U vremenu ubrzane digitalizacije zaštita privatnosti građana postaje sve veći izazov — bilo da podatke obrađuju institucije, mediji ili digitalne platforme. To je zaključeno na debati „Ko najviše ugrožava privatnost građana – institucije, mediji ili digitalne platforme?“ održanoj u Medija centru u Čaglavici.
Učesnici su poručili da odgovornost snose svi akteri, ali da su građanima potrebni veća transparentnost, jača institucionalna kontrola i bolja digitalna pismenost kako bi se rizici zloupotrebe ličnih podataka smanjili.
Međunarodni ekspert za digitalnu transformaciju Aleksandar Mastilović rekao je da su lični podaci koje ostavljamo na internetu danas najvrednija „valuta“ i da velike tehnološke kompanije najviše zarađuju upravo zahvaljujući tim informacijama.
„Najprofitabilnije svetske IT kompanije danas mnogo više zarađuju od naših podataka nego od uređaja koje prodaju. Oni koji nude klaud servise skladište naše podatke, a mi verujemo da oni neće biti zloupotrebljeni. Važno je da, ako se podaci prikupljaju i analiziraju algoritmima veštačke inteligencije, taj proces bude transparentan i pratljiv. Mora se sprečiti zloupotreba i jasno definisati ko ima pravo pristupa podacima, posebno kada ih prikupljaju državne institucije. Potrebno je jasno navesti legitimni interes, razloge zbog kojih institucije žele određene podate, način obrade, kome će biti dostupni i koja je njihova konačna namena. Zloupotrebljen podatak ili podatak u rukama osobe koja nema pravo pristupa može ozbiljno narušiti postojeće sisteme“, kazao je Mastilović.
Mastilović je dodao da „svako mora da vodi računa o „digitalnoj higijeni“ i šta sam deli na internetu, jer ni institucije ni agencije ne mogu uvek da zaštite građane od moćnih tehnoloških kompanija koje raspolažu ogromnim resursima“.
„Važno je štititi informacije koje su od posebnog značaja — bilo da su to poslovne tajne ili podaci važni za kompaniju. Kada je reč o privatnom životu, nije potrebno da sve delimo sa javnošću i ne treba sami da doprinosimo sopstvenoj izloženosti. Agencije za zaštitu podataka suočiće se sa velikim izazovima, biće preopterećene i pitanje je da li će ikada imati dovoljno kapaciteta da se jednako nose sa velikim korporacijama“.
Govoreći o ulozi medija u zaštiti privatnosti, glavni i odgovorni urednik Radio Kim-a Goran Avramović podsetio je da novinarski kodeksi jasno obavezuju medije da poštuju privatnost građana.
„Kodeks novinara i novinarki Srbije u šestom članu jasno propisuje obavezu poštovanja privatnosti. U četiri podstave navodi se: novinari i novinarke poštuju privatnost ljudi o kojima pišu; javne ličnosti imaju niži nivo zaštite privatnosti; novinari su obavezni da osiguraju da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku objavljivanjem njegovog imena, fotografije, snimka, mesta stanovanja ili prepoznatljive okoline; urednici mogu ukloniti ime i podatke o ličnosti iz online medija na zahtev osobe čija su prava povređena, ukoliko objavljivanje tih podataka nije u javnom interesu i ne preteže nad zaštitom privatnosti“, rekao je Avramović.
Debati je prisustvovala i generalna direktorka Agencija za informisanje i privatnost Ljumnije Demi. Ona je istakla da se građani najčešće žale na neovlašćeno objavljivanje i deljenje ličnih podataka, nakon čega Agencija sprovodi inspekciju i nalaže uklanjanje spornih sadržaja.
„Kada građani podnesu žalbu, Agencija u skladu sa zakonom preduzima odgovarajuće radnje. Žalbe su različite — od neovlašćenog objavljivanja ličnih podataka, deljenja tih podataka, do objavljivanja fotografija na neovlašćen način. U zavisnosti od prirode žalbe, Agencija nalaže medijima ili institucijama da uklone sporni sadržaj u roku koji je Agencija odredila. Novčane kazne kreću se od 2.000 do 40.000 evra, dok za velike korporacije, u slučaju teških povreda ličnih podataka, kazna može iznositi do dve trećine budžeta kojim je institucija raspolagala tokom kalendarske godine“.
Debatu “Ko najviše ugrožava privatnost građana – institucije, mediji ili digitalne platforme?” organizovao je Medija centar Čaglavica uz podršku Vlade Francuske.
