Oko 75 odsto žrtava porodičnog nasilja tokom prošle godine bile su žene, pokazuje istraživanje GLPS-a. Na osnovu podataka koje je ova organizacija pribavila od policije, tužilaštva i sudova, velika većina osumnjičenih su muškarci. Tačno 2.836 osoba bilo je meta porodičnog nasilja tokom prošle godine, pokazuje istraživanje Grupe za pravna i politička istraživanja (GLPS), prema kojem je 75 odsto žrtava bilo žena.
Istraživanje se zasniva na radu sudstva, tužilaštva i policije.
Rukovodilac projekta, Ljiridon Saljihi (Liridon Salihi), koji je predstavio nalaze u utorak, rekao je da je velika većina osumnjičenih za vršenje nasilja muškarci.
„Priština prednjači kao region sa najvećim brojem slučajeva, sa 960 prijavljenih, dok na osnovu incidencije na 10.000 stanovnika prednjači region Severne Mitrovice sa oko 25 slučajeva na 10.000 stanovnika. Prema podacima koje je Policija Kosova prijavila, imamo 2.998 osumnjičenih, od kojih je 84% muškaraca, a 16% žena. Od ukupnog broja osumnjičenih, 1.081 osoba je uhapšena zbog porodičnog nasilja, od čega je 92% muškaraca, a 8% žena“, rekao je Saljihi.
Saljihi je naglasio da ostaje izazov veliki broj odloženih ili otkazanih ročišta, kao i kaznena politika.
Predstavnici policije i tužilaštva takođe su govorili o pristupu slučajevima porodičnog nasilja.
Luljeta Ljimani (Luljeta Limani), direktorka Direkcije za istragu i prevenciju porodičnog nasilja u Policiji Kosova, rekla je da je ova institucija ključna, jer je prva koja dolazi u kontakt sa žrtvama.
„Kao institucija koja je prva u kontaktu sa žrtvama, policija ima ključnu ulogu u neposrednom reagovanju na slučajeve, ali i u stvaranju poverenja kod građana. Prioritet Policije Kosova je pružanje zaštite i sigurnosti žrtvama, profesionalna i nepristrasna istraga, kao i procena opasnosti za svaki slučaj“, rekla je Ljimani.
Tužiteljka u Kancelariji glavnog državnog tužioca, koja je istovremeno koordinatorka za slučajeve porodičnog nasilja, Laura Pulja (Laura Pula), rekla je da treba stvoriti siguran prostor u kojem će se žrtva osećati bezbedno da govori, kako bi se tragedije mogle sprečiti.
„Mi koji se bavimo ovim slučajevima smatramo da žrtva mora da se oseća sigurno da govori. Tek tada možemo reći da pravda počinje da funkcioniše. Ako institucije reaguju brzo, nasilje se sprečava, a ako društvo razume da se nasilje kažnjava bez izuzetaka, tada stvaramo pravu kulturu vladavine prava“, rekla je ona.
Na okruglom stolu na kojem su predstavljeni nalazi, učestvovali su i predstavnici drugih bezbednosnih i pravosudnih institucija.
Predstavnica Kancelarije Evropske unije u Kosovu, Ljumnije Azemi (Lumnije Azemi), tokom diskusije rekla je da iz izveštaja, pored negativnih aspekata, postoje i pozitivni.
„Upale su mi u oči dve potpuno suprotne stvari. Prva se odnosi na veliki broj slučajeva u Severnoj Mitrovici. Nisam to birala sa nekom pozadinom, ali mi je zapalo za oko jer je tamo bio najveći broj slučajeva. S druge strane, smanjenje vremena obrade slučajeva i smanjenje zaostataka u slučajevima. To je vrlo pozitivan aspekt koji ne treba stalno naglašavati samo negativne stvari, pošto svi znamo, već treba istaći i pozitivne. Za prvi slučaj, nažalost, napori i podaci iz izveštaja i iz pravne baze i institucija su sporiji, jer je to vrlo delikatna, veoma važna i ozbiljna tema i ne može se brzo promeniti“, rekla je Azemi.
Od 2010. godine do marta 2025, u Kosovu je ubijeno 59 žena.
