Na lokalnim izborima održanim 12. oktobra na Kosovu, od 38 opština samo je jedna – Ranilug – dobila ženu na čelu. Reč je o Tanji Antić, jedinoj kandidatkinji koja je osvojila pobedu. U drugi krug izbora, zakazan za 9. novembar, ulazi 17 opština, ali među 34 kandidata – nema nijedne žene. O razlozima tako male zastupljenosti govorilo se na debati „Žene u politici – prisutne ili nevidljive?“, koju je organizovao Medija centar Čaglavica uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju (EED).
Učesnice su ukazale da su glavni uzroci duboko ukorenjeni patrijarhat, pritisci na političkoj sceni i činjenica da žene i dalje retko glasaju za žene.
Potpredsednica Skupštine Kosova Emilija Redžepi ocenila je da napredak gotovo da ne postoji i da žene, osim što nisu dovoljno uticajne na lokalnom nivou, nemaju ni značajniju ulogu u partijama gde se donose ključne odluke.
„Ono što se sada vidi na lokalnim izborima pokazuje da su rezultati i dalje slabi. Neverovatno je da nemamo nijednu gradonačelnicu, osim jedne u Ranilugu. U drugim opštinama, posebno onima sa većinski albanskim stanovništvom, žene jednostavno nisu prisutne – i to je problem koji nas sve muči“, rekla je Emilija Redžepi i dodala:
„Obično se ženama daje prostor samo kada se u okviru političke partije formira ženski forum, a ne da im se pruži stvarna prilika da budu liderke partije, potpredsednice ili da vode glavni odbor. Upravo iz toga proizlaze svi problemi koji nas kasnije koštaju“, rekla je ona.
Milica Stojanović Kostić, koja je na nedavno održanim lokalnim izborima bila kandidatkinja za odbornicu u Skupštini opštine Gračanica ispred Srpskog narodnog pokreta, govorila je o okolnostima u kojima su izbori održani, pre svega u Gračanici. Ocenjuje da je u takvim uslovima već sam izlazak žena na izbore i njihova kandidatura – veliki izazov, a dodatnu otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da je patrijarhat i dalje duboko ukorenjen u ovom društvu.
„Ovo nisu bili izbori, ovo je bila trgovina – daš mi, dam ti. Ja u takvom sistemu ne umem da funkcionišem, jer ono što ja nudim jeste plan i način kako bih mogla da pomognem institucionalno. Ja ne nudim radna mesta za glas, ne nudim novac za glas, niti građevinski materijal za glas. Smatram da glas vredi mnogo više od toga i da je pravo glasa nešto što je izuzetno važno. Ne sećam se kada je poslednji put u Gračanici pobedio neki plan – uglavnom pobede floskule i prazna obećanja koja nam godinama prodaju. Boriti se u takvim uslovima je van svakog rezona, ali opet, treba pokazati da, pored sistema koji direktno utiču na biračko telo u Gračanici, postoji i nešto drugačije – neka snaga koja dolazi iznutra“, navela je Milica Stojanović Kostić, te dodala:
„Ljudi se danas, u većini slučajeva, bave isključivo sopstvenom egzistencijom. Postali smo previše sebični da bismo imali širi interes – interes zajednice i mesta u kojem živimo. Pogledajte samo naše parkove. Već sutra će mi se, sigurna sam, javljati žene koje se žale da im deca nemaju gde da se igraju, a nisu prepoznale da su upravo na izborima mogle da utiču da se to promeni“, navela je Kostić Stojanović.
Sa njom se složila i Katarina Ađančić, nezavisna kandidatkinja za gradonačelnicu Severne Mitrovice i jedina žena koja se u srpskim sredinama samostalno kandidovala, ističući da su njeni izazovi bili brojni – od nedostatka finansijskih sredstava do predrasuda koje i dalje prate žene u politici.
„Izbori nisu igra – oni zahtevaju velika ulaganja, pre svega finansijska: da platiš bilbord, koji enormno košta za naše uslove, da formiraš tim koji će raditi za tebe, da bude prisutan na terenu i obezbedi sav propagandni i reklamni materijal – sve to iziskuje novac. Ja nisam imala finansijska sredstva kao političke partije koje pokrivaju sve te troškove, i svesna toga sam ušla u period kampanje“, navela je Ađančić.
Još jedan od problema, saglasne su sagovornice, jeste to što žene i dalje retko podržavaju druge žene na izborima.
„I dalje žene ne podržavaju žene tokom procesa glasanja. Ja, možda, nisam među onima koje žene ne podržavaju – verovatno sam zato opstala sve ove godine – ali vidim da druge kandidatkinje tu podršku nemaju“, rekla je Emilija Redžepi.
„Imala sam nekoliko situacija i poziva gde su mi ljudi otvoreno rekli: ‘Hvala, pomogla si, rešila si ovo – glasaću za tebe’, ali odmah dodali da ne mogu da utiču na svog supruga, sina, snaju ili ćerku, jer su njihovi interesi drugačiji – plaše se da ne izgube posao ili socijalnu pomoć. U globalu je preovladao lični, uski interes glasača. Ljudi su došli u situaciju da pokušavaju da sačuvaju i ono malo što imaju – platu, socijalu, dnevnice. Žive u strahu, u grču, da ne budu skinuti sa platnog spiska, što se, nažalost, već dešava – vidim da je to naglo krenulo posle 12. oktobra, u Štrpcu, Gnjilanskom kraju, pa i na severu“, rekla je Katarina Ađančić.
Na kraju, sagovornice su saglasne i da prisustvo žena u politici ne znači automatski i njihovu stvarnu moć. Milica Stojanović Kostić navodi da ni gradonačelnica Ljiljana Šubarić, prva žena na čelu Gračanice, nije uradila gotovo ništa po pitanju položaja i problema žena u ovoj opštini.
