O ozbiljnosti situacije u kojoj se, nakon gašenja ili izmeštanja brojnih institucija sistema Republike Srbije koje su funkcionisale na Kosovu, našao i Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Severnoj Mitrovici, govorila je u podkastu Medija centra Senka Kostić, docentkinja na Katedri za psihologiju ovog univerziteta.
„Jesmo na izdisaju, ali i dalje dišemo po srpskom sistemu i dok god dišemo biće prostora za borbu, jer je pitanje obrazovanja na ovim prostorima ono što daje neku sigurnost, perspektivu i jeste pitanje budućnosti za našu decu. To je borba koja nam predstoji u narednom periodu, kako ćemo ga zadržati u okvirima Republike Srbije i kako da studenti imaju sigurnost da vredi studirati na našim fakultetima“, ističe Kostić.
Tišinu iz Beograda povodom pitanja budućnosti Univerziteta, Kostićeva vidi kao prećutno prihvatanje procesa i prebacivanje odgovornosti na građane.
„Navikli smo da predsednik (Srbije) ima neku reakciju, svi znamo u njegovu korist, ali poznato nam je da na tim medijskim servisima postoji ono „najteži dani za Srbe na Kosovu“, „mi smo ugroženi“, „imamo problem“. Toga sada nema. Izostaje bilo kakva reakcija, dešava se prećutno, tiho prihvatanje, spiranje odgovornosti, prebacivanje loptice u naše dvorište kroz proširene njihove ruke političkog delovanja“.
Senka Kostić jedna je od oko 10 profesorki i profesora koj su odbili da dostave dokumenta koja su im tražena od Univerziteta, zarad dobijanja boravišne dozvole. Ona svoju odluku o tome da ih ne dostavi obrazlaže svojim nepoverenjem u proces koji nimalo nije transparentan i jasan.
„Da se razumemo to nije boravišna dozvola, nego neki mutant radne dozvole, za koji ne znamo i na osnovu čega dobijamo, da li je to neki usmeni dogovor, da li su ispoštovane procedure tog dogovora. Jer ako se malo porazmisli kako su stvari funkcionisale ovde godinama unazad, dakle vodi ka tihoj integraciji obrazovanja. I osećaj je da ćemo mi koji smo prvi otišli i predali ta dokumenta, koji bi trebalo i da se pobunimo, da ćemo mi sutra biti krivi. I tačno mogu već da zamislim rečenicu „pa nisu se bunili, svi su predali, ja sam im omogućio“.
Za odluku koju je donela svesno očekuje i otkaz sa fakulteta. To je, kako navodi, cena koju je spremna da plati zarad istrajnosti u svojim statvovima da je zahtev netransparentan i sumnjiv.
„Pritisak je te užurbane procedure i nije nam jasno zašto se žuri, zašto se ne da prostora za procesuiranje, zašto nema razgovora unutar fakulteta niti na izbornom, nizi na nastavno-naučnom veću. Ne postoji ništa transparentno, ne postoji zvanična odlukaniti prostora za razmenu mišljenja, mi smo akademski građani prvenstveno. Guramo se u jedan proces užurbano, bez transparentnosti u šta nas uvlače“.
Na pitanja o pravnom statusu Univerziteta u Severnoj Mitrovici stigli su odgovori iz Vlade Srbije, Ministarstva prosvete i Kancelarije za Kosovo i Metohiju da nisu nadležni, navodi Kostić.
„Dobili su odgovore naših institucija da oni ne raspolažu nikakvim dokumentima o pravnom statusu Univerzitzeta u Prištini. Da se razumemo verovatno su nam informacije sakrili, ali to je dovoljno da osećate nelagodnost. Funkcionišemo u stanju neizvesnossti, gde stalno čuješ novu glasinu, a svaka je gora od one prethodne. To je taj informacioni vakum koji je najveća pretnja.“
Među tim glasinama, kako dalje navodi, bilo je onih koje su objašnjavale da će Univerzitet biti integrisan po Ahtisarijevom planu i da je dodatak da će gradonačelnici, navodno, birati rektore i uprave fakulteta.
„To toliko strašno zvuči iz ugla jednog akademca za ideju Univerziteta koji treba da ima svoju autonomiju. Dakle vi ste i ovako zavisni od političkih dešavanja, zamislite da ste još zavisniji da vam neko direktno delegira upravu, taj scenario je jako opasan“.
Prema njenim rečima u situaciji kada nema informacija, teško je razmišljati o eventualnim rešenjima, ipak dijalog uvek ostaje kao prva opcija.
„Ja bih volela da za promenu saznamo zbog čega je tolika ugroženost da na jednoj teritoriji imate paralelnu instituciju koja je obrazovanje. Mogu da razumem iz ugla Prištine da ih ugrožava paralelno sudstvo, policija, ali zašto je tolika ugroženost od obrazovanja. I da li postoji mogućnost da se nađe legalizacija te institucije koja ostaje u sistemu Republike Srbije. I skroz mi je u redu da o tome razgovaramo i da vodimo dijalog“.
Prema njenim rečima, Srbi sa Kosova su veoma slabo, ili gotovo uopšte nisu organizovani kada je reč o suprotstavljanju odlukama koje negativno utiču na njihov svakodnevni život i opstanak. Kostićeva to objašnjava nedostatkom onih koji bi takav bunt pokrenuli i artikulisali.
