Danas je u Prištini održana regionalna konferencija povodom Dana sećanja na žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba na Kosovu. Glavna tema bila je pristup pravdi za žrtve, uključujući odgovornost i pravo na odštetu. Na skupu su govorili preživeli, predstavnici institucija i eskeprti, sa ciljem podizanja svesti i podrške žrtvama.
Jedna od žrtava seksualnog nasilja tokom sukoba na Kosovu, Vasfije Krasnići Gudman, poručila je će njen duh imati mir tek kada pravda bude zadovoljena.
“Imala sam samo 17 godina kada sam tražila pravdu i nikada nisam stala. Godine 2013. meni je pravda bila uskraćena i od međunarodnih institucija i od naše države. Ali kada sam počela javno da govorim 2018. godine, počela je promena. I ono što znači mala promena za nekoga, za druge pravi veliku razliku. Od tada imamo četiri slučaja koji su osuđeni, što ranije nije postojalo ni od strane naše države ni međunarodnih institucija. Zato sam ponosna na promene koje se dešavaju u našoj zemlji. Pozivam vas da izađete javno i tražite pravdu… Moj duh će imati mir kada pravda bude zadovoljena, ne samo za moj slučaj, već i za 20 hiljada drugih žrtava“, rekla je ona.
Izvršna direktorka Kancelarije za zaštitu i pomoć žrtvama, Feride Rušiti, naglasila je značaj sećanja na žrtve rata i podrške preživelima seksualnog nasilja, ističući važnost zajedničkog delovanja i pravde.
„Danas smo se okupili 14. aprila, na Memorijalni dan žrtava rata, i odajemo počast svim ženama, devojkama, muškarcima i dečacima koji su preživeli ovaj zločin tokom ratnih okolnosti, kao i onima koji više nisu sa nama. Odajemo počast hrabrosti Vasfije Krasnići Gudman, mlade devojke koja je nepravedno preživela ovaj zločin, sećamo se njenog poziva da ovaj dan bude memorijalni dan za preživele seksualnog nasilja tokom rata i poštujemo sve te glasove, žene i muškarce koji u tišini traže izlečenje i pravdu, jer naš kolektivni zahtev ne može postojati bez njihovog kolektivnog glasa… Ova regionalna konferencija ima za cilj unapređenje pristupa pravdi za preživele seksualnog nasilja tokom rata. Pravda se ne završava samo krivičnom odgovornošću, već i vraćanjem dostojanstva, priznavanjem onoga što se dogodilo i kompenzacijom pretrpljene štete u ratnim okolnostima”, navela je Rušiti.
Potpredsednik Skupštine Kosova Ardijan Gola, govorio je o izazovima u postizanju pravde za ratne zločine i jazu koji i dalje postoji između priznavanja zločina i njegovog sudskog procesuiranja.
“„Ovaj deo naše istorije je dokumentovan, ispričan i urezan u sećanje preživelih i u svest svih institucija koje su odlučile da ozbiljno preuzmu odgovornost za pravdu. Pitanje koje danas stoji pred nama jeste: ako se ovaj zločin dogodio, zašto, i pored toga što je priznat, dokumentovan i označen kao jedan od najtežih ratnih zločina, pravda i dalje ostaje nedostižna za mnoge koji su to preživeli?“, rekao je Gola.
Na skupu je govorila I ministarka pravde, Donika Gervala Švarc.
„Priznavanje istine o ratu na Kosovu ponekad i dalje predstavlja izazov u našem društvu. Postoje velike istine, ali neke male istine zaboravljamo. Zaboravljamo činjenicu da je seksualno nasilje kao oružje rata protiv žena, devojaka, dece i muškaraca bilo instrument čiji je cilj bio da slomi duh našeg naroda. Svaka žena, devojka, dete ili muškarac koji je bio žrtva seksualnog nasilja 1998–1999. godine, bio je jednostavno slučajna žrtva koja se zatekla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme“, rekla je Gervala Švarc.
Konferenciju je organizovao Kosovski rehabilitacioni centar za žrtve seksualnog nasilja, uz podršku evropske unije, sa ciljem unapređenja pristupa pravdi za žrtve ratnog seksualnog nasilja, kroz jačanje krivične odgovornosti i prava na odštetu.
