Demokratska partija Kosova (PDK), trenutno druga najveća parlamentarna snaga, ide ka izboru novog lidera, u nastojanju da na čelo dovede nekoga ko može da se suprotstavi aktuelnom premijeru Aljbinu Kurtiju, čija je partija, Pokret Samoopredjeljenje (LVV), na vlasti od 2021. godine i osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima 9. februara.
Dosadašnji predsednik, Memlji Krasnići, iznenada je podneo ostavku u sredu i zakazao Konvenciju stranke za ponedjeljak, 17. novembar, navodeći da je došlo vreme za novi momentum i priliku za “našu demokratsku porodicu”.
Dan kasnije, Bedri Hamza, kandidat stranke za premijera na ovogodišnjim izborima, najavio je da će se kandidovati za predsednika, obećavajući reforme kako bi vratio PDK “kao glavnu stranku u zemlji”.
Iako se činilo da sve ide po planu, poslanik i nekadašnji vršilac dužnosti predsednika, Enver Hodžaj, izneo je primedbe.
On je pozvao da se Konvencija odloži za 23. novembar, navodeći da je potrebno više vremena za kvalitetniju trku i da demokratska stranka treba da ima više od jednog kandidata.
“DPK treba novo vodstvo, a ne stare šeme, treba mu nova vizija, a ne promena uloga. Ovo je trenutak da se otvori put ka pravoj promeni”, napisao je Hodžaj na Fajsbuku.
PDK nije odgovorio na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o tome hoće li se Hamza suočiti s protivnicima u trci za vodstvo stranke.
RSE je također kontaktirao Hodžaja, ali on nije rekao hoće li biti deo trke.
No kasnije u petak, Hodžaj je, govoreći u emisiji “Rubikon” na Klan Kosova, nagovijestio da će se boriti da uveri stranku da odgodi Konvenciju, kako bi osigurao podršku stranačkih delegata za kandidaturu.
Prema statutu PDK-a, kandidat mora imati potpise 50 delegata i mora podnijeti svoju kandidaturu do pet dana prije Konvencije.
To znači da ako se Konvencija održi u ponedjeljak, Hodžaj se neće moći kandidirati.
“Ljudska je priroda boriti se u takvim situacijama. Boriću se do kraja”, rekao je Hodžaj.
Artan Muhadžiri, sociolog i politički analitičar, kaže za RSE da je, iako je Krasnićijeva ostavka bila iznenađujuća, “to bio ispravan čin”.
Veruje da bi izbori za gradonačelnika mogli postati “impuls za promene u PDK-u, ako se ispune ostali potrebni uslovi”.
Po njegovim riječima, za PDK će biti važno kako će se trka voditi, jer ako je proces samo formalnost, onda bi moglo biti posledica.
“PDK-u je hitno potrebna revitalizacija vodstva, struktura za traženje profesionalnih resursa unutar stranke, kao i promena imidža i uticaja u javnosti, jer s predstojećim izborima ne može nastaviti s ovom inercijom”, naglašava Muhadžiri.
Moguća kandidatura Hodžaja
Enver Hodžaj nije učestvovao ni na Konvenciji 2021. godine, kada je Memlji Krasnići prvi put izabran za predsednika, iako je više od 200 dana vodio stranku kao vršilac dužnosti.
Ove godine bio je glasniji u stavovima koji su se razlikovali od onih same stranke, jer je letos izjavio da bi podržao koaliciju sa Kurtijevim LVV-om, te naglasio da bi mogao imati ulogu kada je govorio o mogućim unutarstranačkim izborima.
Ako mu se omogući da se kandiduje, prema mišljenju Muhadžirija, mora imati tim iza sebe i platformu sa “svežim i kreativnim idejama”, kojima bi uverio i članove PDK-a da može da se suprotstavi Kurtiju.
Muhadžiri veruje da je Hodžaj i dalje važan deo PDK-a, iako više nema onaj uticaj koji je imao dok su strankom rukovodili Hašim Tači i Kadri Veselji, kojima se sada sudi u Hagu za ratne zločine, što oni negiraju.
“Ipak, on je veoma značajan deo PDK-a i, ako ima platformu i tim, može da izazove Hamzu, ali izgleda da je ova trka već završena i da Hodžaj pokušava da izgradi imidž pobunjenika unutar PDK-a koji se ne slaže sa svim odlukama”, rekao je Muhadžiri.
Može li Hamza doneti promene?
Muhadžiri smatra da je PDK pokazala “iskrenost” raspisivanjem izbora za predsednika kako bi se suočila sa trenutnim stanjem i tražila priliku da se vrati na vlast.
“Jer više nema smisla da PDK ostane u ovoj poziciji, daleko od Pokreta Samoopredjeljenje i bez jasne ideje kako da se suprotstavi velikoj moći Kurtija”, kaže Muhadžiri.
Pod vođstvom Krasnićija – od 2021. godine – PDK je na parlamentarnim izborima u februaru završila druga, znatno iza LVV-a.
Na lokalnim izborima osvojila je šest opština, uz blagi pad na lokalnom nivou.
Unutar PDK-a došlo je do podela u Glogovcu, što je postalo jasno kada stranka nije kandidovala Ramiza Ladrovcija za predsednika opštine, čoveka koji je vodio ovu opštinu od 2016. godine.
Ladrovci se kandidovao kao nezavisni i ubedljivo pobedio kandidata PDK-a, Petrita Hajdarija, već u prvom krugu 12. oktobra.
Muhadžiri naglašava da PDK nije imala strategiju, plan niti ideju kako da se suprotstavi Kurtiju i LVV-u u proteklim godinama.
“Kao što se videlo na lokalnim izborima, Kurti je samo proširio vlast na nove opštine. To je veliki rizik za PDK, jer ako gospodin Kurti ponovo osvoji parlamentarne izbore sa oko 40 odsto glasova, to će značiti da apsolutno nisu uspeli da mu smanje moć ni za milimetar, i to je neoprostivo ako potraje šest ili sedam godina”, kaže Muhadžiri.
Kosovo bi moglo izaći na parlamentarne izbore najkasnije u decembru, budući da nijedna stranka nema potrebnu većinu, niti volju za zajedničko upravljanje nakon februarskih izbora.
A ako Hamza bude izabran za predsednika PDK-a, što izgleda neizbežno s obzirom na to da je dobio i javnu podršku Krasnićija na dan njegove ostavke, tada će imati samo jedan zadatak, prema Muhadžiriju.
“Da uporno traži unutar struktura PDK-a širom Kosova nove ljude, nova lica, mlade profesionalce i da ih istakne kao predstavnike nove generacije PDK-a, jer samo na taj način može da se stvori nada da se stranka može reformisati i povećati svoju moć”, kaže Muhadžiri.
PDK, osnovana krajem 1999. godine, bila je deo vlasti u periodu 2001–2004, dok je 2007. prvi put izašla kao najglasnija stranka na Kosovu.
Vladala je sedam godina sa Hašimom Tačijem kao premijerom Kosova.
Punih 17 godina PDK je vodio Tači, koji je u različitim fazama obavljao funkciju premijera i predsednika Kosova.
Godine 2016, kada je Tači postao predsednik, stranku je preuzeo Kadri Veselji, sve do odlaska u Hag 2020. godine.
