Specijalno tužilaštvo Kosova naložilo je Kosovskoj policiji da hitno prikupi relevantne dokaze u vezi sa Škeljzenom Gašijem, autorom sporne izložbe o masakrima tokom rata na Kosovu, koji se sumnjiči za podsticanje razdora i netrpeljivosti, narušavanje i izmenu istine o ratu na Kosovu 1998-1999 godine.
Aktivista civilnog društva Ron Đinovci, saradnik i prijatelj Gašija, izjavio je da policijska jedinica Direkcije za teška krivična dela vrši pretres Gašijevog stana i na Fejsbuku objavio nalog Tužilaštva.
„Na osnovu materijalnih dokaza i izveštaja objavljenih u medijima od strane oštećenih u masakru u Dubravi, kao i drugih masakara koji su se dogodili na Kosovu, kao i iz izveštaja građana koji su bili oštećeni i žrtve tih masakara, Specijalno tužilaštvo je pokrenulo krivični postupak protiv osumnjičenog Škeljzena Gašija koji se svojim javnim postupcima sumnjiči da je izazvao razdor i netrpeljivost među našim građanima, narušavajući i menjajući istinu o oslobodilačkom ratu na Kosovu, čime se smatra da je ispunio elemente krivičnog dela ‘Podsticanje razdora i netrpeljivosti’ iz člana 141 Krivičnog zakonika“, piše u nalogu tužilaštva које prenosi Đinovci.
Tužilaštvo je takođe zatražilo da se odmah obezbedi prisustvo osumnjičenog Gašija i navodi da će on biti saslušan u svojstvu osumnjičenog, da bi objasnio svoje postupke i poreklo informacija koje je objavio.
Izložba, koja je izazvala široko ogorčenje na Kosovu, a kojoj je Priština kao lokalna samouprava ukinula dozvolu za prikazivanje, ispostavilo se, finansirana je između ostalog i od Skupštine Kosova.
Tim povodom, danas je ispred Skupštine održan protest koji su organizovale organizacije proistekle iz rata na Kosovu.
Gaši je u subotu rekao da su se za podatke o masakrima oslanjali na listu ubijenih iz „Knjige sećanja Kosova“ Fonda za humanitarno pravo na Kosovu, organizacije koju vodi Nataša Kandić.
Međutim, Fond za humanitarno pravo je istog dana u reakciji naveo da podaci predstavljeni na izložbi u nekim slučajevima daju netačnu sliku zločina i da to nije pitanje tumačenja, već „elementarnog nedostatka znanja o međunarodnom humanitarnom pravu, činjenicama utvrđenim na sudu i načinu čitanja podataka“.
