Poslednjih godina veštačka inteligencija (AI) i algoritmi društvenih mreža vrlo često postaju oruđa u širenju ekstremnih ideologija, naročito u politički i etnički osetljivim regionima kao što je Balkanski prostor koji je istorijski obeležen nestabilnošću. Četvoro stručnjaka iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova i Albanije saglasni su da bez regulacije, obrazovanja i odgovorne upotrebe, AI može postati katalizator radikalizacije i destabilizacije.
Ljudski faktor je ključan
Glavni urednik Radija KIM u Čaglavici Goran Avramović, koji je i ekspert za digitalne tehnologije, navodi da “veštačka inteligencija sama po sebi nije ni dobra, ni loša”, već da je ona “onakva kakvom je ljudi učine“. Prema njegovim rečima upravo su ljudske namere ključne u zloupotrebama AI alata,
“Zloupotreba AI u kombinaciji sa digitalnim alatima i društvenim mrežama, može značajno doprineti širenju ekstremnih i radikalnih ideja putem personalizovane propagande, automatizovanonim kreiranjem i širenjem sadržaja, manipulacijom emocijama i narativima, stranog mešanja informacionim operacijama”, navodi Avramović i dodaje da “nedostatak efikasne regulacije digitalnog prostora i nedovoljni kapaciteti i volja institucija da se bore protiv digitalnog ekstremizma, otvaraju dodatni prostor za delovanje radikalnih aktera”, kaže Avramović.
Algoritmi podstiču polarizaciju
Profesor novinarstva na Beder Univerzitetu u Tirani Emirjon Senja ističe da AI, posebno na “digitalnim platformama ima vidljiv uticaj na ubrzavanje širenja informacija, uključujući i radikalne ideje”.
“Algoritmi društvenih mreža, koji su osmišljeni da povećaju angažovanje korisnika, često favorizuju polarizujući sadržaj koji izaziva emocionalne reakcije zbog visokog nivoa interakcije. Ovo se dešava zbog načina na koji algoritmi funkcionišu – oni proširuju ciljnu publiku kada primete da su i prvi i drugi krug korisnika reagovali na određeni sadržaj”.
On upozorava da takva praksa dovodi do “pojačanog širenja ekstremističkih, nacionalističkih ili verskih narativa, posebno u zemljama gde su institucionalni nadzor i medijska pismenost slabi”.
“Po mom mišljenju, kod nas (u Albaniji) ne postoji jaka tradicija radikalnih ideja iznutra. Uglavnom, te ideje dolaze u naš medijski prostor iz regiona, poput Kosova, Srbije ili Severne Makedonije, kroz prevedeni sadržaj”, navodi Senja i dodaje da način na koji algoritmi funkcionišu glavni razlog za stvaranje „eho-komora“ – okruženja u kojima korisnici uglavnom vide i potvrđuju sopstvene stavove”.
Prema njegovim rečima “to se dešava jer su korisnici konstantno izloženi istom tipu sadržaja”.
“Na Balkanu se to pretvara u jačanje narativa poput „mi protiv njih“, „velike nacije protiv malih“ ili „identitet je ugrožen“. U Albaniji, na primer, mladi korisnici se brzo mogu naći okruženi sadržajem ispunjenim folklornim nacionalizmom. Koliko mi je poznato, isto se dešava i u Srbiji, gde onlajn mediji često negativno prikazuju Hrvate i Albance”, navodi Senja.
AI kao digitalno oružje – deepfake, lažne vesti i manipulacija narativima
Međunarodni konsultant za digitalne tehnologije iz Sarajeva Aleksandar Mastilović upozorava da AI kao i sve druge tehnologije, ima svoje dobre i loše strane. On navodi da AI može biti korišćena kao digitalno oružje – putem deepfake videa, generisanih govora ili lažnih vesti, naročito u kombinaciji sa nacionalističkim narativima, što ima potencijal da destabilizuje društva.
“Ono čega treba posebno da se pazimo je kreiranje lažnih vesti i narativa – gde vi praktično ako hoćete da poduprete svoju ideju a nemate argumente za tu svoju tezu koju promovišete, vi možete praktično da napravite veštački video snimak, optužiti nekoga da je nešto izjavio, da praktično veštačka inteligencija izmontira – evo, možete uzeti moj isečak govora od 10 sekundi, dovoljno je da snimite moj glas i gestikulaciju lica i postoje različiti alati veštačke inteligencije koji, iako imaju potpuno dobru namenu, mogu biti korišćeni da vi meni imputirate izjavu kakvu god vi želite i da na mene prebacite teret dokazivanja da to nisam bio ja, već veštačka inteligencija” navodi Mastilović.
Profesor Emirjon Senja iz Tirane takođe navodi da moć AI da kreira i pojača informacije značajno doprinosi širenju radikalnih narativa.
“Pre nekoliko meseci, na srpskoj televiziji emitovan je deepfake video u kome se pojavljuje automobil sa navodno albanskim tablicama (verovatno lažnim), koji nosi rakete tipa Džavelin. Video je prvo postavljen na anonimne Twitter naloge, a zatim su ga preneli brojni onlajn mediji, sugerišući da su „ukrajinski Džavelini u rukama Albanaca na Kosovu“, implicirajući tako i umešanost Albanije zbog tablica. Sve je to bila laž”.
Senja je naveo da u eri digitalne komunikacije sve više dolazi do izražaja fenomen poznat kao „soba odjeka“ – situacija u kojoj korisnici društvenih mreža neprekidno konzumiraju i dele sadržaj koji potvrđuje njihova postojeća uverenja, dok suprotna mišljenja ostaju nevidljiva ili se odbacuju. Prema njegovim rečima, jedan od najupadljivijih primera ovog fenomena viđen je tokom izborne kampanje Donalda Trampa u Sjedinjenim Američkim Državama.
“Možemo uzeti jedan konkretan slučaj kada smo imali izbornu kampanju u Sjedinjenim Američkim Državama. Zamislite jednu osobu koja podržava stranku izabranog predsednika Trampa, koji u kontinuitetu ostvaruje interakciju sa ovim sadržajem. Dakle, deli sadržaj Fox News-a ili konzervativnijih medija. Algoritmi shvataju da ovaj pojedinac konzumira i deli sadržaje koje pripremaju konzervativni mediji i prikazuje mu iste sadržaje, u smislu onoga što gleda i čita. Tim putem, sami pojedinci, korisnici društvenih medija, potvrđuju svoje predrasude u kontinuitetu, jačajući uverenje da su stvari zapravo takve i isključujući mišljenja drugih, isključujući druge ideje koje, kao i u konkretnom slučaju, mogu podrazumevati medije poput CNN-a ili drugih medija, koji izveštavaju o nečemu drugom. Ovako smo se zatvorili u sobu, koja se zove soba odjeka, gde možemo čuti samo svoj glas. Kako to da izbegnemo? Tako što ćemo razumeti kako funkcionišu algoritmi” .
AI kao generator međuetničkih tenzija
Aleksandra Ničić iz Beograda doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka naglašava da veštačka inteligencija može doprineti širenju ekstremnih ideja, i to najčešće na dva ključna – preko deepfake sadržaja i algoritamskog gejtkipinga.
“Kada je u pitanju generativna veštačka inteligencija putem širenja dipfejk sadržaja gde se lažno predstavljaju pojedinci koji govore ili rade nešto što nikada nisu govorili i uradili. Ako to prenesemo na kontekst ovde, možemo da imamo generisanu kopiju Albanca koji govori nešto što se Srbinu ne bi svidelo ili kompjuterski generisanu kopiju Srbina koji govori nešto što se Albancu ne bi svidelo. To naravno doprinosi potpirivanju tenzija i međuetničkim sukobima”, navodi Ničić.
Primeri AI manipulacija
Da deepfake može biti ozbiljno “sredstvo” za destabilizaciju, posebno na balkanu saglasan ei Goran Avramović. Podseća da na Kosovu postoje primeri zloupotrebe AI za jačanje nacionalističkih I separatističkih stavova. Jedan od tih primera je “izmišljeni” razgovor bivšeg američkog ambasadora Džefrija Hovenijera i premijera Kosova Aljbina Kurtija koji je pojavio na društvenim mrežama “tokom perioda političkih tenzija na severu Kosova krajem juna 2023”
“U ovom manipulisanom zapisu, Hovenijer navodno upozorava Kurtija zbog hapšenja Srba, dok Kurti odgovara da će ih hapsiti bez obzira na krivicu. Iako je za izradu ovog audio fajla korišćena AI tehnologija za generisanje realističnog govora, dijalog je bio potpuno izmišljen i imao je za cilj da izazove dalje etničke tenzije i dodatno destabilizuje situaciju”.
Kad je u pitanju korišćenje AI za jačanje nacionalističkih i separatističkih stavova u Srbiji, Aleksandra Ničić navodi da oni postoje.
“Imali smo dipfejk intervju koji je napravio Željko Mitrović (vlasnik TV Pink) o Emiru Kusturici. To je sigurno jedan od primera. Takođe, istraživanja pokazuju da algoritmi mogu doprineti širenju ekstremnih narativa, a istraživanje Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost pokazuje da su se između 2019. i 2024. godine u medijima značajno povećale upotrebe militarističkih izraza kao što su „smrt“, „rat“, „atak“ — u poslednjih mesec dana takvi izrazi su se pojavili čak 18.000 puta. To sugeriše da mediji sve češće koriste takve narative, jer ih algoritmi prepoznaju kao sadržaje koji donose više klikova kada imaju negativnu konotaciju”.
Za razliku od Kosova i Srbije, u Bosni i Hercegovini gotovo da nema primera upotrebe veštačke inteligencije u širenju ekstremizma – ali to prema rečima Aleksandra Mastilovića nije zato što je situacija bolja, već zato što je digitalizacija u velikom zaostatku.
“Kada je društvo na niskom nivou digitalne transformacije i tehnologija nije široko usvojena, nema ni dovoljno prostora za takvu zloupotrebu. Naravno, sa procesom kada u Bosni i Hercegovini digitalna tehnologija i digitalna transformacija budu sve masovnije i prisutnije u svakodnevnom životu, porašće i svi rizici koji sa tim dolaze”.
Profesor Emirjon Senja navodi da lažne vesti koje generiše AI o međuetničkom incidentu mogu postati viralne u roku od nekoliko sati, izazivajući tenzije u stvarnom svetu. Naveo je primer iz Severne Makedonije, gde su “izmišljeni narativi izazvali stvarne proteste”.
“Pre dve godine u Skoplju pojavio se video u kojem ljudi u uniformama OVK marširaju ulicama. Neki nacionalistički portali u Severnoj Makedoniji su objavili video uz naslov „Albanci dolaze po nas“. U stvarnosti, nije bilo ni vojske ni vojnika – radilo se o ljudima koji su odavali počast poginulom komandantu OVK iz sukoba 2001. godine”, navodi Senja I dodaje da “iako je Albanija do sada manje pogođena, trend isključivog govora na društvenim mrežama raste i mogao bi na kraju da naruši verski suživot i međuetničku harmoniju”.
Obrazovanje i digitalna pismenost – ključ odbrane od ekstremizma
Svi sagovornici ističu obrazovanje i digitalnu pismenost kao najefikasniju zaštitu od manipulativnih i radikalnih sadržaja.
“Zaštita od uticaja radikalnih i opasnih ideja na društvenim mrežama zahteva kombinaciju lične odgovornosti, obrazovanja, digitalne pismenosti i institucionalne zaštite. Radikalne ideje najlakše uspevaju tamo gde se ljudi osećaju izolovano, poniženo ili ignorisano. Otvoren i inkluzivan dijalog, čak i sa onima koji misle drugačije, može biti lekovit i preventivan”, navodi Goran Avramović.
“Sve što nam se negativno dešava najbolje se sprečava obrazovanjem. Čovek koji zna kako da se ponaša i u fizičkom svetu i u digitalnom prostoru, koji je digitalno pismen i svestan rizika, sa zdravom dozom sumnje i paranoje, da ne prihvata zdravo za gotovo informacije, njega ćete teško imputirati ili izmanipulisati tim vrstama kampanja. Mislim da je to presudno. Nikada neće biti načina da sprečimo sve moguće manipulacije, zločine, i to je deo društva otkad postojimo, ali otpornost društva na takve manipulacije će zavisiti od obrazovanosti pojedinaca koji kreiraju zbir, imate društva koja su izrazito otporna na takve manipulacije”, ističe Aleksandar Mastilović.
Sločnog je mišljenja i profesor Emirjon Senja.
“Najjača zaštita je medijska pismenost i kritičko razmišljanje. Građani moraju naučiti kako da prepoznaju manipulisani sadržaj, govor mržnje i razdorne narrative”, navodi Senja.
Ko je odgovoran za sprečavanje zloupotreba
Stručnjaci smatraju da je odgovornost za kontrolu zloupotrebe AI kolektivna – uključujući državu, tehnološke kompanije, medije, obrazovne institucije i same građane.
Aleksandra Ničić podseća da je Srbija usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2025–2030. godine, gde je predviđeno usklađivanje zakonskih regulativa sa upotrebom AI tehnologija.
“Međutim, u oblasti javnog informisanja i medijskih zakona ništa nije regulisano, iako su upravo tu deepfake sadržaji najopasniji”, navodi Aleksandra Ničić.
Ona dodaje da “novinari moraju stalno izveštavati o dezinformacijama i upozoravati javnost”.
“Tehnološke kompanije bi trebalo da uklanjaju dipfejk sadržaje, ali nisu bile preterano delotvorne. Čak i Metini fact-checkeri retko brišu ekstremističke narative, jer je subjektivno šta je ekstremni narativ. Politika često odlučuje šta će biti označeno kao ekstremno. Takođe, primer je Google koji, ne samo da nije uklanjao lažne vesti tokom pandemije, već je sponzorisao lekove koji nisu bili medicinski ispitani, što pokazuje kako velike platforme mogu doprineti širenju dezinformacija”.
Upravo globalne platforme prema rečima profesora Senje moraju dati najveći doprinos u sprečavanju zloupotreba tehnologije.
“Odgovorno deljenje sadržaja od strane korisnika je ključno – kao što je već pomenuto – kroz obrazovanje i medijsku pismenost. Globalne platforme moraju biti transparentnije i treba da sarađuju lokalno kako bi razumele regionalni kontekst. Civilno društvo i medijske organizacije moraju raditi na proveri činjenica i razotkrivanju štetnog sadržaja”, navodi Senja.
Bosna i Hercegovina „prespavala“ AI revoluciju. Albanija i Kosovo, takođe bez strategije
Za razliku od Srbije u Bosni i Hercegovini, Albaniji i na Kosovu ne postoje strategije ili pravni okvir za razvoj i sprečavanje zloupotrebe veštačke inteligencije.
“Ono što je zabrinjavajuće je da Bosna i Hercegovina, odnosno taj politički nivo, nije prepoznao trenutak. Iako je EU donela AI akt, a Srbija usvojila strategiju o veštačkoj inteligenciji i predvidela 2025. godine donošenje zakona, BiH o tome nije počela ni razmatrati, nema ni zvaničnih inicijativa za izradu strategije ili zakona. Ni na nivou BiH, ni na nivou entiteta”, navodi Mastilović.
On dodaje da je takođe zabrinjavajuće što eksperti, ali I šira javnost nisu izvršili “pritisak na donosioce odluka kad je u pitanju tehnološki razvoj.
“BiH je prespavala ovu deceniju tehnološkog razvoja. Kasnimo i u drugim aspektima — u infrastrukturi — 4G je uveden relativno kasno, o 5G se ne priča iako ostatak sveta završava posao. Nadam se da će teme digitalizacije, digitalne transformacije i infrastrukture postati prioritet, jer u BiH bez toga privreda neće imati šansu da ostane konkurentna, a društvo će ostati zaglavljeno u toj poziciji u kojoj se nalazi i za koju ne možemo reći da je odlična”, navodi Mastilović.
Zvanična strategija ili pravni okvir za razvoj i sprečavanje zloupotrebe veštačke inteligencije, ne postoji ni u Albaniji.
“Trenutno Albanija nema sveobuhvatnu nacionalnu strategiju za veštačku inteligenciju. Međutim, Albanski medijski institut radi na izradi priručnika za redakcije o tome kako odgovorno koristiti AI u novinarstvu”, navodi Senja.
Na Kosovu, iako postoji napredak u digitalnoj transformaciji, strategija o AI još nije usvojena. Premijer Aljbin Kurti je početkom godine na Svetskom ekonomskom forumu izjavio da je u toku uvođenje 5G mreže i da su otvoreni inovacioni centri u Prištini i Prizrenu, ali regulativa još izostaje.
