ljudi proverila sam da se parcela na kojoj je zgrada vodi na KEK. Znam da je KEK imao sporazum sa Opštinom. Čula sam na Odboru za bezbednost zajednica da je tadašnji predsednik rekao da je KEK dao saglasnost opštini za korišćenje tog zemljišta, ali se u knjigama parcela i dalje vodi na KEK“, tvrdi ona.
Jasmina Radanović navodi da je o ovom slučaju obavestila brojne domaće i međunarodne institucije, među kojima su UNMIK, EULEKS, KFOR, Ombudsman, kao i Ministarstvo za zajednice i povratak.
