Članovi Pokreta Samoopredeljenje u CIK-u, Sami Kurteši i Alban Krasnići, usprotivili su se sertifikovanju ove partije, objavljujući dokumenta koja pokazuju da kandidati Srpske liste za predsednike opština ili odbornike imaju pozicije u “paralelnim organima” Srbije na Kosovu.
„Imamo jednu političku partiju koja ima terorističko nasleđe i sadašnjost. Pored toga, ima i drugih elemenata, osoba koje su učestvovale i u terorističkim napadima i u raznim drugim napadima. Sada imamo i delovanja institucija za krivično gonjenje. Među njima ima i osoba koje zapravo, na subverzivan način, rade protiv Republike Kosovo. Oni imaju pozicije u takozvanim paralelnim organima Srbije. I istovremeno imaju pozicije, bilo kakve da su one, u organima Republike Kosovo“, rekao je Kurteši na početku, navodeći primer kandidata Srpske liste za predsednika Novog Brda, Sašu Miloševića, koji je i predsednik opštine Gnjilane u srpskom sistemu.
Kurteši je rekao da je Milošević „Radoičićev bič za Pomoravlje“.
On je naveo da ove osobe imaju za cilj “miniranje republike” i “uništavanje suvereniteta Kosova”.
Nakon Kurtešija reagovao je član Demokratske partije Kosova, Arianit Eljšani.
On je rekao da bi takve informacije trebalo da se dostave CIK-u institucionalno, preko bezbednosnih organa. On je naveo i da se PDK odlučila da bude uzdržana prilikom glasanja.
„Svaki put kada dođe vreme izbora, ovo se ponavlja. Te informacije bih voleo da primim institucionalno, a ne da ih vidimo sada. Ali ipak, kao predstavnik PDK-a, uzdržavam se od glasanja za sertifikovanje Srpske liste, uzimajući u obzir te kandidate, ali i sve te diskusije. Nismo protiv sertifikovanja, ali se uzdržavamo od glasanja dok ne bude konkretnih postupaka drugih bezbednosnih institucija koje će nam pokazati put kojim treba da se ide kada je reč o ovom političkom subjektu“, rekao je on.
Kurteši je odgovorio, navodeći da su članovi Srpske liste deo paralelnih institucija sa “potpisom srpske vlasti” i da takva dokumenta ne potpadaju u okvire istraga domaćih institucija.
Eljšani je potom rekao da je ipak Kancelarija za registraciju partija preporučila sertifikovanje, pozivajući se na kriterijume koje su postavile same institucije.
Muharem Nitaj iz Alijanse za budućnost Kosova zatim je rekao da je za žaljenje što ta dokumenta nisu dostavljena od strane bezbednosnih i pravosudnih institucija.
„Imamo kancelariju političkih partija. Sekretarijat koji dolazi sa informacijama i čita i kaže da ova partija ispunjava formalne kriterijume na osnovu relevantnih informacija koje se bave tim poslom da je sertifikuje Centralna izborna komisija. Imam utisak da nemamo prostora kako da postupimo. Ni za, ni protiv, osim da odbijemo glasanje ili da se uzdržimo“, rekao je on pre glasanja.
Aljban Krasnići, drugi član Samoopredeljenja u CIK-u, rekao je da Kancelarija za registraciju partija poseduje te informacije.
„Iz četiri opštine ima najmanje 24 osobe sa kriminalnom prošlošću, ali i u bekstvu, a koje su gotovo sve deo paralelnih struktura koje Srbija još uvek održava na Kosovu preko svojih veza. To su informacije za koje sam vrlo uveren da ih kancelarija poseduje i postavlja se jedno vrlo jednostavno pitanje – da li mi kao CIK treba da dozvolimo da, ukoliko neki kandidati dolaze, u ovom slučaju iz Srpske liste, sertifikujemo ih ako su deo paralelnih struktura, a neki čak i organizacija koje su od strane državnih organa proglašene terorističkim“, rekao je on.
Krasnići je naveo da su i druge zemlje stalno isticale da ljudi iz Srpske liste vrše pritisak na pripadnike srpske zajednice u izbornom procesu.
On je rekao da je Srpska lista stalno deformisala izborni rezultat.
Sami Hamiti iz Demokratskog saveza Kosova rekao je da, da bi se Srpskoj listi zabranilo učešće na izborima, ona mora biti proglašena terorističkom organizacijom od strane organa.
U međuvremenu, CIK je sertifikovala ostale veće partije za učešće na lokalnim izborima.
Slična odluka bila je doneta u CIK-u i na prošlim izborima, ali je promenjena nakon žalbe u Izbornom panelu za žalbe i predstavke
