Ko je kriv za još jedan izborni ciklus na Kosovu, ako ga i bude. Političke stranke i analitičari različito vide odgovornost za raspuštanje Skupštine i moguće vanredne izbore. Vljora Čitaku iz PDK optužuje Samoopredeljenje za „politički ego i ambiciju za potpunu kontrolu institucija“, dok savetnik premijera Kurtija, Jeton Zulfaj, tvrdi da je Samoopredeljenje poštovalo Ustav i procedure, a da je opozicija sama onemogućila izbor predsednika. Ljumir Abdidžiku iz LDK podržava dekret predsednice Osmani kao ustavno i odgovorno rešenje, dok publicista Veton Suroi upozorava da bi odluka mogla biti ishitrena dok Ustavni sud ne razjasni pravni okvir. Samoopredeljenje će podneti žalbu.
Kosovska predsednica Vjosa Osmani jutros je naložila raspuštanje skupštine, dan nakon isteka ustavnog roka za izbor novog kosovskog predsednika, i dan nakon dve propale sednice za ovaj izbor.
U ponoć je istekao ustavni rok da se odabere novi predsednik Kosova, a obe sednice juče propale su usled nedostatka kvoruma, odnosno jer je izostalo prisustvo opozicije u skupštinskoj sali. Ključni faktor za izbor predsednika jeste upravo kvorum. U sali, prema ustavu, mora biti 2/3 prisutnih, odnosno najmanje 80 poslanika.
Kandidati za funkciju predsednika bili su aktuelni ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca i poslanica Fatmire Kolčaku, oboje iz Samoopredeljenja. Opozicija, iako sa svojih 37 poslanika u skupštini, svog kandidata nije imala.
No za kandidate se juče nije ni glasalo, jer se na prvoj sednici, kako je to prethodno bilo i najavljeno, glasalo za ustavne amandmane koje je predložila odlazeća predsednica, Vjosa Osmani, preko kojih je zatražila izmene u načinu odabira predsednika, odnosno da njega biraju građani.
Iako je ovaj predlog prošao Komisiju za zakonodavstvo, o njemu poslanici nisu ni glasali, usled nedostatka kvoruma. Opozicija nije želela da prisustvuje glasanju.
Nakon dva sata održana je i druga sednica, koja je takođe propala na isti način, usled nedostatka kvoruma. Predsednica Skupštine podnela je sinoć zahtev Ustavnom sudu za privremenu meru za obustavu ustavnog roka.
Na ovaj način, Kosovo je još od ponoći praktično ušlo u fazu vanrednih izbora, što se potvrdilo i jutrošnjim dekretom Vjose Osmani, kojim je naložila da se skupština raspusti.
Sada se čekaju konsultacije sa liderima stranaka, oko datuma novih vanrednih parlamentarnih izbora, koji će biti treći za nešto više od godinu dana. LDK i PDK su već potvrdili dolazak na sastanak koji počinje u 13 časova.
Raspuštanje Skupštine i mogućnost vanrednih izbora izazvalo je reakciju političkih lidera i analitičara. Dok jedni krive Samoopredeljenje za paralizu institucija i „politički ego“, drugi ističu da je odluka predsednice Osmani ustavna i odgovorna, pojedini upozoravaju da je postupak ishitren i da je zapravo sve sada na Ustavnom sudu.
Prvi se oglasio lider LDK, Ljumir Abdidžiku, koji je podržao i pozdravio naredbu Osmani i poručio da:
„Politički neuspeh, zajedno sa opasnim tendencijama nametanja i improvizacije, ne može proizvesti ni veštačke političke debate niti proceduralna odlaganja koja bi Kosovo transformisala u zemlju bez normi i pravila“.
Sa druge strane, smatra da su se izbori mogli izbeći jer su bili – nepotrebni. Međutim:
„Nažalost, apetiti za jednopartijsko preuzimanje svih državnih pozicija sprečili su svaki eventualni kompromis. Sada odluka pripada građanima Republike Kosovo“.
Na Samoopredeljenje je prstom uperila i Vljora Čitaku iz PDK:
„Politički ego i neograničena ambicija za totalnu kontrolu institucija od strane Pokreta za ozbiljno vođenje svesti ponovo ostavljaju Kosovo bez institucija i guraju zemlju ka još jednom izbornom ciklusu“.
Kako je navela, adresa odgovornosti je kristalno jasna: odbijanje Pokreta za ozbiljno vođenje svesti da se složi i da vodi iskren politički dijalog.
„Danas, kada odu i odaju počast mestu gde počivaju naši heroji, trebalo bi da se stide. Dugo i teško se borilo da naši građani imaju pravo da biraju svoje predstavnike i žive slobodno. Ova sloboda i ova Republika ne smeju biti protraćene“, navela je Čitaku.
Sa druge strane, savetnik kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Jeton Zulfaj navodi da je Pokret Samoopredljenje u potpunosti poštovao Ustav.
„1. Odlučio se za dva kandidata za takmičenje. PDK i LDK zajedno imaju 37 poslanika, ali nisu predložili nijednog kandidata. 2. Pokrenuo je sednicu kako bi se procedura pokrenula u roku. 3. Preduzeo je sve ustavne radnje za izbor predsednika, do utvrđivanja prisustva poslanika u sali. 4. Prekinuo je sednicu zbog odsustva poslanika, da bi je nastavio kada se vrate u salu, jer imaju ustavnu obavezu i dužnost“.
Poručio je da je prošla godina izgubljena bojkotom izbora predsednika Skupštine o strane „onih“, a sada:
„Žele ponovo da nam gube vreme bojkotom izbora predsednika. Ali predsednik mora biti izabran“.
A šefica poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje, Arberije Nagavci, smatra da raspuštanje Skupštine predstavlja neviđen čin, u suprotnosti sa ustavnim poretkom.
Najavila je da će se vladajuća stranka, Samoopredeljenje, obratiti Ustavnom sudu.
„Raspuštanje Skupštine predstavlja neviđen čin koji je u suprotnosti sa ustavnim poretkom. I zbog toga ćemo se obratiti Ustavnom sudu. Mi smo učinili sve što je bilo u našoj moći da izbegnemo još jedne izbore. Ne postoji nijedan razlog da zemlja ide na nove izbore“, kazala je Nagavci, a preneo Indeks onlajn.
Publicista Veton Suroi najzad a smatra da je zapravo, zbog sinoćnog zahteva Aljbuljene Hadžiju, zapravo sada sve na Ustavnom sudu.
„Na njemu je da odluči da li je Skupština Kosova još uvek u ustavnom procesu izbora predsednika ili je rok za ovaj proces već istekao“, napisao je Suroi.
„Uveče 5. marta, Skupština Kosova je održala hitnu sednicu kako bi raspravljala o ustavnim amandmanima, nakon neočekivane i hitne akcije koju je predsednik zemlje preduzeo protiv predsednika Skupštine. Ustavni amandmani zahtevaju više društvene kohezije i političkog konsenzusa nego bilo koja druga odluka koju je donela Skupština, uključujući i izbor predsednika. Hitno rešavanje ustavnih amandmana, dogovorenih pre jedanaest godina, pokazalo je nedostatak ozbiljnosti za pitanje od posebnog značaja“.
On smatra da je dekret o raspuštanju Skupštine ishitrena odluka predsednice.
„Dekret o raspuštanju Skupštine ujutru 6. marta ostaje ishitrena akcija dok se pred Ustavnim sudom vodi slučaj koji bi mogao da utvrdi da li je proces izbora predsednika još uvek u okviru ustavnog roka. U takvim situacijama, institucionalna razboritost bi zahtevala čekanje pravnog pojašnjenja… Dekret o raspuštanju Skupštine mogao je barem sačekati kraj radnog vremena Suda. Na taj način, odluka je poprimila izgled ishitrenog čina“, naveo je.
